Vladimir PISODOROV

1. septembar 2024.

Iako se iza njih nalazi već nekoliko teniskih simulatora (Tennis World Tour 2, AO Tennis 2...), Big Ants Studios nije se proslavio kada se radi o ovom žanru. Izlazak Tiebreaka na svetlost dana trebalo je da popravi situaciju, s obzirom na to da su iza najnovije simulacije „belog sporta” stali i WTA i ATP. Zvanična licenca znači i veću odgovornost, a kako se igra već duže vreme nalazi u Early Access fazi, ponadali smo se da su autori iskoristili vreme da ispeglaju sve izgužvane površine.

Ono što nas je dočekalo na početku, blago je reći, prosto oduševljava. Na raspolaganju se nalazi čak 65 igrača sa ATP i 55 igračica sa WTA liste! Na prste jedne ruke mogu da se izbroje oni koji nedostaju, a roster predvode najbolji teniser svih vremena - Novak Đoković i mlađana Kori Koko Gof, koja je prošle godine osvojila Otvoreno prvenstvo Amerike u tenisu. Inače, ovo je i prva simulacija tenisa na čijem zvaničnom omotu igre se nalazi Novak Đoković.

Modeli igrača neverovatno su detaljno izrađeni i prvih pola sata u igri proveli smo samo u divljenju digitalnim verzijama igrača. Da stvar bude još bolja, kada ih budete izveli na teren, primetićete da su verno animirani i „oplemenjeni” pokretima uzora iz stvarnog života. Ni to nije sve, pa pre nego što krenete u akciju serviranja, igrači će prikazati delić svojih uobičajenih rutina pripreme. Ako vas je to najviše interesovalo - da, Nadal će proći kroz svoju uobičajenu i zabavnu proceduru sa „izvlačenjem gaća”. Nismo imali vremena da odigramo partiju vodeći baš svakog igrača iz impresivnog rostera, ali osim signature pokreta, igrače krase i odgovarajuća zvučna „oglašavanja”, što autentičnost podiže na najveći mogući nivo. Kad smo već kod toga, na početku meča imaćete priliku da učestvujete u „podbacivanju” novčića, kada ćete odrediti ko servira prvi i sa koje strane stoji onaj ko „prima” servis.

Ugrađeni role-play sistem rangiranja igrača subjektivno je podešen. Dok se očekivalo da će Nole biti najbolje ocenjen sa muške strane, da je sa ženske na tom mestu Sabalenka pomalo iznenađuje, naročito što je, već duže vreme, prva igračica sveta - Iga Švjontek, jednostavno neprikosnovena. Ispred nje se našla čak i Koko Gof. Ruku na srce, sve tri imaju isti score, ali najboljoj je trebalo ukazati zasluženo poštovanje i postaviti je na vrh spiska. Ostaje da se vidi da li će se sistem rangiranja vremenom menjati (kao što je to bio slučaj u Early Access verzijama), u zavisnosti od forme igrača. To bi bilo zaista lepo.

Iako ne postoji legendarni deo rostera, kroz iglene uši u igru su se provukli igrači koji već neko vreme ne učestvuju na turnirima. Među njima se nalaze Rodžer Federer, Marija Šarapova, Huan Martin del Potro... Na listi se nalazi i naš Miomir Kecmanović, bivši prvi junior sveta, dok ostali nisu bili te sreće.

Lako je moguće da je Tiebreak teniska simulacija sa najviše pokreta i poteza koje možete da izvedete. Pored klasičnih udaraca (ravan, spin, slajs, lob), uz modifikatore, možete da odigrate i „balone”, udarce s pojačanom rotacijom, skraćene lopte, a tu je i sigurna serva - „samo da uđe”, ali i mogućnost da servirate iz ruke, ala Kirios, ili da po lopticu krenete sprintujući. Biće vam potrebno neko vreme da „pohvatate” sve tastere i njihove kombinacije.

Dopalo nam se i to što možete da birate da li ćete servirati ravnu, kick ili slajs servu. Nažalost, u momentu kada pritisnete taster za njihovo „pozivanje”, AI protivnik će se postaviti u novu poziciju, iako vi vašu niste promenili, niti ste promenom hvata ili korekcijom položaja stopala nagovestili naum. U ovom departmentu, najveća novina je to što je pre udaraca moguće dobro obaviti pripremu - baš kao da zaista igrate tenis. Poseban taster koristi se za bekhend, a poseban za forhend udarce. Na taj način možete da isforsirate odigravanje, na primer, forhend inside-outa ili da „proizvedete” da protivnik pošalje lopticu pored vas, dok u brzini pokušavate da se setite šta je potrebno da uradite. Ovo drugo će se dešavati češće nego što želite. Kada se budete iznervirali, uvek možete da izađete na pravi teren i isprobate isto to bez pritiskanja tastera. Priprema, inače, nije obavezna i udarce ćete izvoditi i bez nje, ali uz nepreciznije i manje snažne udarce. Da je tako nešto moguće i u stvarnosti, treneri bi ostali bez posla.

Roster sa najviše licenciranih igrača koji je ikad viđen u ostvarenjima iz klase, definitivno je jedan od glavnih aduta igre. Nažalost, nalepnica „zvaničnog ostvarenja” ne podrazumeva da su autori dobili pravo za korišćenje svih turnira. Na raspolaganju su oni iz Masters serije, uz završne turnire u obe kategorije, ali ne i gren slemovi. Ruku na srce, oni postoje na listi u vidu turnira kojima je naziv dodeljen po gradu u kom se odigravaju i tu je kraj. U potonjem slučaju, arene u kojima se odigravaju mečevi tek blago podsećaju na prava poprišta, dok oko samog terena neće biti postavljene reklame sponzora. To u velikoj meri spušta atmosferu, u nebesa podignutu vernim animacijama i ponašanjem igrača. Da stvar bude još čudnija, na raspolaganju je specijalni igrački režim - Djokovic Slam Challenge, u kome ćete biti u prilici da pratite Noleta u nekim od njegovih najvažnijih mečeva u karijeri na gren slemovima (ukupno postoji 25 izazova). Paradoksalno, sve to u igri koja nema licencu za gren slemove. Svidelo nam se to što je ovde dodat i meč sa Alkarazom na nedavno završenim letnjim Olimpijskim igrama u Parizu.

Iako vam se to neće činiti tako na početku, s obzirom na to da će vas AI bušiti s osnovne linije kako stigne, TIEBREAK je toliko laka igra da ne predstavlja gotovo nikakav izazov. Čak i na najtežem nivou. Pritom, ono što kompjuterski vođeni igrači odigravaju može da se nazove svakako, samo ne konstantnim. Counterpunchevi su mu specijalnost, ali sa kratkim loptama ne zna šta da radi, često pogađa mrežu i uopšte nema veze da li se sa suprotne strane mreže nalazi Novak Đoković ili Kameron Nori. Nijednom nismo videli da AI dotrči do mreže, voleje mu ne pada na pamet da igra, ne ume pravilno da koristi drop shot...

Problemi ovde tek počinju i prebacuju se na stranu terena na kojoj se vi nalazite. To što su igrači nešto lakši i da za njih gotovo da ne postoji inercija, još bismo mogli da sažvaćemo pod izgovorom nešto arkadnijeg pristupa. Međutim, izluđivaće vas to što ćete od svih pomenutih udarca uglavnom koristiti spin. Ravni udarci u devet od deset slučajeva završavaju u mreži, a kako su sve podloge na kojima igrate gotovo identične (po odskoku, rotaciji i brzini loptice), slajsa ne morate ni da se hvatate. Posedujete i nadljudske sposobnosti kada je brzina kretanja u pitanju, pa slajs ne mora da se koristi ni kao pomagalo da se lakše vratite u sredinu ili da poremetite ritam protivniku.

Rekli smo da su animacije igrača prelepe, ali kako se lanac njihovog nadovezivanja lako prekida videćete prvi put kada se budete loše pozicionirali pred izvođenje udarca. Posebno će vas nervirati servis kod kog nikako nećete uspevati da pogodite tajming za odigravanje udarca, iako za to postoji indikator na ekranu.

Problemi se nižu jedan za drugim, pa, tako, energetska skala ne funkcioniše, na let loptice kroz vazduh kao da ne utiče gravitacija, dublove ne vredi ni da počinjete da igrate... Neverovatno je da su autori dozvolili da igra bude objavljena u ovom obliku, jer je očigledno da nije završena i da je potrebno uložiti još dosta truda ne bi li se dovela u reprezentativno stanje. Plašimo se da tako nešto neće biti moguće sa samo nekoliko brzih „zakrpa”.

TIEBREAK je simulacija tenisa koja je mnogo obećavala, ali autori nisu uspeli da ispune ono što su sami zacrtali. Žao nam je što je to tako, ne samo zbog toga što smo veliki ljubitelji tenisa, već i zbog toga što smo ove godine već doživeli slično razočaranje uz TopSpin 2K25. Uopšte ne želimo da se bavimo poređenjem ova dva naslova, jer su oba podjednako podbacila, pa je isticanje prednosti i mana jednog u odnosu na drugi potpuno bespredmetno. Šteta za roster, modele i animacije igrača, ali to je jedino što je vredno pomena kada je TIEBREAKu pitanju.