Miodrag KUZMANOVIĆ

1. septembar 2024.

Viševekovni ljubitelji serijala Total War onomad nisu baš najbolje reagovali na Total War: Pharaoh. Igra je bila percipirana kao namerno osakaćena i siromašna sadržajem, u cilju kasnijeg uvaljivanja plaćenih DLC-a, što je verovatno i bio plan lukave SEGE. Glasan GRAK! igračke zajednice ih je resetovao na fabrička podešavanja, te su povukli čitav niz vrlo inteligentnih poteza u vidu serije besplatnih dodataka, pravilno kalkulišući da je gubitak zarade od plaćenih pečića ipak manji od smrti reputacije. Cela akcija je ovih dana kulminirala pojavom masivnog samostalnog dodatka sa sufiksom Dynasties, besplatnog za vlasnike osnovne igre.

Obim, sadržaj i karakter ovog digitalnog izvinjenja su mamutski i mogu da se uporede sa transformacijom koju je pretrpeo No Man’s Sky. U osnovni TW: Pharaoh dodato je toliko novih stvari, da je Dinastija odvojena od osnovne igre i traži separatnu instalaciju od osamdeset gigabajta! Pre svega, mapa je duplo uvećana i sad obuhvata i Egej i Mesopotamiju, donoseći 168 novih gradova i naselja. Dynasties donosi i istorijske frakcije sa tih teritorija - dve glavne (major) i tonu minornih, što garantuje gargantuanski replay value. Od major egejskih imamo Mikenu i Troju, od mesopotamskih Asirsko carstvo i Vavilon, a sitna boranija, poput Odisejeve Itake, Ajaksove Beotije i Ahilove Aulide, iako pošteđena nekih sistema koje imaju „veliki”, podjednako je zanimljiva za igranje. Svaka frakcija ima istorijski autentične jedinice, a velike imaju i jedinstvene komponente mehanike i unikatna „tehnološka” drvca.

Kada u tu bogatu ćulubastiju ukalkulišete i morske narode (sea peoples) i druge frakcije iz ranijih, takođe besplatnih DLC-a, Dynasties zaista može da se shvati kao kompletni simulator kolapsa bronzanog doba. Jedina stvar koja će zafaliti konoserima su rani Izrael i Judeja, za koje postoje arheološki tragovi i u ranijem periodu od 1200 P.N.E, kada startuju Dinastije. Zapravo, Izrailjska plemena su tu, ali se u igri nazivaju „minorni naseljeni Kananićani”, valjda da senzibilitet islamske ume ne bi bio povređen. Eto, kontroverze moderne geopolitike i aktuelnih ratova na Bliskom istoku dobacuju i 3200 godina u prošlost. Naš aktuelni timeline sakuje, jako.

Na strateškom planu, implementiran je novi dinastički sistem, koji uključuje naslednike, političke brakove i porodičnu lozu, što daje i vetar u leđa diplomatiji. Brakovi iz interesa obezbeđuju saveze skoro podjednako dobro kao trgovački sporazumi, a savezi će vam i te kako biti potrebni u moru zubatih komšija koje vrebaju sa svih krajeva mape.

Taktičku sferu ponajviše obogaćuje novoustanovljeni koncept „letalnosti” jedinica, pre svega specijalizovanih lakih ofanzivnih trupa koje traže ozbiljniju investiciju u objekte za regrutaciju i mesečnu apanažu. Visokosmrtonosne trupe, poput kopljaške konjice, lake pešadije, naoružane kopešima (srpasti mačevi, originalno iz Egipta) ili elitnih strelaca imaju potencijal da naglo nanesu masivnu štetu pravilnom upotrebom na bojištu. Lethality funkcioniše kao procentualna šansa za instant eliminaciju pojedinačnog protivničkog vojnika, u zavisnosti od tipa jedinice koja napada i one koja se brani - umesto da lagano „glođu” HP celog outfita, sada svaki zamah ili strela donose šansu za instagib pojedinačnih vojnika. Nekada su TW igre računale tako nešto samo kroz bonus koji donosi juriš, ali sada je sistem složeniji i realniji.

Neće biti preterano ako kažemo da je Total War Pharaoh: Dynasties jedna od najboljih TW igara u poslednjih deset godina, uključujući i Total War: Warhammer naslove. Jedina stvar koja može da vam zasmeta ovde je predug istorijski otklon sa nekim od ključnih carstava. Egipćani, Grci i Vavilon imaju dobar potencijal za identifikaciju sa mainstream igračima, ali Hetiti, Asirci, Kananićani i morski narodi Šerdeni i Peleseti kliknuće samo pravim istorijskim autistima (na stranu što o nekima, poput tih osvajača sa mora, ni nema mnogo istorijskih podataka).