Bojan JOVANOVIĆ

1. septembar 2024.

Dok se čeka nastavak odlične igre Kingdom Come Deliverance (pročitajte tekst o tome u ovom broju), evo prilike da se opet poseti srednjovekovna Bohemija u jednom ekonomsko-taktičkom izdanju studija Czech Games Edition. „Kutna Hora” vodi vas u istoimeni grad u Češkoj, ali ne da pijete pivo, već da se bavite biznisom. Jer, kao što kaže naša stara poslovica: „para vrti gde burgija neće”. Pošto je vreme dešavanja 14. vek, grad je tek u fazi ranog razvoja. Po vašem dolasku u grad, pred vama je urbanistička tabula i imate odrešene ruke da gradite, praktično, kako želite i gde želite. Preuzimate kormilo i nad bitnim proizvodnim procesima pa ćete, praktično, biti pekar, lekar i apotekar ovog grada i tako mlatiti lovu i širiti svoj uticaj.

Kao istorijska igra, „Kutna Hora” nije interesantna samo zbog svog predloška. U svetu takozvanih „euro društvenih igara”, istorijske teme su uvek bile dominantne, ali su često bile samo nalepljene preko mehanike koju bi dizajneri prvo osmislili. Umesto da se vode tom rutom, dizajneri ove igre su najpre želeli da predstave ovaj grad i da ispričaju priču (i.sk.rs/360233), pa tek nakon toga su osmišljavali kako će sve to, zapravo, da funkcioniše na tabli. Štaviše, jedan od dizajnera je i živeo u tom gradu, a prilikom razvoja konsultovana su istoričarska društva i muzeji, te u knjizi sa pravilima možete pročitati i neke interesantne činjenice. Retko edukativna igra i podržavamo ovaj potez.

Vratimo se mehaničkoj strani svega ovoga. Postavljena na stolu, igra, na prvi pogled, može da deluje kao glavobolja u najavi. Dve table za gradnju i čitava odvojena katedrala sa strane, pa pojedinačne table za igrače, tabla sa marketom i gradskom većnicom, novčići, karte, nekakve skalamerije u koje ubacujete karte... Međutim, sve što treba da znate šta rade karte koje imate u ruci već ćete skapirati kada budete čitali pravila (ili vam ih prepriča dežurni „drugar-objašnjavač pravila”). Karte su vam bukvalno sve akcije koje imate, a pa potezu ih igrate dve. Pritom su na tim kartama prikazane dve različite akcije i aktiviraju se u zavisnosti od toga kako ih okrenete, tako da ćete morati dosta da pazite šta vam preostaje do kraja runde. Tok igre je jednostavan i vrlo logičan. Hoćete da izgradite, recimo, pekaru. Moraćete da nabavite dozvolu za granju te specifične zgrade, zatim će vam biti potreban prazan plac na kome ćete da postavite temelj i, konačno, da platite da se ta pekara izgradi. Sve su ovo pojedinačni koraci, što znači jedan i po potez da se sve to sprovede u delo. Želite da iskopate rudnik? Možete i to, ali prvo morate platiti rudare ako ih nemate unajmljene i, pritom, paziti da se nastavite na postojeće rudnike. Ako se osećate velikodušno, možete se igrati ktitora i pomoći u izgradnji katedrale Svete Barbare i time dobiti neke fine bonuse ili čak čitave akcije. Konačno, u jednom trenutku će vam ponestati keša i tada ćete aktivirati svu svoju industriju, kako bi vam kapnuo koji groš.

Ima tu, naravno, stotinu i jedna začkoljica, ali se svodi na jednu ključnu stvar u igri: ekonomija je dinamična i cene apsolutno svega će se neprestano menjati na osnovu nekoliko faktora. Tapije na zgrade vrede manje ako ih niko ne pazari, placevi poskupljuju kad niknu vrednije zgrade unaokolo, a slično važi i za rudnike. Svaki od pet resursa poskupljuje ili pojeftinjuje u zavisnosti od toga koliko je razvijena ta industrija, kao i koliko stanovnika je trenutno u gradu. Način da se to sve predstavi jasno i da se zadrži dinamika genijalno je rešen - svojevrsnim analognim kompjuterima. U pitanju su dve skalamerije koje ćete sastaviti i u njih ubaciti odgovarajuće špilove karata, a na njima postoje strelice ka trenutnoj vrednosti. Kako dođe novi stanovnik, na primer, skinućete gornju kartu sa narandžastog špila i videti momentalne promene u cenama hrane ili pića. Može se desiti i da privremeno ne smete da razvijate specifičnu industriju, jer više nema potražnje, ali i da, usled prevelike potražnje, sama gradska opština finansira potrebnu industriju. U svemu tome, elegantno su prikazana vaša primanja. Umesto hrpe žetona, lepo pomerite marker na svojoj tabli kad god vam napreduje neka industrija i to vam, istovremeno, prikazuje koliko tog proizvoda generišete kada god zatražite još novca kroz akciju prihoda. Groš je ultimativna i jedina stvar koja će vas zanimati: čisti keš kojim se sve obrće u igri.

Balansiranje sa vremenom i finansijama je, pogađate, ključno da biste isplivali na vrh ili bar da ne završite kratkih rukava. Igra od vas zahteva solidnu količinu balansiranja i pažljivog planiranja, nekada i više poteza unapred. Međutim, vi ne igrate sami za stolom. Sve što drugi igrači urade pre vašeg poteza drastično mrsi planove, od cena dobara i zgrada, do toga gde uopšte možete nešto da izgradite. Ovo nije igra za publiku koja voli da sve savršeno isplanira i sprovodi u delo, kao da se igra pasijans. Doduše, i tu postoji način da se prerano zaglavite ako previše ’drešite kesu. Građenjem javnih, to jest administrativnih i sličnih zgrada (zlatne pločice) možete da dobijate neke dobre bonuse i postavljate kombinacije za bodovanje na kraju, ali sebe uskraćujete za prihode. Lako se može desiti da ostanete bez novca zbog toga i čak je naglašeno u pravilima da se ne zalećete na ove zgrade, barem tokom početka partije. Ah, da, svakom igraču dozvoljeno je da podiže samo zgrade koje odgovaraju njegovim esnafima (ima ih tri) i niko ne može doći u posed resursa, sem onih koji pripadaju industriji njegova tri esnafa.

Konačno, doći ćete do kraja partije i, nakon određenog broja odigranih rundi, biće potrebno da vidite ko je najbolje doprineo razvoju Kutne Hore. Bodovanje je onaj dosadniji, naporniji deo svake partije ove igre, jer uključuje sijaset stvari. Gleda se kako su vam raspoređene zgrade i sa čime su u susedstvu, da li ste prednjačili na svakom redu rudnika, koliko vam je jaka finalna proizvodnja, da li ste miljenik grada i slično. Na papiru, sve to je relativno jednostavno i brzo se izračunava, ali je tokom partije gotovo nemoguće držati u glavi, niti odokativno proceniti ko od igrača ima stvarno vođstvo, pogotovo ukoliko je neko aktivirao dodatne bonuse kroz gradsku većnicu. U zavisnosti od toga kakav ste tip igrača, ovo vam može biti plus ili minus.

Sem što je igra premijerni naslov tri potpisana dizajnera, istovremeno je poslužila i kao prikaz novog materijala na kome su Česi radili. U pitanju je, takozvani, RE-Wood, materijal nastao kombinacijom piljevine i recikliranog lepka, ekološka alternativa plastici i sečenju svežeg drveta. Sve trodimenzionalne komponente igre (kućice, radnici, žetoni za bodovanje) izrađeni su od ovog materijala, jer specifična struktura znači da se može modelovati baš kao plastika. Vrlo lep, ekološki potez izdavača, a šuška se da će i naredne njihove igre koristiti RE-Wood.

Kada se već dotičemo prezentacije igre, nemojte dozvoliti da vas tamna spoljašnjost kutije zavara. „Kutna Hora” je izuzetno lepe produkcije, sa graviranim tablama za igrače gde sve komponente lepo „čučnu”, tablom koja ima srebrnaste detalje koji se presijavaju i ranije pomenutim, taktilnim načinom da se prikaže i osvežava trenutno stanje tržišta. Uopšteno govoreći, ovo je jako lepa stvar za imati u kolekciji, a iznenadilo nas je i to da izdavač CGE nije „nasvirao” cenu zbog toga. Istina, moraćete se igrati majstora i sklapati table i postolja za špilove kada prvi put raspakujete igru, ali je to podnošljivije nego da je igra koštala dvadesetak evra više i imala unapred pripremljene višeslojne table.

„Kutna Hora” je lepa igra, kako vizuelno, tako i mehanički. Svaki put kada je postavite na sto sačekaće vas jedno prijatno iskustvo, gde vas možda neće ni biti preterano briga da li pobeđujete, jer će vam već biti zabavno da gradite i osmišljavate svoj put kroz ekonomsku situaciju Češke 14. veka. Igra koju je veoma lako preporučiti, pogotovo što je odnedavno dostupna i na srpskom jeziku u izdanju Lagune.