Miodrag ROBOVIĆ

1. maj 2023.

U prethodnom izdanju „Sveta kompjutera”, prošli smo kroz proces „prave” instalacije Arch Linuxa i završili u tački u kojoj imate funkcionalan, premda, u punom smislu te reči, minimalan sistem. Sada ćemo ga nadograditi grafičkim okruženjem Xfce i nekim osnovnim podešavanjima.

Korisnici i grupe

Primetili ste da pri instalaciji osnovnog sistema nismo dodali korisnika. Postoji samo root korisnik, ali vama treba „svakodnevni”, koji će biti ograničen u nekim stvarima, zbog bezbednosti sistema. Jednostavno, pokrenućemo komandu useradd -m -g wheel korisnik (korisnik zamenite željenim korisničkim imenom). Komanda useradd obavlja ono što joj naziv kaže - dodaje novog korisnika. Oznaka (flag) -m služi da novonastalom korisniku automatski kreira direktorijum unutar /home i doda foldere poput Downloads, Documents, Pictures, Videos i tako dalje. Oznaka -g korisnika smešta u grupu wheel. Ukratko rečeno, grupe su neka vrsta kategoričke odrednice dozvola koje će korisnik imati. Grupa wheel je „najklasičnija” grupa, koja sadrži sve što vam je potrebno za korišćenje i administriranje kompjutera, kako hardverskog, tako i softverskog dela, jer sadrži dozvole za sudo (root dozvole uz lozinku).

Ukoliko vas zanima više opcija za grupe i korisnike ili ste pogrešili pri unošenju komandi, pogledajte uputstva za komande useradd, userdel, users, groupadd i groupdel (pokrenite komandu man, pa dodajte bilo koju drugu da biste dobili uputstvo za korišćenje - na primer, man userdel).

Dalje, korisniku je potrebna lozinka. To ćemo dodati, kao i pri kraju instalacije u prethodnom tekstu, za root korisnika: passwd korisnik. Unesite lozinku dva puta, vodeći računa o pritiscima tastera, jer nećete dobiti nikakav output na ekranu, čak ni u vidu zvezdica.

Takođe, potrebno je da podesimo šta to korisnik kroz sudo „eskalaciju privilegija” sme da radi. Otvorite fajl /etc/sudoers (već smo konstatovali da unutar terminala koristimo vim ili nano editore) i pronađite linije %wheel ALL=(ALL:ALL) ALL i %sudo ALL=(ALL:ALL) ALL i izbrišite znak # ispred njih. Sačuvajte izmene i izlogujte se uz komandu exit. Zatim se ulogujte ponovo uz novo korisničko ime i lozinku i to je sve što se tiče ovog dela podešavanja.

Dodatna stvar koja može da vam bude od koristi je da, u isti fajl, dodate liniju %wheel ALL=(ALL:ALL) NOPASSWD: /usr/bin/shutdown, /usr/bin/reboot ... uz komande koje biste želeli da izvršite uz sudo, ali bez upisivanja lozinke. Komande dodajete preko cele putanje (PATH u Unix rečniku) do njih, a obično su sve unutar /usr/bin/. Odvajate ih zarezom. Ali, budite pažljivi sa ovom privilegijom, jer određene komande mogu da vam se obiju o glavu ukoliko za njihovo izvršavanje nema baš nikakve zaštite.

Grafičko okruženje

Prvo treba razjasniti šta je to displej server. Ukratko, on pruža mrežu protokola i programa za svu grafiku koju vidite na ekranu. On je odgovoran za koordinaciju ulaza i izlaza svojih „klijenata” (na primer, prozora) i ostatka sistema, kao i za komunikaciju pojedinog hardvera i operativnog sistema, u nekim slučajevima i kernela. Zahvaljujući displej serverima, u mogućnosti smo da koristimo kompjuter u grafičkom režimu rada, uz miš i ostale periferne uređaje, umesto na način kao što je to bilo tokom 70-ih godina, samo uz tastaturu. Ili tokom instalacije u prethodnom nastavku.

Na Linuxu imamo dve (pominjanja vredne) opcije za displej server: Xorg i Wayland. Da budemo sasvim realni i nepristrasni - Xorg je star, vuče korene i kôd iz 80-ih godina i nikome, zapravo, nije jasno šta se tačno dešava u tom izvornom kôdu. Ali, nekom magijom, radi kako treba. Wayland je mlad projekat, trebalo je da zameni zastareli koncept Xorga i popravi bezbednosne propuste, ali njegovi autori to pokušavaju tako što ponovo „izmišljaju točak”, a pritom ga „izmišljaju” nelogično i nedosledno. Primera radi, svaka funkcija vodi se kao grafički prozor, što automatski znači više posla za hardver, jer se obavlja renderovanje prozora čak iako se oni neće videti na ekranu. Takođe, drajveri za grafičke kartice kompanije Nvidia za ovaj displej server su u komično lošem stanju, a snimanje ekrana je funkcija koja će vam naterati suze na oči. Uz malo više muke nego Xorg, i on nekako radi, ali naš je savet da ga izbegavate ukoliko biste da igrate igre preko Protona ili Winea, posebno uz klasične kernele koji ne sadrže potrebne izmene da se ovo sredi.

Zarad jednostavnosti i robusnosti sistema, odabraćemo Xorg. Postoji veliki broj paketa iz ove grupe, ali ako bismo, koliko-toliko, da se držimo minimalne paradigme, potrebna su nam samo dva, pa ćemo njih i instalirati: sudo pacman -S xorg-server xorg-xinit. Drugi paket je program koji nam služi da uz pomoć komande pokrenemo Xorg server, ručno ili automatski, kroz neku skriptu. Ovaj korak nije neophodan, jer svakako dolazi kao dependency paket u sledećem koraku, ali možete da ga instalirate ukoliko ćete pratiti poslednji odeljak ovog teksta.

Dalje, instaliramo kompletno grafičko okruženje. Iako pratimo minimalizam, sada ćemo ga, ipak, spojiti sa efikasnošću, pa ćemo odabrati grafičko okruženje Xfce4, koje zahteva vrlo malo sistemskih resursa. Xfce dolazi sa svim pratećim programima, displej menadžerom, internet browserom (ipak će vam biti potreban neki bolji), fajl-menadžerom i tako dalje. Pokrenite sudo pacman -S xfce4. Kada se sve instalira, pokrenite sudo systemctl enable lightdm.service da biste omogućili displej (login) menadžer pri svakom pokretanju kompjutera. Za početnike, savetujemo da instalirate i paket xfce4-goodies, koji sadrži stvari poput dodatnih plug-inova za panel, pomoćnih i multimedijalnih programa i tome slično.

Nakon restarta, sistem je sada i grafički potpuno osposobljen, tako da je dalji tekst usmeren na one koji bi da znaju nešto više, a još bi malo da uživaju u antičkoj, terminal IT estetici.

Nastavak za uporne

Pošto je „ljubav prema antici fatalna za nas romantičare”, pomenućemo i način koji omogućava da se neke od stvari vezanih za grafičko okruženje obave ručno, na komplikovaniji način. Recimo da vam je iz nekog razloga potreban sistem koji neće automatski startovati displej menadžer i grafičko okruženje. Takav primer bio bi ukoliko postoji više korisnika sistema i svaki želi da koristi svoje skripte pri prijavljivanju na sistem, poseban set pravila i posebno grafičko okruženje, možda čak i specifičan displej server.

U tom slučaju, zadržite se na instalaciji paketa xorg-server i xorg-xinit. Dalje, kreirajte sledeći fajl: touch ~/.xinitrc (komanda touch kreiraće prazan fajl pod ovim nazivom). Zatim ga otvorite u nekom od terminalskih editora teksta i unesite exec xfce4-session (umesto toga, možete uneti komandu binary za bilo koje grafičko okruženje - pogledajte wiki.archlinux.org/title/Desktop_environment za detaljne informacije o opcijama i pratećim paketima).

Kada se ulogujete, iz i dalje TTY ekrana, nećete videti ništa više nego pre nekoliko sekundi. Biće vam predstavljen apsolutno isti ekran kao tokom procesa instalacije osnovnog sistema, samo što ste u ulozi trenutnog korisnika. Za pokretanje grafičkog okruženja, unesite komandu startx, a xorg-xinit će izvršiti sve što ste mu zadali u fajlu .xinitrc. Tako je, rekli smo sve. Xinitrc fajl ne služi samo za jednu komandu za startovanje grafičkog okruženja, već u njega možete da upišete bilo šta što želite da se izvrši kada se pokrene Xorg server. Redosled izvršavanja takođe je u vašoj moći. Tako, na primer, posle exec xfce4-session, u novom redu možemo da dodamo nitrogen -restore &, ali isto tako i pre GUI-ja možemo da stavimo udiskie & (ove komande potrebne su jedino ako ste se odlučili za još minimalnije grafičko okruženje koje nema opcije za automatsko postavljanje pozadine i čitanje eksternih memorijskih uređaja - navedene su isključivo kao primer).

Ukoliko se, pak, odlučite za displej menadžer, a želite ovakvu vrstu automatizacije i personalizacije, onda sve željene komande unesite u fajl .xprofile, koji se, takođe, nalazi unutar direktorijuma /home/korisnik ili ga napravite ako ne postoji.

Iako je ova kratka serija tekstova pisana više kao brz i jednostavan priručnik, važno je znati da postoji veliki broj opcija da bi se obavio svaki od pomenutih koraka, iz oba teksta. Za svaku vrstu nedoumice ili znatiželje, opet, preporučujemo Arch Wiki.