Poslednja igra iz serijala graditeljskih simulacija iz firme „Impressions” smeštena je u drevnu Grčku, ispunjenu mitovima i legendama o bogovima koji su šetali među smrtnicima i slavnim herojima koji su se čarkali sa njima. Stara Grčka bila je izdeljena na gradove-države koji su se međusobno borile oko teritorija i prestiža, ali je bila i zemlja neobične harmonije, s veoma razvijenom trgovinom i Olimpijskim igrama. Sve se to može naći u Zeus: Master of Olympus.

Igra postavlja igrača u ulogu velikog graditelja i gospodara grada, koji svoju karijeru gradi od prvog kamena temeljca, pa napreduje sve do blistave i raskošne palate. Razlikujući se od prethodnih igara iz serijala graditeljskih simulacija, Zeus ima nešto izmenjen sistem gameplaya. Kao prvo, ne postoji „skrivena sila” koja je određivala akcije tokom misije (tipa – bori se s ovima, trguj s onima), a odsutna je i potpuna linernost misija tokom kampanje. Zeus je izdeljen na nekoliko Avantura (Adventures) od kojih svaka sadrži između pet i osam misija. Tokom igre se najčešće jedan grad provlači kroz nekoliko misija, mada se često dešava da se napravi kolonija (sporedan grad koji je pod igračevom upravom).

Ciljevi tokom misija su jednostavni: „namami” što više ljudi u svoj grad, osvoj protivnikov grad, napravi određen broj građevina i slično.

Kontrolni interfejs se ne razlikuje mnogo od Pharaoh ili Cleopatra, tako da su sve kontrole na desnoj strani ekrana. Ne postoje meniji sa savetnicima; u suštini, stopljeni su u meni s informacijama. Malo je otežano snalaženje u početku, ali se vremenom navikne na novi sistem upravljanja.

Izgradnja će biti poznata svim veteranima ranijih delova serijala. Građani su izdeljeni na dve klase – obični građani i bogataši (commoners, nobles), a propratne građevine sada ne moraju da prođu evoluciju od šatora do osrednje bogataške palate. Time je igra mnogo olakšana, jer se običnim građanima može ugoditi sa samo tri artikla (food, oil, fleece). Drugi faktori za nadgradnju su kultura (opet tri vrste – filozofi, atlete i glumci), kao i građevine koje se nalaze pored kuće koju nadgrađujete. Građevine za ulepšavanje doprinose većoj popularnosti mesta za izgradnju kuća (kao i grada uopšte) i time privlače nove stanovnike, dok, recimo, radionice smanjuju popularnost izgradnje stambenih objekata pored njih. Prilikom pravljenja kuća za bogataše treba ispoštovati sve te uslove uz još neke zanimljive zahteve (vinogradi, konji, oružje...). Bogataška klasa veoma je važna, jer pored toga što su bolje platiše poreza, čine i armiju grada. Doduše, i obični građani mogu se regrutovati u armiju, ali ne predstavljaju nikakvu vojnu silu na koju se može računati, pošto učestvuju jedino u odbrani grada. Bogataši formiraju jedinice hoplita ili konjice (ako im dodelite konje, što je sa strateške strane veoma mudro). Može se zaključiti da jedinice rade honorarno, tačnije, nema stalnih profesinalnih vojnih jedinica kao u ranijim igrama iz serijala. Jedinice se regrutuju prilikom ratova, što se direktno oseća u smanjenju stanovništva, pa čak i raspoložive radne snage.

Borbe su prilično uprošćene, mada imaju značajnu ulogu. Direktnu kontrolu nad jedinicama imate isključivo pri odbrani grada. Kada vas napada suparnički grad postoji nekoliko opcija za odbranu: automatska odbrana (pri čemu se izračunavaju gubici na obe strane), podmićivanja (ako imate zlatnika u izobilju) ili predaja. Podmićivanje nema nikakve negativne posledice (sem pražnjenja džepova) kao npr. uticaj na reputaciju i lojalnost stanovništva, tako da podmićen neprijatelj ostaje dugo namiren i zadovoljan. U trenutku predaje grada to nije nikakav finansijski izdatak, ali kasnije se moraju davati bogate donacije gradu koji je osvajač, sve dok na sakupite armiju da ga napadnete ili ga izazovete da dođe opet u pohod (npr. ne plaćajući donacije). Nažalost, ako drugi put izgubite, igra je završena.

Neke od opcija koje su takođe novitet, ujedno su unikatne za Zeusa. Radi se o bogovima, herojima i raznim monstrumima iz grčke mitologije. Monstrumi se povremeno pojavljuju i prave probleme u gradu, dok igrač mora da prizove specifičnog heroja koji će vas rešiti napasti. To je praktično misija u misiji, gde je za heroja potrebno odvojiti određenu količnu resursa, građevina i još nekih elemenata koji moraju biti izgrađeni da bi „herdža” došao da brani vekovno ognjište. Kada odrade posao, heroji odlaze u dalje podvige, tako da se proces mora ponavljati u slučaju ponovne opasnosti.

Bogovi su druga priča. Svaki od bogova obezbeđuje razne bonuse i blagodeti vašem narodu, sa Zevsom kao glavnim darodavcem. Bogovi se povremeno pojavljuju u gradu i mogu pomagati ili odmagati (ako su npr. izazvani nekim herojskim delom). Da biste osigurali prisustvo božanstva u gradu, potrebno je izgraditi što više hramova (god sanctuary). To su, naravno, ogromne građevine za koje je potrebno vremena i materijala.

Negativnih elemenata igre nema mnogo. Borba i igra uopšte dosta su uprošćeni u odnosu na prethodnike, ali su takođe grafički veoma unapređeni. Zeus će biti veoama zabavan iskusnim vladarima iz prethodnih igara, jednako kao i početnicima koji će pozdraviti jednostavniji način upravljanja igrom.

Branislav BABOVIĆ