U postojbini hamburgera, lepotica na bazi ugljenika i silicijuma i superinteligentnih političara jedan „sport” obara sve rekorde popularnosti. Kečeri, moderni gladijatori, mišićave gromade napumpane hormonima iz Kentaki piletine eksploatišu iskonski ljudski poriv za nasiljem, simulirajući brutalne okršaje u spektakularnoj atmosferi, bodreni histeričnim navijanjem mnogobrojne publike. Ovu tekovinu američke kulturne baštine jedna domaća televizija duže vreme uspešno servira svojim gledaocima, pretežno deci (pred)školskog uzrasta koji u maskiranim rvačima s tri zuba u glavi vide nove heroje: sakupljaju njihove sličice i lepe ih u album, posterima ukrašavaju zidove, od roditelja izvlače masne svote za licencne figurice i s nestrpljenjem očekaju svaku novu igru. Svakako, sve je bolje od isprobavanja kečerskih zahvata s drugarima u parkiću...

Priliku da se oprobaju u američkom rvanju (simpatični klinac iz našeg komšiluka osmislio je sasvim prikladan termin za ovo glupiranje – „tukanje”) vlasnicima konzole Wii pružio je THQ, kroz igru WWE SmackDown vs. Raw 2008. U pitanju je prva next-gen adaptacija popularnih rvačkih simulacija s Nintenda 64, koja u verziji za Wii tek delimično ispunjava očekivanja. Odsustvo online režima, uprkos obećanjima, najveće je razočaranje za većinu ljubitelja žanra, jer im uskraćuje uživanje u megdanima s istomišljenicima sa drugih meridijana. Ni sam početak igre nije bogzna kako spektakularan jer nedostaje uvodna animacija – a poznato je to da 50 odsto utiska grade teatralni uvodi i atmosfera koja se podgreva do usijanja i pre nego što meč uopšte počne.

Neispunjenim očekivanjima kumovali su kratki rokovi i želja autora da prevashodno demonstriraju mogućnosti kontrolnog sistema. U tome su, na sreću, dobrim delom uspeli. Za upravljanje su neophodni wiimote i nunchuck, koji verno i brzo prenose pokrete na borca kojim upravljate: pomeranjem daljinca u različitim smerovima izvode se udarci, a kombinovanim pomeranjem oba kontrolera – hvatanja i bacanja. Složeniji potezi nisu preneti u Wii verziju zbog ograničenog broja tastera i potrebe da se pokreti igrača što brže i lakše pretoče u poteze rvača.

U igri učestvuje više rvačkih „sindikata” – SmackDown, Raw families i ECW, postoji nekoliko turnira, kao i mogućnost kreiranja sopstvenog takmičenja s karakterističnim pravilima. Najvažniji je Main Event režim, u kom vodite svog borca kroz čitavu karijeru, ali ne tako detaljno kao u režimu 24/7 za „velike” konzole. Što se kvaliteta grafike tiče, pozeleneli smo od besa kada smo na Internetu videli da WWE Day of Reckoning 2 sa Gamecubea izgleda dva pute bolje od ove igre (koliko vremena treba da prođe da bi neko konačno počeo da koristi čitav dijapazon mogućnosti konzole Wii?). Zvučna podloga takođe ne daje mnogo razloga za zadovoljstvo, jer je ruže loš komentator i neuverljivi efekti.

WWE SmackDown vs. Raw 2008 nije baš igra za svaku preporuku, ali nije ni za streljački odred. To je solidan prvi pokušaj da se sačini upečatljiva i igriva simulacija američkog rvanja i dobra najava za novo izdanje koje nas očekuje možda već do kraja godine. Ovoga puta imamo čvrsto obećanje autora da Wii izdanje neće biti uskraćeno ni za jedan režim iz verzija za Xbox 360 i PlayStation 3.

Gradimir JOKSIMOVIĆ