Ako ih već na PC-u nema u tolikom broju, hack&slash igre nisu deficitarna roba na konzolama. Ukoliko volite ovaj žanr, preti vam opasnost od davljenja, baš kao kakvom proždrljivom detencetu u poslastičarnici. Štrpnućete malo tamo, malo onamo i dok trepnete, nakupićete bar 20 akcijom nabijenih naslova. Naravno, tokom godina percepcija poimanja dotične vrste igara menjala se i prilagođavala modernim standardima, tako da danas teško možete pronaći ostvarenje koje u isto vreme ne zahvata u druge žanrove (RPG, prvenstveno). Viking: Battle for Asgard kompanije Sega upravo je trebalo da bude to – skladna mešavina akcionog, fantazijskog i avanturističkog začina, koja će, uz naglašenu tehničku komponentu, za tili čas uvući igrače u svoj svet.

Igra se u verziji za Xbox 360 pojavila još krajem meseca marta, dok su „trojkaši” (bar na našim prostorima) morali da čekaju prve letnje sunčeve zrake. Za to vreme, na Netu se pojavilo sijaset opisa čiji potpisnici ne gledaju baš blagonaklono na minuli rad razvojnog tima. U negativne osobine ubrajaju se dosadne borbe, ogroman prostor na kom nemate šta da radite, loša zvučna komponenta, pa i po milioniti put ispričana priča. Kad smo već kod priče, iz naziva možete zaključiti da se sve vrti oko skandinavske mitologije i legendi, a to smo videli toliko puta do sada da nam se pri samom pominjanju Asgarda, Valhale, legendarne vikinške hrabrosti i ostalih „pilulica” trči u WC.

Elem, glavni protagonista priče je Skarin – neustrašivi rmpalija koji od strane same boginje rata Freje biva izabran da Midgardu vrati mir i sa lica zemlje izbriše legije boginje Hel. Lokijeva ćerka naumila je da summonuje Fenrira, i na taj način bogovima pokaže ko je glavna mama, a Asgard potčini svojoj volji i dijabolnim planovima. Skarin oštri svoj dugački mač i sekiru, opskrbljuje se health potionima (može da nosi samo tri odjednom) i kreće sa tumaranjem po Midgardu. Igra se proteže na tri velika nivoa (oblasti), u kojima igrač „putuje” između tačaka od interesa (uglavnom pešice, mada su tu i specijalni portali), i obavlja različite tipove zadataka koji će mu pomoći u ostvarivanju krajnjeg cilja i pri tome od života odvaja na hiljade neprijateljskih vojnika. Oslobodite farmu od okupatorske čizme, iz pećinskog kompleksa isterajte zlog „šampiona”, uvucite se duboko iza neprijateljskih redova i izvršite sabotažu, osakatite sve što hoda na određenoj lokaciji – to su samo neki od izazova koji figurišu na papiru. Questovi su ponekad povezani, ali u većini slučajeva ne postoji striktno definisana linija (čitaj: redosled obavljanja zadataka) kojom se morate kretati. Skarin ne vlada gomilom kombo udaraca (dodatni se mogu učiti u posebnim arenama), niti se sa oponenetima obračunava u button mashing maniru. Ipak, to ne znači da su borbe teške i da se potezi moraju planirati kao u šahovskoj simulaciji, samo treba voditi računa da je naš stokilaš pomalo trom i ne previše raspoložen za fijukanje hladnim oružjem od rane zore.

Najveća mana igre je izostanak podrške za unapređivanje karakteristika lika, kao i ograničen (unapred definisan) broj/tip oružja. Sekira, mač, improvizovan Molotovljev koktel i „leteće” sekirice za eliminisanje neprijatelja sa razdaljine sve je što možete očekivati. Na sečivo, doduše, možete „zakačiti” rune i tako prizivati specijalne moći – zapaliti neprijatelje, zalediti ih ili pogoditi munjom. Mnogima će to biti suviše „mršavo”. Dalje, postoje i masovne bitke u kojima ćete sa garnizonom odabranih vikinga jurišati ka neprijateljskim linijama, pa onda mogućnost da u okršajima pozovete zmaja koji će bljuvati vatru po svemu što ne pripada vašem taboru. Vredi napomenuti i to da se na koncu, ipak, sve svodi na vašu umešnost i da je dobro popunjeno poprište bitke samo lep kozmetički detalj.

Već smo rekli da se igra odvija na ogromnom prostoru. Ovo treba shvatiti doslovno; neki su čak išli dotle da su pala poređenja sa Oblivionom. Na svu sreću, veličina manevarskog prostora nije se negativno odrazila na kvalitet grafičkih rešenja, koja su u većini slučajeva na sasvim zadovoljavajućem nivou (bravo za grafički engine). Svi likovi lepo su modelovani, animacija je britka, a tu je i smena dana i noći, kao i promenljivi vremenski uslovi (kiša). Tumaranje budžacima rodne vam zemlje možete iskoristiti i za pričanje sa NPC-ovima, nažalost samo onim koji su od vitalnog značaja za kompletiranje misije. Konverzacija je uredno nahsinhronizovana, ali je i linearna, pa nemojte očekivati četovanje svojstveno avanturama. Šta još treba reći? Da, ovo je prilično nasilno ostvarenje – krv će šikljati na sve strane, a ako budete dovoljno hitri, protivničkim jadnicima možete u slowmotionu odsecati udove i glavu. Sve kako biste zaslužili više mane koja se koristi za aktiviranje ranije pomenutih specijalnih moći.

Viking: Battle for Asgard uopšte nije tako loša igra kako su pojedini „kritičari” pokušali da je predstave. Jeste, nedostaje „dubine”, tabananje po Midgardu može da umori, a i ta muzička podloga mogla je da bude bolja (baš nas interesuje što ostaviše Skarina mutavog). Međutim, ukoliko tražite instant zabavu, igru koju ćete moći da varite po pola sata dnevno a da ne razmišljate o komandama, komboima i pravilnom raspoređivanju iskustvenih poena – onda imate dozvolu za poletanje. Desetak sati igranja iscedićete bez problema...

Vladimir PISODOROV