Vladimir PISODOROV

1. avgust 2023.

U okviru Windowsa oduvek su postojale alatke za njegovo održavanje. Problem je bio u tome što su nedovoljno dobro dokumentovane, što se nalaze raštrkane po sistemu, a često posao obavljaju kao da su im ruke vezane. Programeri iz Redmonda konačno su rešili da stanu tome na put i ponude sveobuhvatnu alatku koja će moći da izađe na crtu third party ostvarenjima.

PC Manager trenutno se nalazi u Public Beta fazi razvoja, besplatan je za korišćenje i više nego jednostavan za zauzdavanje. Naravno, ono što ga preporučuje je visok stepen integracije i beskompromisna saradnja sa sistemskim resursima. Po obavljenoj instalaciji, PC Manager udobno se smešta na systray, odakle je dostupan u svakom momentu preko pripadajuće komandne ikonice. Pre nego što mu predate uzde sistema i proverite šta je to na šta treba da obratite pažnju, u svakom momentu na ekranu imate informaciju o iskorišćenju radne memorije, ali i količini privremenih fajlova. Ukoliko kliknete na taster Boost, program će obaviti brisanje privremenih datoteka, ali i optimizaciju zauzeća radne memorije. Kao što sugeriše naziv funkcije, to bi trebalo da omogući momentalni skok performansi, ali u praksi ne znamo kako se to postiže. Ne postoji nikakav sažetak koji bi nam otkrio šta će biti obrisano, pa čak ni koji procesi će biti terminisani kako bi se došlo do dodatne radne memorije.

Prva na spisku „pravih” funkcija je Health check. Nakon kraćeg skeniranja sistema, PC Manager ovde daje spisak itema na koje bi trebalo da obratite pažnju i na taj način ne samo ubrzate rad mašine, već i povećate bezbednost. Za sada, problemi su podeljeni u dve grupe: fajlove koje bi trebalo obrisati i programe kojima bi trebalo onemogućiti podizanje zajedno sa operativnim sistemom. U drugom slučaju, da biste doneli odluku o tome šta vam nije potrebno odmah po inicijalizaciji Prozora, poslužiće tekstualna oznaka koja se dodeljuje svakom programu od strane programske rutine. U pitanju je ništa drugo do procena koliko dati proces utiče na produžavanje sekvence učitavanja. Dodatne informacije ne mogu da se „povuku”, pa čak nije omogućena ni automatizovana online pretraga. Sve što možete da učinite jeste da označite „kućice” ispred naziva programa koje više ne želite da se podižu zajedno sa Windowsom. Kada su u pitanju datoteke koje je preporučeno obrisati, PC Manager detektuje keš nastao korišćenjem Windowsa i internet browsera, privremene datoteke, LOG fajlove, a može da očisti i listu nedavno pristupanim datotekama. Opet, ne postoji mogućnost da se udubite u tematiku i upoznate se sa pojedinostima, već je moguće samo označiti „kućice” ispred izlistanih oblasti i nakon toga pritisnuti taster Proceed.

Sledeća kategorija je Storage management, a naročito važna i korisna funkcija pod njenim skutima je Deep cleanup, koja nudi nešto više informacija. Sistemski čistač može da „napadne” fajlove zaostale nakon updateovanja Windowsa. Ciljaju se i prefetch komplementi, dnevnici koje je napravio Microsoft Defender, privremeni fajlovi, DirectX keš i itemi uskladišteni pod clipboardom. Na meniju je, opet, i đubre nastalo radom internet browsera, ali su u ovom momentu podržani samo Internet Explorer (ne znamo samo zbog čega) i Edge. Sada je moguće upoznati se sa time šta će se obrisati, ali ne i obaviti pojedinačno označavanje datoteka - u večna lovišta idu sve iz grupe ili nijedna. PC Manager može da se iskoristi i kao „lovac” na gabaritne datoteke, kada je na raspolaganju označavanje onih koje su veće od 10, 50 ili 100 megabajta, odnosno jednog gigabajta. To mogu da budu dokumenti, slike, arhiviran sadržaj, video-snimci i audio-numere, ali samo ukoliko se nalaze na sistemskoj particiji. Spisak se bistri iz File Managera. U ovoj kategoriji nalaze se još dve alatke: Manage apps i Storage sense i, kao što na osnovu naziva pretpostavljate, reč je samo o linkovima ka sistemskim alatkama, pa se ovde nećemo dodatno zadržavati.

Programeri su na raspolaganje stavili i pojednostavljenu verziju Task Managera, iz koje može da se obavi terminisanje pokrenutih programa i procesa. Lista nije sveobuhvatna, to jest, na njoj se nalaze samo trenutno aktivni programi, bilo da su smešteni na taskbaru ili systrayu. Osim naziva, možete da vidite samo još koliko zauzimaju radne memorije i da pritisnete taster End ukoliko želite da ih se rešite. Razračunavanje sa sadržajem nije moguće obaviti „na gomili”, već isključivo u maniru „jedan na jedan”, što može da uspori proces.

Poslednja na listi mogućnosti je sekcija Startup apps, iz koje se na jednostavan način, korišćenjem prekidača On/Off, obavlja deaktiviranje aplikacija koje se pokreću zajedno sa Windowsom. U pitanju je identična mogućnost koja postoji i u sekciji Health check, s tim da ovde nije potrebno drugovati sa „kućicama”. Pored već pomenutih tekstualnih oznaka, koje korisniku pojašnjavaju uticaj svake aplikacije na produžavanje vremena potrebnog za podizanje Windowa, na raspolaganju je i informacija o ukupnom vremenu koje je potrebno za bootovanje sistema, koje, naravno, nema uporište u stvarnosti. Na primer, u našem slučaju, vreme potrebno za podizanje Windowsa iznosilo je pet sekundi i treba ga shvatiti uslovno, kao početnu tačku koja će služiti za upoređivanje ostvarenih rezultata nakon načinjenih izmena.

Kao što smo rekli, PC Manager donosi visok stepen integracije, a tu ne mislimo na oslanjanje na File Explorer, mogućnost „pozivanja” Storage Sensea i deinstalacije programa. Ukoliko bacite pogled na donji deo radne forme, primetićete da postoje dve komandne kartice: Cleanup i Security. O sadržaju prve rekli smo sve što ima da se kaže, a kada je ova druga u pitanju, prvo što treba da znate je da je napravljena sinergija sa Windows Securityjem. Tako, klikom na taster Scan možete da započnete skeniranje sistema u potrazi za malicioznim sadržajem. Proces je automatizovan i trenutno funkcioniše po principu „sve ili ništa”. Koristeći engine i bazu definicija Windows Securityja, PC Manager će obaviti skeniranje ključnih delova sistema, aplikacija koje se podižu zajedno sa Windowsom, programa koje najčešće koristite, pozadinskih servisa, drajvera za hardver, ali i dodataka za internet browsere. Pre započinjanja akcije možete da kliknete na Allowed threats, kako biste pristupili spisku fajlova i foldera koji će biti izuzeti iz procesa skeniranja. Za ovo se koristi upravljačko okruženje Windows Securityja, što je još jedan pokazatelj da se program nalazi u Beta fazi razvoja.

Sledeća stvar koju iz sekcije Security možete da uradite je da obavite nadogradnju i osvežavanje Windowsa. To se obavlja klikom na funkciju Windows Update. Ovog puta, ne napuštamo skute programa i umesto toga na osnovnoj radnoj formi pojavljuje se spisak svih trenutno dostupnih nadogradnji. Imate potpunu kontrolu nad time šta će se instalirati, a postupak se svodi na označavanje „kućica” ispred naziva nadogradnji i „overavanja” tastera Update.

Konačno, na raspolaganju je i sekcija Browser Management iz koje je trenutno jedino moguće promeniti podrazumevani internet browser. Ako ništa drugo, to se obavlja pod skutima programa, bez potrebe za lutanjem po sistemskim menijima. Inače, u sekciji sa podešavanjima nalaze se samo dve opcije: da se „naredi” pokretanje PC Managera zajedno sa Windowsom, baš kao i da se odredi da li će se nadogradnje za program „povlačiti” i instalirati automatski.

Microsoft je odavno trebalo da poradi na tome da Windows dobije ne samo sistemski cleaner, već i svojevrsni menadžer koji će korisnicima omogućiti pristup nekim od često korišćenih funkcija. Ono što PC Manager u ovom momentu može je prilično malo, naročito kada se uporedi sa third party ostvarenjima iz klase. Ako se ostane na ovom broju i tipu funkcija, neće biti razloga da napuštate udobnost okruženja cleanera koji inače koristite. Pa makar on bio i izvikani CCleaner. Neke funkcije se preklapaju, neke nedostaju, a ako su se već odlučili da igraju na kartu integracije, onda ona treba da bude potpuna. Bez obzira na to da li u okviru Windowsa već postoji nešto za obavljanje konkretnog tipa posla. Ostvarenja koja se za obavljanje određenih poslova oslanjaju na spoljna rešenja, jednostavno deluju neozbiljno.

Konačno, ono što je nama najviše zasmetalo u celoj priči je prevelika svedenost upravljačkog okruženja, a možda je bolje reći čitave koncepcije. Da se ne razumemo pogrešno, nije loše da imate pouzdanog partnera koji radi ono za šta je zadužen i ne pita puno, ali nije to svačija želja. Voleli bismo da vidimo više manevarskog prostora kada je odabir onog što će se eliminisati u pitanju, ali i mogućnost da se vratimo korak unazad ako nešto pođe po zlu. Dobro, novorođenče je tek došlo na svet, pa se nadamo da će uskoro naučiti nove veštine.