Novi deo serijala Crazy Machines, nakon originalnog naslova i verzije 1.5, konačno je „puna dvojka” i za one koji poseduju malo više strpljenja predstavlja odličnu letnju razbibrigu. Princip igre je poznat: pravite komplikovane uređaje da bi izvršili smešne, čudne ili blesave zadatke. Na žalost, za razliku od predivne jednostavnosti Incredible Machines ili neodoljivog šarma Sida i Ala, ova verzija „ludih majstorija” sapliće se o sopstvenu želju da bude pretrpana funkcijama, opcijama i mogućnostima.

Već vam tutorijal Crazy Machines 2 pokazuje „koliko je sati”. Igra ima čudnu rutinu za proveravanje toga koliko ste korektno sastavili uređaj i još čudnije ponašanje nakon izvršenja samog zadatka. Naime, ako sve nije baš kao što je dizajner nivoa zamislio, ili nećete dobiti maksimalni broj poena ili, što je mnogo iritantnije, nivo tu staje, izvršen, i ništa se ne dešava dok sami ne izađete u meni i ručno ne pokrenete sledeći nivo. Takođe, mnogi nivoi imaju sekundarne zadatke, no, kada je primarni gotov, nemate mogućnost daljeg podešavanja skalamerije da se izvrši i sekundarni, osim da se ponovo vratite u meni i započnete isti nivo ispočetka. Igra vam daje opciju da ponovo pogledate kako ste rešili nivo, ali ne i da ga doradite za sekundarni zadatak. Sve ovo samo se slaže na gomilu problema koja će za posledicu imati veoma mali broj igrača koji će izdržati da doguraju do viših, izazovnijih i zabavnijih nivoa.

Čak i za deset misija za upoznavanje sa igrom, njena „kriva učenja” zapravo je litica bez ikakvih uporišta. Igra može da se pohvali sa preko dve stotine objekata, kojima možete da manipulišete i složite ih u fascinantne uređaje. Ono što odvraća od igranja jeste to što od početnih „usporenih” nivoa odjednom počinju teži zadaci sa aparatima koje ne poznajete i otkrivanje kako se isti koriste predstavlja, zapravo, najveći izazov tog nivoa. Smanjena pregledanost takođe je svojevrsna kočnica za uranjanje u ovu igru. Slikovite pozadine na kojima se uređaji nalaze su simpatične, ponekad čak imaju i smisla sa celim uređajem, ali smanjuju opštu preglednost uređaja i često ne olakšavaju igraču da otkrije šta mu je sledeći korak. Istina, sama grafika i fizika su impresivne, no ova prva nije u službi igrivosti.

Kada smo dobrano nakudili negativne strane Crazy Machines 2, moramo, ipak, da priznamo da je nakon dva sata igre, kada ste se navikli na vizuelna smetala i naučili ceo arsenal uređaja, njihove funkcije i optimalne upotrebe, zabava potpuno na nivou dobrog starog Incredible Machines. Zagonetke, kojih takođe ima skoro dve stotine, dobro su promišljene i zahtevaju dobru koncentraciju i nekonvencionalno razmišljanje. Da bi stvari bile još bolje, igra omogućuje preuzimanje nivoa koje su pravili drugi igrači putem Interneta. Ovde opet imamo zamerku da ti nivoi nisu svi podjednakog kvaliteta, ali to će vam, ipak, dodatno produžiti vreme provedeno uz ovu igru. Ako ste ljubitelj šašavih uređaja ili starijih naslova ovog tipa, naoružajte se strpljenjem i otrpite nekoliko prvih utisaka. Nakon toga, Crazy Machines 2 neće vas razočarati.

Dragan KOSOVAC