Ana KRSTIĆ

1. septembar 2024.

Većina svetova popularnih i vodećih soulslike naslova stereotipno su smešteni u milje „heavy fantasyja”, kao da se radi o nekom nepisanom pravilu. Teško je zamisliti da uz takve „teškaše” postoji mesta i za malo blesavog humora i šareniša svojstvenog crtanim filmovima iz produkcije TV mreže Nickelodeon. Ko bi krabu postavio za glavnog protagonistu jednog naslova koji sebe etiketira kao soulslike akcionu avanturu? Momci i devojke iz studija Aggro Crab iz Sijetla drznuli su se da naprave igru koja, vrlo verovatno, neće uspeti da se vine u panteon soulslike akcionih avantura, ali koja će svakako pružiti nekih tridesetak sati kvalitetne zabave svakome ko je proba.

Blago druge krabe predstavlja ultrasimpatičnu avanturu koja za glavnog junaka uzima Krila, raka-samca čija letargična svakodnevica biva pretumbana jednog dana kada novi gradski (morski?) šerif pošalje svoje ajkule da prikupe porez. Kril, nije ni svestan, a ni obavešten da se od njega očekuje plaćanje bilo kakvog harača na ime njegovog dokolisanja na koralnom sprudu. Loan shark mu na ime neplaćanja poreza konfiskuje ljušturu - i tu avantura počinje. Igra će kroz niz briljantno skriptovanih poglavlja ispratiti pobesnelog pravdoljubivog raka i odvesti ga daleko, daleko izvan njegove zone komfora u tamne dubine okeana, pa sve do praokeana za koji su ostali morski žitelji ranije verovali da je ništa drugo, nego mit. ACT na uvrnut način predstavlja (tragi)komičnu metaforu savremenog kapitalističkog društva u kom živimo, gde mali čovek provodi život zavučen u svoju ljušturu, sve dok jednog dana velika bela ajkula (sve sa kravatom) ne dođe i po njega. Sem toga, protagonista igre svojom harizmom, ali i vokalnim tonom glumca koji mu pozajmljuje glas, umnogome podseća na Nema, živopisnu klovn-ribicu iz Diznijevog kultnog ostvarenja iz 2003. godine, što celoj igri daje posebno dopadljiv šmek.

Tehnički posmatrano, igra predstavlja definiciju soulslite naslova, upakovanog u okruženje nalik na Bikini Bottom, jer je slavni crtać, očigledno, bio inspiracija kada je u pitanju vizuelni dizajn ovog naslova. Ako vam je preko glave teskobe, jada i boli kojim odiše svaki soulslike naslov danas, ako ste umorni od tumaranja megalomanskim open world svetovima zarad beslovesnog višednevnog grinda, ukoliko ste isfrustrirani od nefer boss-fightova za koje vam treba po tri dana da ih završite - ovo je igra za vas. ACT nije nimalo laka igra, ali je sve u njoj podređeno zabavi i isključivo zabavi. Grind zarad kupovine više slotova za apgrejd Krilovih sposobnosti ili radi otključavanja više poena zdravlja je prisutan, ali nikako ne umara, a ni boss-fightovi vam neće oduzeti više od pola sata da ih završite. Igra je solidno duga, ali ni u jednom trenutku ne postaje naporna. Šteta je što je nauštrb pojednostavljenja samog gameplaya igra poprilično linearna. Iako je priča igre jedna od zanimljivijih koje smo imali prilike da odigramo u poslednjih nekoliko godina, nedostatak bilo kakvih side questova ume da zasmeta.

Najveću i ogromnu manu igre predstavljaju neobjašnjive pozicije iz kojih kamera ponekad kadrira akciju. Ovo ne bi bilo problem da se događa sporadično, ali igra zaista boluje od akutne zaglupelosti kamere koja se neretko krije iza zida ili zauzme neki nesrećni ugao iz kog postaje nemoguće pratiti akciju na terenu, a usled toga ćete često biti svedoci game over skrina i to ne svojom krivicom. Ovaj i neki drugi propusti u realizaciji igre (kao, na primer, nedovoljno dobra optimizacija za handheld konzolu, poput Steam Decka) jednostavno su neshvatljivi kada se uzmu u obzir sve druge stvari koje su maestralno realizovane u ovom naslovu. Ipak, ovo svakako neće predstavljati razlog da vam igru iz sveg srca ne preporučimo.

ACT nije najjeftiniji naslov koji danas možete kupiti na Steamu, ali, kapitalističkim žargonom govoreći, vredi svaki evro. Aggro Crab je uspeo nešto što retko kome polazi za rukom, vratili su „fun” u „fun and games”. Kupite ljudima pivo, a ja ću sama da napustim objekat.