Dušan DINGARAC

1. avgust 2023.

Frilenseri, reč koju zakon ne poznaje, ali koja nam je poslednjih godina svima postala poznata. Vlada je rešila da ove ljude uvede u zakonske norme i kao rezultat toga, otvoren je portal za prijavu poreza za frilensere (frilenseri.purs.gov.rs). Iako je trebao da bude u funkciji do prvog aprila, njegovo pokretanje se odužilo zbog svih neophodnih procedura usvajanja izmena zakona i donošenja podzakonskih akata, ali i neobične situacije da se portal sagleda iz svih neophodnih uglova. Naime, izrada portala je finansirana kroz StarTech program (Philip Morris Operations A.D. Niš), a u radu su učestvovali Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija sa Poreskom upravom, Naled, ali i druge institucije, poput Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Croso. Njihova koordinacija na raščišćavanju nejasnih slučajeva i pitanja je nešto novo u našim okvirima. Bilo je jako zanimljivo slušati odgovore na pitanja publike na predstavljanju portala, gde je prvo trebalo definisati čija je nadležnost da pruži odgovor, pa tek onda slušati mišljenje te institucije.

Da li je portal savršen? Nije. Ali, biće sve bolji, jer se na njemu još uvek radi, odgovara se na pitanja, rešavaju se neke nedoumice. S obzirom na to da je Svet kompjutera mesečnik, predstavljanjem portala neki dan pred prvi jul, kada je pušten u rad, u potpunosti nam je poništena aktuelnost po pitanju izveštavanja. Do sada su svi koji moraju da se samooporezuju za freelance rad njega već koristili. Za one koji nisu i koji će, možda, tek biti njegovi korisnici u budućnosti, možemo da kažemo da je portal mesto gde ćete saznati skoro sve o tome da li spadate u grupu koja može da prijavi porez u ovoj kategoriji. Pored brošure, mnoštva pitanja i odgovora, testova samoprocene, suštinu sajta predstavlja upitnik na osnovu koga se formira poreska prijava (na kvartalnom nivou) ili odbacuje mogućnost prijave ukoliko se obveznik ne kvalifikuje za to putem upitnika. Obveznicima se nudi da biraju između dva modela oporezivanja i oni samostalno mogu da se odluče za jedan od njih, u zavisnosti od toga šta im više odgovara. Logovanje na portal je omogućeno putem eID sistema, tj. ConsentID aplikacije, a kada se na kraju postupka formira uplatnica, dobija se i IPS QR kôd za lako plaćanje.

Nedavno je navršeno šest godina otkako je pokrenut eZUP, danas poznat, pre svega, kao Servisna magistrala za razmenu podataka između organa uprave. Uz korišćenje ovog sistema, do sada je razmenjeno preko 170 miliona dokumenata, a koje bi građani morali da preuzmu kod jednog i odnesu drugom organu da se nije sprovela ova faza digitalizacije. Građanima je u eSanduče do sada isporučeno tri miliona elektronskih dokumenata. Usluga Plati, iskorišćena je deset miliona puta. Portal eUprave ima preko dva miliona korisnika.

Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije, Mihailo Jovanović, potpisao je danas u Briselu Sporazum između Evropske unije i Republike Srbije o učešću Srbije u programu Evropske unije Digitalna Evropa, za period do 2027. godine.

Na osnovu ovog sporazuma, pravna i fizička lica sa prebivalištem, odnosno, sedištem u Srbiji, moći će u Evropskoj uniji da apliciraju za finansiranje projekata i biće u ravnopravnom položaju sa subjektima iz zemalja punopravnih članica, kada je reč o dodeli bespovratnih sredstava iz fondova EU.

Naše IT firme i naučnici moći će da apliciraju za sledeće oblasti digitalizacije: veštačka inteligencija, računarstvo visokih performansi (High Performance Computing - HPC), napredne digitalne veštine i razvoj i primena digitalnih kapaciteta i interoperabilnosti.

Ukupna vrednost programa Digitalna Evropa procenjuje se na čak 7,5 milijardi evra. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija biće na raspolaganju svima kojima je potrebna pomoć prilikom apliciranja za ove fondove.

Digitalna Evropa sadrži u sebi razne inicijative, poput veštačke inteligencije, informacione bezbednosti, ali i inicijativu digitalni novčanik, koji treba da zaživi u narednom periodu na teritoriji EU. EU očekuje da će i zemlje Zapadnog Balkana odmah ući u implementaciju projekta. Digitalni novčanik predstavlja elektronski identitet svih građana koji će im omogućiti da sve svoje poslove završe onlajn. Dakle, eUprava sa eID je na pravom putu i kada je ova inicijativa u pitanju.

Agencija za privredne registre i Agencija za sprečavanje korupcije potpisale su sporazum o preuzimanju podataka privrednih subjekata. Sporazum će omogućiti redovno preuzimanje podataka o privrednim subjektima, povezanim licima i stvarnim vlasnicima iz APR-a za potrebe obavljanja poslova iz oblasti sprečavanja korupcije. Ovi podaci će služiti u svrhu efikasnije provere imovine javnih funkcionera i time doprineti unapređenju rada Agencije za sprečavanje korupcije. Ujedno, APR je najavio novi, savremeni portal za integrisano pružanje usluga, koji treba da bude u funkciji do kraja godine.

Već smo pisali o pripremama za uvođenje Amber alert sistema, obaveštavanja u slučaju nestanka maloletnih osoba, putem mobilnih telefona u Srbiji. Za sada nije jasno da li će sistem od novembra zaživeti kao lokacijski servis ili putem običnog SMS-a. Ako se bude uvodio kao lokacijski servis, operateri će morati da omoguće ovu funkciju na svakoj baznoj stanici (ukoliko nemaju licence za ovu funkciju, moraće da je obezbede od proizvođača uređaja), ali će u tom slučaju biti obavljen veći deo posla uvođenja sistema uzbunjivanja kod elementarnih nepogoda. O tome smo pisali u SK 10/2022 (i.sk.rs/359242). Da smo ovaj sistem uzbunjivanja imali tokom julskih oluja, možda bi bar jedan od tri izgubljena života bio spasen, ali bi svakako broj povređenih bio manji, jer ljudi nisu bili svesni kakvo se nevreme približava. Ostaje i pitanje zašto nije poslat SMS na sve brojeve u Srbiji, kao za vreme COVID-19, kada je postalo izvesno da oluja koja je napravila haos u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini neće zaobići Srbiju.

Uveden je brzi internet u selu Knežica kod Doljevca. To je osamnaesto selo koje je dobilo brzi internet od početka ove godine.

U okviru inicijative OpenBalkan, konačno je proradio sistem koji omogućava da se elektronski tag za putarinu izdat u Srbiji koristi u Makedoniji i obrnuto. Ponovićemo da je osnovni korak kupovina novog taga, uz koji se sklapa „postpejd” ugovor ili rekonfiguracija postojećeg tag uređaja sa „pripejd” na „postpejd”, na nekoliko lokacija, uz potpisivanje novog ugovora. Nakon toga, otvara se nalog na sajtu openbalkan-etc.com, povezuje tag uz skeniranje QR kôda i dodaju se podaci o platnim karticama koje se čuvaju u saradnji sa procesorima kartica za svaku zemlju. Nakon toga, svi prolasci putevima sa putarinom se naplaćuju sledećeg dana sa platne kartice i dobijate izveštaj i račun putem e-mail poruke, a na portalu ostaju sve informacije o prolascima kroz naplatne stanice i naplaćenim iznosima. Na pomenutoj veb-adresi nalaze se sve neophodne informacije i uputstva. Za sada ne postoji aplikacija za pametne uređaje, već samo veb-sajt. Koristeći ovaj sistem, putarina je jeftinija za šest odsto, nego ako se plaća na licu mesta, a popust važi i za Severnu Makedoniju. Ako neko ne želi da se prebacuje na „postpejd” način, može svoj tag da koristi kao i do sada, po „pripejd” sistemu. Od prvog septembra, sporazumu se priključuje i Hrvatska, a očekuju se uskoro Grčka, Bosna i Hercegovina i Albanija.

Prema istraživanju bezbednosne kompanije Kaspersky, na dark webu se nalaze podaci preko četvrt miliona korisnika iz Srbije. Nadajte se da niste među korisnicima čijim se lozinkama, PIN-ovima i biometrijskim podacima trguje.