Nikola STOJIĆ

1. avgust 2023.

Sve što funkcioniše po nekoj generičnoj šemi, nužno ubija bilo koji oblik nepredvidivosti i nečeg potencijalno zanimljivog. Internet sve manje podseća na neki RPG sa razgranatim opcijama i izborima, a sve više na najnoviji FPS sa gomilom mikrotransakcija i serverom prepunim botova. Internet je danas sve više poput navedenog FPS - maksimalno komercijalizovan, sa sve manje i manje organskog sadržaja, dok sadržaj koji je prisutan sve više liči kao da je stvaran po nekoj šemi, generisan od strane veštačke inteligencije koja, zatim, o tom sadržaju diskutuje sa još nekom veštačkom inteligencijom. Sa tehnološkim razvojem došla je i monetizacija sadržaja koji je sada postao lako dostupan, dinamičan, oslobođen svoje statičnosti na papiru kao medijumu. Zatim se pojavio multimedijalni sadržaj, koji je svakom dao slobodu da bude sam svoj urednik zabavnog, informativnog i drugog programa. Naizgled, delovalo je da su mogućnosti i sadržaj koji je dostupan na internetu u svim oblicima, omogućiti da on bude kvalitetniji i služiti većim delom poput moderne biblioteke u Aleksandriji. Međutim, kao i život, vreme pokazuje da ništa nije večno i da nakon nekog trenutka kreće erozija pre nestanka.

Pre nekog vremena, pojavila se teorija da je internet, zapravo, mrtav i da je količina organski prisutnog sadržaja, zapravo, poput oaze u pustinji. Kao osnov za tu tezu, uzima se u obzir da je gomila sadržaja koji se danas nalazi na mrežama generisana od strane botova, da su mnogi sajtovi copy-paste, optimizovani zarad SEO i sticanja zarade od reklama, te da je organski sadržaj i organska publika procentualno sve manje prisutna. Do pojave ChatGPT-a i ostalih tekstualno generativnih botova veštačke inteligencije, ova teorija bi, naizgled, ličila na samo još jednu od teorija zavera. Ne treba zaboraviti da proizvodi veštačke inteligencije koje danas viđamo u širokoj javnoj upotrebi, postoje godinama i da su koristili razne mreže za trening modela koji su čak i vrlo verovatno učestvovali u nekim diskusijama. ChatGPT je za svoje učenje koristio Reddit, gde je uz pomoć besplatnog korišćenja API analizirao sadržaj koji je kasnije postao polazna osnova za odgovore koje danas generiše na postavljena pitanja. Google je godinama radio na AI tehnologiji, počevši još od kupovine Boston Dynamics, ali, jednostavno, nije video poseban interes da je pušta među široke narodne mase. Tek kada je ChatGPT počeo da predstavlja pretnju po Google i mogućnosti da njegovu pretragu učini irelevantnom, Google je na brzinu dao svoj odgovor u vidu Barda. Sa ovim činjenicama na stolu, teorija dobija svoj smisao, ali, zapravo, postavlja pitanje: kad je sve započeto i kakve su posledice po funkcionisanje interneta?

Tokom godina, internet se dosta menjao, te su u određenim periodima postojale razne „faze” kroz koje je prolazio. Na samom početku nije bilo nikakve napredne interaktivnosti na sajtovima koju viđamo danas, ali je za mnoge to bio period kada su mogli da izraze svoju kreativnost. MySpace je omogućavao da se bilo ko, ko je bio imalo vešt u HTML/CSS-u, poigra i napravi svoj unikatni kutak. Zatim je došao period vladavine Flasha, kada je ogroman broj minijaturnih igara preplavio internet i bio, praktično, neizostavni deo iskustva u korišćenju interneta. Facebook je bio prepun igara, poput FarmVillea i sličnih a uz čiju pomoć i popularnost je nastala i kompanija Zynga. Ipak, vreme prolazi i tehnologije se menjaju. Delom zbog toga što dolazi do razvoja nove tehnologije, delom zbog toga što kada određena tehnologija postane outdated, sve više postaje problematična, posebno po pitanju bezbednosti i potencijalne eksploatacije u maliciozne svrhe. Međutim, bez prethodnog plana prezervacije, čitav jedan period postepeno nestaje kao da nikada nije ni postojao. Projekti poput Internet Archive i Wayback Machine, pokušavaju da, koliko god je moguće, sačuvaju parče istorije interneta i internet sadržaja. S obzirom na količinu sadržaja koja se danas generiše, a koja koincidira sa rastom interneta i brojem korisnika, nemoguće je prezervirati sve, imajući u vidu da je količina sadržaja masivna u odnosu na periode ranog interneta i da je dosta takvog sadržaja prisutno u okviru zatvorenih mreža. Taj nedostatak postaje vidljiv kako vreme odmiče. Link rot, odnosno, raspad linkova, dešava se kada originalni link koji smo linkovali, bilo na nekom forumskom postu, naučnom radu ili negde drugde, posle određenog perioda postane nedostupan. Najčešći razlog je u tome što je istekao hosting ili domen koji nisu na vreme obnovljeni ili su jednostavno zaboravljeni. Ogromna količina sadržaja sa starog interneta je nestala i više nije dostupna, osim u slučajevima gde su Internet Archive i Wayback Machine napravili kopiju, ali što nije u svim situacijama stopostotno osiguranje. Sve više stvari danas, pa čak i sudske odluke u SAD, pozivaju se na izvore na internetu koji su mrtvi ili će vremenom postati mrtvi. Ironija sudbine je da se štampani sadržaj, bilo u formi knjiga, dokumenata, dokazao kao stabilniji i otporniji na promene. Da je internet postojao pre nekoliko vekova, postavlja se pitanje koliko bi istorijskog sadržaja bilo izgubljeno, i na šta bi se zapravo pozivali.

Ogromna količina sadržaja koji se generiše je na isti kalup - cilj im je da privuku pažnju korisnika. Naravno, bilo da je reč o tekstu ili thumbnailu nekog video-sadržaja, najlakši način da se privuče potencijalna publika je kroz clickbait. Pre pojave Deep Fakea, mogli smo da tvrdimo da je samo tekst taj koji je podložan generisanju od strane veštačke inteligencije, a sada nismo više sigurni da li je i YouTube sadržaj koji je prisutan kreiran od strane pravih ljudi. Kako ovo i na koji način utiče na odumiranje interneta? Tokom 2016. godine, kompanija Imperva je na osnovu statistike poseta utvrdila da su za više od 52 odsto sadržaja odgovorni botovi. Vremenom dolazi do gomilanja sadržaja i ljudske nemogućnosti da se toliki sadržaj obradi, a čiji kvalitet je sve gori i gori. Primera radi, Google pretraga vraća ogroman broj rezultata, a dobija se tek nekoliko smislenih stranica u odnosu na pronađeni broj. Čak i uz upotrebu određenih operatora za precizniju pretragu, situacija je slična. Ogroman broj veb-stranica generisano je od strane botova i sadrže nabacani sadržaj prilagođen SEO optimizaciji. Poput neke fatamorgane, kada se proba popiti voda iz takve „oaze”, shvata se da je reč o običnom pesku. Ne treba zaboraviti da je ChatGPT koristio Reddit kao izvor za svoj sadržaj na osnovu koga je stvarao sopstvenu bazu uz pomoć Reddit API. Takođe, vrlo je moguće da je ChatGPT ili neki drugi generativni bot korišćen u interakciji sa ljudima na različitim temama. Postepeno, diskusija i sadržaj na internetu se pretvaraju u echo chamber, gde je teško rasuditi šta je organsko, a šta veštačko. Problem je i u bezličnosti naloga. Svaki nalog je isti i nema unikatnost, pa samim tim nema ni mogućnosti da se prepozna veštački sadržaj na prvi pogled. No, korišćenje botova je dovoljno da kod bilo koga stvori iluziju o tome da je bilo koja platforma živa, čime se broj pravih korisnika dovodi u pitanje. Pre kupovine Twittera, Musk je postavio ovo pitanje i tražio da mu se da uvid u podatke, kako bi se stekao uvid u to koliki broj korisnika Twittera, zapravo, čine ljudi, a koliko botovi. Nakon što su podaci izašli u javnost, jasno se videlo da su veći deo korisnika upravo botovi. Implicitno, broj aktivnih korisnika utiče na cenu, a samim tim i percepciju investitora u pogledu određene platforme. S obzirom na to da se nalazimo u periodu kada prolazi vreme besplatnog novca, polako se uočava i problem „pravih brojeva” koji se desio Twitteru. Mnoge mreže, od streaming sajtova, preko društvenih mreža, koriste broj korisnika kao način sopstvene evaluacije i prikazivanja pred investitorima. Naravno, veći deo finansira se preko reklama, odnosno, uz pomoć marketinške industrije. Što je veći broj korisnika, veći je i profit, te samim tim i udeo novca koji se dobija od reklama po osnovu pregleda, što, dalje, svima pokazuje uspešan rast i očekuje se da se tako nastavi. Međutim, šta se dešava kada broj korisnika krene da opada ili ukoliko se dokaže da je ogroman broj korisnika, zapravo, kreacija nekog naprednog sistema kako bi prikazali rast? Tada cela kula od karata kreće da se raspada.

Inflacija veštački generisanog sadržaja i podataka stvara od interneta Potemkinovo selo. Dolazimo do toga da će uskoro konverzacije na mrežama voditi botovi i da će se tek po koja osoba koja se nađe na takvim mestima, zapravo biti osoba. Činjenice će morati dvaput da se proveravaju, jer bez obzira na uverljivost, ne znači da će uvek biti tačne. Ono što je srž problema jeste to da je sve u pogledu interneta okrenuto na maksimalnu komercijalizaciju, ali bez nekog dugoročnog plana održivosti.

Algoritmi koji obrađuju podatke napisani su tako da promovišu određene rezultate naspram drugih, potencijalno relevantnijih rezultata. Googleova pretraga prilikom traganja za bilo kojim terminom promoviše oglašivače i pokušava da vam skrene pažnju dok dođete do onoga što tražite. Sada je to slučaj sa AI generisanim odgovorima. Na sajtovima kao što su Instagram, TikTok i Facebook, algoritam je tako podešen da vas drži u određenom bubbleu. Praktično, bilo kakva preporuka na bilo kom sajtu biće pokupljena od strane algoritma, nezavisno od ljudske interakcije. Primera je mnogo, od YouTubea preko Twittera. Trenutni internet je poput kineske kopije evropskih gradova. Ogroman, ali prazan, sa samo prisutnom fasadom. Situacija će vremenom bivati sve gora i gora, ukoliko se nešto ne promeni. Sve društvene mreže, praktično, drže svoj sadržaj zatvorenim i nedostupnim. Discord pokušava da se reši klasičnih foruma i ponudi alternativnu opciju. Zajednički problem svih ovih mreža jeste u tome što svaka informacija postaje zatrpana drugom novom informacijom i vrlo brzo bude izgubljena bez mogućnosti da se na neki način sačuva. Dolazimo, praktično, do momenta gde će pravi internet postati Deep Web. Neko će čitajući tekst reći: „Zar nije, zapravo Deep Web, sve ono što ne može da se pretraži, te tako i ergo društvene mreže i drugi zatvoreni sajtovi?”. Ova konstatacija je donekle tačna, jer se, zapravo, sadržaj na taj način izoluje, međutim, pravi deep web postaju sve one informacije koje ne samo da nisu indeksirane, već koje su i zatrpane planinom nebitnih informacija, čekajući da nestanu. Pronaći ono što je bitno, postaje avantura. Izgleda da će ćemo svi uskoro igrati internet Fallout, pokušavajući da nađemo informacije u pustinji i haosu, ali bez skupljanja čepova i ispijanja Nuka Cole.