Da li će i kada animirani film „Space Chimps” doći u naše bioskope ostaje da se vidi, ali igra po tom filmu je već pred nama. Priča prati okvire filma. NASA šalje tim treniranih šimpanzi da otkrije šta se desilo sa ultraskupom sondom koja je nestala u crvotočini. U svojoj potrazi naša posada sleće na planetu Maglor gde je čeka obračun kako sa diktatorom Zartogom tako i florom i faunom same planete, naravno ako prvo reši međusobne razmirice.

Prateći tradiciju niskobudžetnih igara po filmovima namenjenih najmlađima, Space Chimps je jednostavna 3D platforma. Kretanje, skakanje, jedan univerzalni akcioni taster i napad, i to je sve. Takom misija vodite ili glavnog junaka Hama III, čija je specijalnost obračun sa više protivnika iz blizine, ili Lunu koja te probleme rešava sa distance, kada se standardni pogled u trećem licu seli u first person perspektivu. No, borba sa protivnicima i skupljanje razbacanih objekata po nivoima nije ni toliko zastupljeno niti zabavno kao sama platformska srž ove igre. Pokretni objekti, interaktivnost sa okolinom, veranje po zidovima, slobodnim ili razapetim lijanama... Na kraju krajeva, glavni likovi ove igre su šimpanze, i dizajneri su to lepo iskoristili u stvaranju okruženja. Naravno, nisu u pitanju neki novi, neviđeni potezi, ali mnogo uverljivije i simpatičnije izgleda kada umesto čoveka to izvede životinja koja je fizički zaista u stanju da uradi tako nešto. Jeste da uverljivost u igri sa decu, gde su glavni likovi šimpanze koje govore i debeljuškasti vanzemaljci, nisu prioritet i nešto na šta se obraća pažnja, no fino se upotpunjuje doživljaj. Međutim, ono što bode oči jeste jedan od najflagrantnijih slučajeva product placementa u igri. Naime, pored običnih banana koje vam dopunjuju zdravlje, za otključavanje dodatnog sadržaja, kao što su novi kostimi za likove, skupljaćete posebne banane firme „Dole”. OK, teška su vremena u igračkoj industriji, ali ovo je stvarno previše.

S vizuelne strane, Space Chimps nije neki šampion, ali šarena jednostavnost prenesena iz filma na igru funkcioniše prilično dobro. Što se glasova tiče, samo je Endi Semberg ponovio svoju ulogu iz filma, ali je diskutabilno koliko to znači najmlađima. Zato su zvučna i muzička pozadina na mestu i naglašavaju veselu atmosferu. Težina samih protivnika u skladu je sa tipičnim odnosom igračke industrije prema najmlađima – preterno je mala. Zato je pravo osveženje to što izazovnost pojedinih zagonetki ne vređa inteligenciju mladih igrača, već su u pitanju zabavne, logične mozgalice koje su verovatno, pored simpatičnog dizajna, najsvetlija tačka u igri.

Space Chimps nije odlična igra, ali nije ni tipičan predstavnik agonalnog žanra „igara rađenih po filmovima”. U pitanju je vesela platforma za najmlađe koja defintivno ima svojih trenutaka. Ako ste odrasli gamer koji traži igru za sebe onda verovatno niste ni čitali ovaj opis, ali ako tražite nešto za mladog perspektivnog igrača u povoju, slobodno mu ponudite ovaj naslov.

Dragan KOSOVAC