Beta

U poređenju sa The Burning Crusade, ulazak u ranu fazu WotLK bete za svakog ko ne poseduje debele veze u Blizzardu, dovoljno sreće da bude izvučen iz poola nekoliko od miliona aplikanata ili je spreman da investira 500 evra za kupovinu naloga na eBayu superekstremno je težak. Mi smo dobili priliku da zadovoljimo patološku radoznalost za (bar za autora teksta) najželjnije očekivanim komadom softvera u 2008. godini. Lako je razumeti zašto se Blizzard ovako pankeriše i izigrava lepoticu na zrnu graška koja vrata svoje ložnice otvara samo veoma odabranim junošama: gotovo dvanaest miliona pretplatnika (duplo više nego pred izlazak TBC-a) i konstantni priliv novih zavisnika jasno im stavlja do znanja da nemaju apsolutno nikakvu potrebu da betama za narod privlače još komitenata.

Wrath of the Lich King, jubilarna druga ekspanzija za World of Warcraft na tržište će biti izbačena tačno godinu dana posle projektovanog roka, šutnuvši pod tepih Blizzardovo obećanje da će expanzije biti izdavane u regularnom godišnjem ritmu. Iako nas od izlaska deli još nekih 3–4 meseca (Blizzard sigurno neće izbaciti „snežnu” ekspanziju dok napolju ne počne da pada sneg), WotLK je već prilično zaokružen u sferi sadržaja za početno levelovanje. Od deset zona u Northrendu, osam je otvoreno za „javnost” (Storm Peaks i Icecrown se još uvek rade), mada je svega šest kompletirano u formi koja je dovoljno igriva (Wintergrasp i Zul’Drak postoje, ali su prazni), što u teoriji daje dovoljno materijala za napredovanje do 77. levela.

Najveća promena u odnosu na TBC jeste koncepcijsko-vizuelna: mnogi igrači su gunđali (i još uvek gunđaju) zbog preteranog insistiranja na SF elementima i vanzemaljskim pejzažima Outlanda, koji nemaju preterane veze sa čistim fantasy loreom koji je osnovica mitologije Warcrafta. WotLK se po ovom pitanju vraća korenima iz ’vanila’ WoW-a: u odnosu na extra-terestrialni šmek zona nalik na Zangarmarsh i Netherstorm, na Tempest Keep instance i frakcije/quest linije nalik na one sa Consortiumom, pejzaži i stanovnici Northrenda daleko su „prizemniji” i po tonalitetu najsličniji originalnoj igri. Od Borean Tundre, startne zone koja predstavlja mešavinu, je li, tundre, ledene pustinje i termalnih izvora, preko Dragonblighta, zaleđene ravnice prepune relikata zmajskih „aspekata”, Sholazar Basina koji podseća na STV na steroidima, do borovih šuma Grizlly Hillsa, svaki kamen, drvce i putanjica podsećaju na susret sa starim krajem u koji niste kročili godinama. Svesni opasnosti da će mukotrpan trud vezan za projektovanje svakog detalja novih zona ostati polunaplaćen ukoliko se dozvoli kretanje na letećim mountovima, Blizzardovi dizajneri su tu mogućnost do sticanja 77. nivoa oduzeli igračima. Objašnjenje je nadasve suptilno: ledeni vetrovi Northrenda onemogućavaju letenje svakom ko nije naučio vazdušne manevre u takvom okruženju, što je veština koju ćete steći rešavajući jednostavan solo quest koji postaje dostupan na tri nivoa pre dostizanja limita.

Pre nego što se upustimo u detaljnije seciranje Northrenda, valjalo bi se osvnuti na glavni „sales point” nove ekspanzije: novu igračku klasu oličenu u Death Knightu. Iako labelovan kao „heroj” klasa, biće dostupan svakom ko na određenom serveru poseduje lik 55. ili višeg nivoa, bez potrebe da njegovu kreaciju „otključava” ikakvim quest lajnom. Death Knight startuje od 55. nivoa u Ebon Holdu, novom proširenju zone Western Plaguelandsa (severno od Hearthglenna) koja se po svojoj formi i implikacijama drastično razlikuje od dosadašnjeg WoW standarda. Ebon Hold, lebdeća nekropola nalik na Naxxramas, instancirana je za sve „mlade” Death Knightove koji nisu završili inicijalni quest line posle kojeg postaju deo Alijanse ili Horde (i posle kojeg Ebon Hold postaje Sanctuary grad nalik na Shattrah). Na samom početku startujete kao vojnik Scourgea: početne questove dobijaćete od samog Arthasa, njegovih henchmena oličenih u Darionu Mograineu, instruktoru Razuviusu, Gothu the Plaguebringeru, baronu Rivendaru i ostalim starim znancima. Pored instanciranja „javnih” zona, Blizzard je ovde učinio još jedan ogroman presedan, oživljavajući bossove koje su hard-core raideri koknuli u Naxxramasu, poslednjem 40-man dungeonu koji je izašao par meseci pre TBC-a, bez detaljnijeg objašnjenja ovog paradoksa (da ne govorimo o starom dobrom Baronu koga je sigurno ubila većina WoW populacije). Najava da će redizajnirani Naxx biti entry-level 25-man dungeon u WotLK-u poznata je odavno, ali to i dalje ne objašnjava zašto je Blizzad odlučio da revitalizuje sadržaj koji se po definiciji smatra „eliminisanim”. Oficijalno objašnjenje da je Naxx videlo premalo ljudi, i neoficijalno, koje se tiče Blizzardove lenjosti da zasuče rukave i dizanira nešto što zaista niko nije video, nameću se kao podjednako validni.

Back to Death Knight... Quest line Scourge vojnika, u kom ćete sejati teror u selima WPL-a i razarati utvrđenje Scarlet Crusadea urađen je (ako izuzmemo pomenuti paradoks) na maksimalno kvalitetan način. Igračka familijarizacija na novu klasu i objašnjenje unikatnih aspekata koji je čine izvedena je naprosto maestralno, a finalni deo chaina, u kojem sa armijom undeadova jurišate na Light’s Hope Chapel u EPL-u, jedan je od najboljih chain završetaka u istoriji WoW-a (posle toga, je li, prestajete da budete minion Lich Kinga i postajete deo Alijanse ili Horde). Sam Death Knight je klasa koju je prilično teško definisati jer poseduje sintezu atributa i sposobnosti nekoliko postojećih: nosi plate oklop, može da baca shadow i frost magije, podiže undead minione, koristi 2H ili dualwield, a zavisno od speca (blood/frost/unholy talent drvo) može da se specijalizuje za magijski/melee dmg. dealing ili tenking (iako ne može da nosi štit, talenti iz frost grane koji mu značajno podižu oklop to omogućavaju). Njegov borbeni sistem, baziran na sistemu runa i „runic powera” donekle podseća na kombinaciju roguea i warriora i usko je povezan sa sposobnošću „runeforginga”, odnosno, načinom da od dvoručnog mača ili sekire napravite runeblade i enchantujete ga jednim od unikatnih DK enchanata. Detaljnije objašnjenje ove klase oduzelo bi nam previše prostora, stoga ovde stajemo.

Ako bismo konceptu Death Knighta išta zamerili, onda je to činjenica da odlaskom u Outland (zarad levelovanja do statusa kada ste spremni na Northrend) vrlo brzo prestajete da ličite na zastrašujućeg tamnog viteza u odlično dizajniranom oklopu. Uzimanjem quest rewardova i instance dropova (Death Knight deli itemizaciju sa Warriorom i Paladinom) brzo ćete uzeti formu generičkog nooba koji izgleda kao da ruho pazari na Najlon pijaci u Novom Sadu (iako svaki deo oklopa dobija crnu patinu kada ga opremite, suludi primerci početnog Outland loota i dalje izgledaju tupavo). Druga velika zamerka tiče se profesija koje morate levelovati od prvog nivoa, i koje u slučaju sakupljačkih (nalik na mining i herbalism) podrazumevaju odlazak u osnovne zone i natezanje sa ostalim Death Knightovima koji imaju isti problem, uz očajničke tražeći cveća i rudnih čvorišta koje niko nije pokupio.

WotLK donosi ogroman broj novina na polju igračkih profesija, od kojih se značajem izdvaja Inscription, potpuno nov „primary trade skill”, koji pored sposobnosti za kreiranje magijskih scrollova (koji su u WotLK jači nego ikada) prvenstveno služi za kreiranje svojevrsnih Glyphova koji služe za pojačavanje sposobnosti, udaraca i magija koje poseduje svaka klasa (npr. druidski „Glyph of Mangle” koji pojačava dužinu trajanja mangle debuffa za 6 sekundi, paladinski „Glyph of Seal of Command” koji povećava šansu da SoC „procuje” za 20% itd.). Svaka klasa ima vrlo ograničen broj slotova za Glyphove, tako da će većina igrača biti stavljena na teške muke povodom izbora (igrači koji poseduju inskripciju imaju veći broj slotova, što predstavlja standardni tradeskill bonus kao, recimo, enchanti na prstenju kod enchantera).

Izmene na polju klasa su toliko obimne da ih se jednostavno ne isplati načinjati. Jedna od najznačajnijih promena kod magijskih klasa jeste nov način regeneracije mane, koja umesto klasičnog mp/5 koncepta sada konstantno „tikuje” (na isti način je izmenjena i regeneracija energije kod roguea). Sve klase su još uvek u procesu evaluacije i konstantnog peglanja/optimizacije, što posebno važi sa Death Knighta koga Blizzard manje-više radikalno menja u svakom novom buildu test klijenta. Kozmetička novina koju će većina igrača pozdraviti jeste uvođenje berbernice, servisa koji imate u svim većim gradovima, a koji omogućava da vašem liku (čija vam je faca posle XYZ godina WoW-a sigurno dosadila) promenite frizuru i „facijalne dlake”.

Posle nedelju dana seckanja i jahanja po atraktivnim zonama Northrenda, možemo samo da ustvrdimo da provereni Blizzardov koncept i dalje radi kao savršeno podmazana mašina. Solo i grupni questovi u početnim zonama ne donose radikalno bolji loot u odnosu na finalne 25-man raid instance iz Outlanda, odnosno, nema onako strelovitog skoka u kvalitetu kakav smo imali po izlasku TBC-a. Kvalitet opreme koju dobijate u prvih nekoliko zona na nivou je Karazhana i Zul’Amana, tako da će Sunwell Raideri i S4 arena igrači sigurno koristiti gro svog krvavo stečenog geara sve do 80-tog nivoa. Ulogu Shattraha, glavnog čvorišta Northrenda i Sanctuarya u kojem je Horda i Alijansa podjednako dobrodošla, u WotLK preuzima Dalaran, lebdeći magijski grad koji je poslednje četiri godine proveo na granici Hillsbrada i Alterac mountainsa, i koji igračima postaje dostupan na 74. nivou.

Miodrag KUZMANOVIĆ