S vremena na vreme pojavi se igra za koju se može reći da ima veliki potencijal da napravi bum na tržištu. Takva igra obično ima iskru koja je izdvaja iz mase i čini da skreće na sebe znatiželjne poglede igrača. Nažalost, neretko se dešava da je biser okrnjen manama i bagovima koji ga čine iritantnijim od komarca pred spavanje. Sniper: Ghost Warrior je upravo tog kalibra.Najveća vrednost ove igre je u tome što akcenat baca na usko specijalizovanu oblast – snajper. Zbog toga su se autori potrudili da „snajpovanje” što više približe realnosti. U tome su donekle uspeli. Postoji nekoliko faktora od kojih zavisi putanja metka: vetar, gravitacija i puls, tj. brzina disanja snajperiste. Preciznost zavisi i od toga da li stojite, čučite ili ležite. Razvojni tim želeo je da približi igru i mlađoj publici, pa su ubacili mogućnost kratkog usporavanja vremena radi lakšeg pogotka, pravdajući se stavom da je to simuliranje zaustavljanja disanja i koncentracije treniranog vojnika. U zavisnosti od udaljenosti mete koristićete različite puške koje vam stoje na raspolaganju. Ovde prestaju dobre strane gameplaya i počinju mane koje su veliki trn u oku. Prvo što ćete primetiti jeste težina opažanja neprijatelja, čak i kada ih okružuju crvene konture na lakšem nivou težine. S druge strane, ako ste nepažljivi, neprijatelj će vas videti uvek, koliko god da se nalazite daleko i maskirani ste. Tu dolazimo do najvećeg problema. Sniper: Ghost Warrior je pretežno stealth igra i zahteva strpljenje i šunjanje van glavnih puteva. Međutim, zbog AI-ja koji može da vas primeti i kada ste u žbunu ili dubokoj travi, pritajeno kretanje veoma je zamorno ili gotovo nemoguće. Zbog toga misije koje zahtevaju neprimetno kretanje od tačke A do tačke B predstavljaju pravu noćnu moru. Ako ste pomislili da će vam igra pružiti nelinearno iskustvo zbog pretpostavke da možete da se sakrijete bilo gde i čekate metu da se namesti za pogubljenje, varate se. Možete se kretati samo po predefinisanim putanjama, koje još više doprinose „nestealth” karakteru igre jer vas često teraju van zaklona. Igru ćete prelaziti iz nekoliko uglova u ulozi različitih aktera. To će uglavnom biti snajperisti, ali ima nekoliko zadataka koje treba obaviti u okršajima s male udaljenosti klasičnom puškom, i to kao deo tima koji ne može da ubije ni jednog jedinog neprijatelja. Grafika je solidna, ali ponekad dolazi do zamrljanosti tekstura i kockastih senki. Modeli i animacije su zadovoljavajući, naročito tokom sekvence koja prati metak od trenutka kada izlazi iz cevi puške pa sve do tela žrtve. Muzika je neprimetna, ali ako više obratite pažnju, shvatićete da se skoro i ne menja, te ne prati dobro trenutnu situaciju. Uroš ZORIĆ | 
