Biti mlad i zelen, poprilično smotan, ne baš previše bistar, i imati urođeni talenat da se bude u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, još uvek ne predstavlja nikakvu prepreku da čovek postane najmoćniji pirat karipskih mora, a bogami i šire. Nezgoda je samo u tome što takve ambicije većinom propadnu na samom startu – uvek se nađe neko ili nešto da omete i spreči uspon piratske karijere takvih ljudi.

Ali ne i Gajbraša Tripvuda. Obratite pažnju na dotičnog gospodina: savršeno se uklapa u gornju definiciju, uz to poseduje i titulu prvaka karipskog arhipelaga u pljuvanju udalj (doduše, na lažiranom takmičenju, ali ne budimo sitničavi), sofisticirano vređa protivnike kad god se nađe u situaciji da na njega potegnu mač, stručnjak je za dresuru pirana–pudlica, do sada je „sahranio” nekoliko jedrenjaka koji su bili pod njegovom komandom, tražio je silna zakopana blaga, a našao veliko Ništa, bio stalno proganjan od strane zloglasnog kapetana LeČaka... Pa ipak, uprkos svemu, uspeo je u onome što mnogima nije pošlo za rukom – da osvoji srce prelepe Ilejn Marli, guvernerke ostrva Melée i oženi se njom (bez obzira na kiks sa ukletim prstenom). Nakon tromesečnog bračnog krstarenja prepunog idile, zaljubljeni par se vratio kući. Ali, umesto očekivanog slavlja u njihovu čast, dočekala ih je tužna slika nekada živog piratskog ostrva: puste ulice, nigde nikoga, oni proglašeni mrtvima, njihova rezidencija predviđena za rušenje, a izvesni Australijanac po imenu Čarls L. Čarls (ne zvuči li vam to nekako „lečakovski”?) kupuje sve nekretnine koje mu padnu šaka i, što je još gore, ima nameru da se kandiduje za novog guvernera – kao jedini na izbornoj listi! U takvoj situaciji samo pošteni advokati mogu spasti obraz i imovinu bračnog para Marli–Tripvud. Čik pogodite da li će sve teći kao podmazano?

U času kada su se igrači širom sveta pripremali da daju poslednji pomen naizgled prerano preminulom žanru kompjuterskih igara – avanturama – dogodilo se nešto krajnje neočekivano: „LucasArts” je potvrdio da su njegovi čelnici, nakon dugotrajnih razmatranja argumenata „pro et contra”, odlučili da daju zeleno svetlo za dalju proizvodnju avanturističkih igara. Da ne bi ispalo da se radi samo o mrtvom slovu na papiru, istovremeno su osvanuli prvi „screenshotovi” iz četvrtog nastavka ubedljivo najpopularnije „Lucasove” serije avantura – Monkey Island. Neki su bili ubeđeni da sanjaju, neki su mislili da je u pitanju neslana šala, a neki tvrdili da igra nikada neće ugledati svetlost dana. U kakvoj li su samo zabludi bili...

Escape from Monkey Island ne samo da se pojavio baš kada je bio najpotrebniji, već je i potvrdio ono što se odavno zna, ali što mnogi neće da priznaju: da za dobru igru nije neophodno imati gomilu ljigavih nakaza i superheroja koji će ih sve potamaniti. Potrebna je samo priča; jednostavna ili komplikovana, smešna ili tužna, u suštini nije ni bitno, ali takva da bude dovoljno inspirativna za ljude koji će uložiti svoje vreme, znanje i trud da od nje naprave nešto vredno igranja. A Monkey Island 4 je vredan igranja kao retko koja u poslednje vreme objavljena igra. Gajbrašov povratak na kompjutersku scenu posle pune tri godine izveden je u trijumfalnom stilu, znalački i bez nepotrebnih eksperimentisanja, verovatno nakon podrobnih analiza kritika koje su bile upućene prethodnom nastavku.

Po načinu izvođenja Monkey Island 4 je identičan Grim Fandangu. Sasvim razumljivo, pošto dve avanture koriste isti „engine”, koji je u ovom slučaju donekle unapređen, tako da bolje iskorišćava mogućnosti 3D akceleracije (svetlosni efekti, zamagljivanje, mekoća animacije i sl.). Sada se komotno može reći da je miš, što se „LucasArtsa” tiče, poslat u penziju. Koliko je to dobro ili loše, proceniće svaki igrač, ali je činjenica da je ponekad teško pronaći pravi položaj u prostoru da bi Gajbraš primetio neki bitan objekat koji treba da pokupi ili nad kojim treba da izvrši neku radnju. Grafičko rešenje igre predstavlja san snova: pozadinu čine renderovane scene koje delimično imaju treću dimenziju, a likovi su modelovani na način kako se to danas standardno radi u 3D igrama. Sve to, dakle, izgleda kao jedan prelepi kompjuterski generisan crtani film, čemu dodatno doprinose prave animacije koje zaista blistaju u svojoj lepoti. Šteta je samo što nije podržana veća rezolucija od 640 x 480. Igra je, inače, veoma dugačka i sastoji od tri i po poglavlja (o čemu se radi, shvatiće oni koji stignu do kraja).

Što je najvažnije i najbolje, novi Monkey Island je avantura koja se vraća korenima serijala – duhovitija je i bliža originalu nego što je to bio treći deo (The Curse of the Monkey Island). Svojim sočnim humorom, sjajnom pričom i fenomenalno skriptovanim dijalozima, dobro poznatim lokacijama, starim a uvek svežim likovima (u igri se konačno ponovo pojavljuju čuveni piratski trio Karla, Otis i Mithuk, a tu su i neizbežni Herman Tutrut, prodavac Sten i Vudu Lejdi), i nekim novim, podjednako smešnim i nezaboravnim (recimo, novi nevaljalac Ozi Mandril), Escape from Monkey Island je ono što svaki avanturista samo poželeti može – koncentrat čistog igračkog zadovoljstva, čija je jedina mana što ima kraj. I zato...

...hvala vam, dragi „Lucasovci”, na Bekstvu sa majmunskog ostrva – u najtežem trenutku, kada je žanr već bio proglašen mrtvim, imali ste petlju da rizikujete i to se isplatilo. Avanturisti će to umeti da cene i pamte. Hvala vam na pokušaju da na prelazu između dva milenijuma spasete avanturističke igre od potpune propasti; hvala vam unapred što ćete i dalje nastaviti da ih pravite. Nemojte kršiti svoje obećanje – previše je dragoceno za nas koji kompjuterske bajke igramo sa podjednakim entuzijazmom svih ovih godina. Jednostavno, hvala vam na svemu. Vi ste The Best!

Slobodan MACEDONIĆ