Marko VASILJEVIĆ

1. jul 2024.

Ima li nekoga ko nije upoznat sa delom Frenka Herberta? Male su šanse. Davne 1965, zauvek je promenio Sci-Fi pejzaž svojim originalnim delom, kao i nastavcima koji su usledili. Specifičan ambijent, zanimljivi likovi, političko-ekonomske zavrzlame i, generalno, priča koja je otišla u prilično neočekivanom pravcu, doneli su svežinu koja i dan-danas prija. I dok nove generacije uživaju u modernim ekranizacijama pod palicom Denija Vilneva, matorci iz pozadine mašu svojim primercima knjige uz povike „ja sam to čitao” a mi se prisećamo igara među kojima je i Dune II, koji, iako nije bio baš prvi RTS naslov, faktički je utemeljio taj čitav žanr. Malo li je?

Logično, i u svetu table-top igranja, „Dune” nije stranac. Osim board game naslova, kojih ima nekoliko, ni ljubitelji role-play naslova nisu ostali uskraćeni. „Dune - Adventures in the Imperium” izdaje Modiphius, tako da je u osnovi sistem karakterističan za njihove publikacije, takozvani 2D20. Sa njime smo imali prilike da se upoznamo kada smo bistrili „Fallout” i tada smo zaključili da je u pitanju jedan od najudobnijih sistema koje smo do sada rolali. Naravno, postoje i razlike, jer „Dune” ne koristi S.P.E.C.I.A.L. u pozadini, već ima svoje karakteristične osobenosti.

Knjiga je prilično obimna i krcata sadržajem i ukoliko ste je nabavili sa idejom da odmah krenete da igrate, velike su šanse da se malo upetljate u sve aspekte mehanike koji postoje. Tim pre, ukoliko niste već promenili veći broj sistema, pa vam sve bude potpuno novo. Naša preporuka je da ukoliko vas privlači „Dune” univerzum svakako isprobate, ali kroz quickstart koji sadrži sažeta, ali sva najvažnija pravila kao i avanturicu za jedno veče koja će vas baciti u ambijent i omogućiti vam da se upoznate sa igrom.

Sistem je 2D20 i to podrazumeva da se koriste dve kockice sa 20 stranica na sebi i potrebno je da dobijete broj koji je manji od „mete” koju gađate. A taj target number zapravo se izračunava od slučaja do slučaja tako što se sabira ocena vašeg lika koju nosi „skill” i sabira se vrednost iz polja „drive”. Veštine su podeljene na pet različitih oblasti: battle, communicate, discipline, move i understand. Prilično su jasne šta koja podrazumeva. Drive podrazumeva stvari koje vas motivišu i pokreću, takođe ih ima pet i to su: duty, faith, justice, power i truth. Ovaj miks ocena je uz to kojoj kući pripadate, faktički, sve što vas definiše kao lika i pruža okvir u kome bi trebalo da se krećete i u smislu role-play segmenta, a i toga koliko ste dobri u akcijama u kojima morate da zavrtite kockicu. Što su vam ocene veće, raste šansa da D20 pokaže broj koji je manji od vašeg zbira. Ukoliko padne „1”, standardno za ovaj sistem, to je maksimalni uspeh i dobijate momentum poene koje možete kasnije da trošite kada zagusti. Broj 20, koji fanovi D&D priželjkuju, ovde je krš i lom koji ne volite da vidite.

Osim ovog osnovnog mehanizma, postoji i niz specifičnosti koji „Dune” odvaja od svih naslova koje smo do sada imali prilike da isprobamo. Postoji focus sistem koji vam, kada se ispune uslovi, daje veći broj krit uspeha i time povećava momentum. Tu je i sistem koji pokriva traits (osobine vašeg lika), assets (predmeti kojima raspolažete, a bitno utiču na priču) i complications (efektivno, isti kao traits, samo na lika utiču negativno). Na primer, ako vaš lik ima trait da je kriminalac i u priči se pojavi momenat kada treba da ugovori neki posao vezan za šverc robe sa bandom koju ne poznaje, postoji veća šansa da će vam uspeti da dobijete poverenje nego neki vaš prijatelj koji se gnuša što je uopšte u čitavoj toj situaciji. Assets mogu biti razni predmeti, ili bilo šta drugo, što bitno menja role-play sa NPC-ima. Na primer, došli ste u posed ljubavnog pisma jedne konkubine u kome se naslućuje i plan za atentat, pa to pismo koristite kako bi povukli određene poluge koje, inače, ne biste mogli i slično. Komplikacije nastaju kada vas kocka neće, pa se naniže neki broj 20-ica, a Game Master to bezobrazno koristi kako bi vas maltretirao, makar kratkoročno, jer traju do kraja scene. Komplikacije se još mogu desiti kada GM troši threat, odnosno poene pretnje, koje on akumulira na način kao što igrač prikuplja momentum.

Inače, momentum poene, koje dobijate kada imate više uspeha u kockicama nego što vam je potrebno, možete trošiti na više različitih načina. Trošenje ima smisla, jer postoji limit od šest poena, koji predstavlja maksimum, pa nema potrebe da budete previše škrti. Najčešći način za trošenje je da ih menjate za broj kockica koje rolate, pa umesto samo dve D20, možete uložiti poene i baciti više njih. Tu je i forica koju smo videli u Falloutu, da ih možete istrošiti na pitanje GM-u na koje mora da odgovori istinito. Međutim, ovde je to pravilo bolje objašnjeno, jer, tehnički, GM ima pravo da odgovori na pitanje sa „to je nešto što ne možeš znati”, jer ne postoji opravdanje in-game otkud naprasno lik to sada zna. Ukoliko je nešto što je igraču promaklo, a realno je mogao da skonta, biće mu nacrtano u zamenu za par momentum poena. U suprotnom, ako igrač ne dobije odgovor, refundiraće mu se poeni. Pošteno. Ostali slučajevi potrošnje poena su da u toku scene privremeno menjate neki trait ili pribavljate asset.

Lepo je videti što sve ove forice skoro simetrično važe i za GM-a. On sakuplja threat poene tako što igrač može da izbegne komplikaciju kada rola 20, pa umesto „kazne” GM dobija par poena u svoj štek. Takođe, GM može opisati scenu kao nezgodnu, jer podrazumeva da određene akcije igrača mogu da izazovu eskalaciju, pa ako igrač ipak zapne u tom pravcu, automatski dodaje poene u GM štek. Tu su i NPC koji ne čuvaju svoje momentume, već sve to ide kod GM-a. Vidimo da će tih poena uvek biti dovoljno da maštoviti Master ima odrešene ruke da baca više kockica, podiže težinu rolova, promeni vremenske prilike nagore, promeni čak i neke stvari u samoj priči, ukoliko ima smisla, te na kraju uvede i rivalske kuće da vas upropaste. Sve ovo troši threat poene i ne sumnjamo da će ih galantno trošiti kao da su tuđi. Mi jesmo i nismo sigurni ko se bolje zabavljao, igrači ili GM.

Interesantno je rešen i sistem takozvanih konflikata, koji se ovde ne zasnivaju samo na konceptu borbi. One su brze i smrtonosne, ali osim toga tu su i intrige, špijunaža, atentati i sve ono karakteristično za svet Dine. Iz tog razloga, oružje je prilično sekundarna stvar u odnosu na, recimo, individualni skill. Konflikti se uslovno mogu podeliti na duel, koji je uglavnom između dva aktera, slično sceni borbe Pola Atreida i Fejda Raute. Skirmish je kada postoji više aktera, dok je warfare kada postoji čitav strateški pristup sa masovnijim formacijama. Špijunaža je individualni napor koji podrazumeva stealth i lukavost dok su intrige uticaj kroz baratanje agendama i tajnama. Sve ovo daje mnogo nivoa za razvoj priče i napredak likova u odnosu na protivnike i odlično je objašnjeno.

Da sve ovo upoznate i isprobate, quickstart nudi „Wormsign”, odnosno kratku avanturu u kojoj se nalazite na Arakisu i učestvujete u jednoj epizodi koja će sadržati sve ono što vam može pasti na pamet kada je „Dina” u pitanju. Da ne spoilujemo previše, možete da naslutite koja pretnja će vas verovatno dočekati pri kraju avanture. Ako vam sve ovo legne kako treba, tu je osnovna knjiga od nekih 340 stranica, koja će vam doneti pregršt informacija o istoriji sveta iz Herbertove mašte, sa još mnogo (neko će reći možda i previše) sadržaja vezano za kuće, NPC likove kao i dodatnu avanturu koja će vam pomoći da zaletite čitavu kampanju.

Ilustracije su izuzetno kvalitetne i more resursa možete pronaći online, što će olakšati posao masterisanja. To uključuje i brojne 3D modele za print, ukoliko se odvažite da krenete u kreiranje fizičkih setova sa minijaturama, što je uvek nešto što volimo da vidimo. Modiphius je ozbiljan izdavač koji već ima objavljene i dodatne knjige koje će vam olakšati širenje kampanje sa novim avanturama a ne manjka ni dodatnog materijala u vidu kartica, kockica i ostalih goodiesa, ukoliko imate dovoljno novca slobodnog za takve investicije. U pitanju je masa sadržaja koja je već narasla na broj stranica koje izražavamo četvorocifrenom brojkom, tako da se vreme koje utrošite na učenje sistema i upoznavanje sa svim aspektima mehanike isplati. U slučaju da ste upoznati sa predloškom, cenićete nivo detalja koje su autori utkali u sva izdanja, a pomaže i činjenica da je i sin Frenka Herberta, Brajan Herbert, koji je i sam pisao dela u ovom univerzumu, učestvovao u razvoju igre. Ukoliko nemate pojma šta sve svet „Dine” obuhvata, a uhvatite se u ovo kolo, zavidimo vam. Očekuje vas fenomenalna vožnja.