Momir ĐEKIĆ

1. maj 2023.

Iznosom koji je gotovo šest puta manji od američkog (oko 47 milijardi dolara), evropska zajednica namerava da podigne konkurentnost i otpornost sopstvenog tržišta mikročipova. Zvanično saopštenje evropskih institucija fokusira priču na promociji digitalne i zelene tehnološke tranzicije i stavlja akcenat na visokotehnološki razvoj kontinenta.

Za evropski splet država, čije učešće u svetskoj „podeli kolača” jedva prelazi 10 odsto, navedeni paket subvencija predstavlja neophodan korak u smeru dogovorenog cilja koji diktira dvostruko bolji udeo do kraja tekuće decenije. U trenutku kada znatno višim sredstvima svoju poziciju ojačavaju i SAD i države Jugoistočne Azije, ali i Japan, čini se da Evropa prilično stidljivo kreće u oporavak tržišta proizvodnje čipova.

Znatan uticaj sredstava koja su planirana osetiće visokoškolske ustanove i instituti koji se bave istraživanjima i razvojem tehnika i tehnologija u ovoj oblasti. Ipak, ključni deo sredstava biće posvećen uspostavljanju i unapređenju procesa dizajna i proizvodnje čipova. Dodatno, uspostavljanje i unapređenje lanaca snabdevanja komponentama, tehnologijom i procesima, ojačaće otpornost evropskog sistema i, bar u glavama evropskih zvaničnika, uspostaviti ravnotežu u geopolitičkoj utakmici.

Obećavajuće, bar na papiru, zvuči odluka evropskih zvaničnika. Evropska zajednica je, bar u ovom trenutku, najslabije finansirani igrač u pokeru čipova. Poslovično, bolje su situirani Amerikanci, ali i Japanci, Korejci, pa čak i Kinezi. Evropa je odlučila da prati ulaganje nakon inicijalne podele karata. Ključna prednost Evrope, kako u suštinskom, tako i u političkom spektru igre čipova čini kompanija ASML, čija tehnologija i uređaji predstavljaju de facto standard, bez kog gotovo nijedna moderna fabrika ne može da radi. Ova holandska kompanija ima narudžbe za bar dve naredne decenije, a njen najozbiljniji kupac je tajvanski TSMC, najbolja fabrika na svetu. Upravo je TSMC, ali i Intel, Samsung i drugi u prvom redu čekanja na sredstva subvencija koje nude države i zajednice. Intel je prvi korisnik sredstava u Evropi sa projektom podizanja proizvodnih kapaciteta u Nemačkoj.

Ključni izazov evropskog kontinenta, ipak, neće biti nedostatak finansija, već - ljudi. Broj inženjera koji rade u oblastima istraživanja i razvoja, ali i dizajna i proizvodnje čipova, ne raste dovoljnom brzinom i relativno je ograničen. Tako mali skup kvalifikovanih radnika na meti je globalnih igrača, te veći deo biva „vrbovan” još na studijima. Bogatija društva, kao i bolje pozicionirani „prosci” talenta, bukvalno Evropi odsecaju pristup dovoljnom broju visokokvalifikovanih inženjera. Za nadoknadu ovog problema, Evropi je potrebno mnogo više od nepune decenije i na tom putu, problema ne manjka.

Za početak, evropske institucije su, uprkos objavi investicija, godinama zapostavljale ovaj sektor. Takva situacija je evropske studente usmerila van kontinenta. Privlačenje inostranih studenata je problematično, osim usled nedostatka investicija u ovoj oblasti, te zbog prilično visokih troškova života. Jugoistočna Azija i Kina nude bolji odnos troškova i prihoda, dok SAD ima visoke troškove života, ali ih nadoknađuje i višim primanjima u ovom sektoru. Evropa u toj trci nema dobre adute. Dodatno, evropska zajednica je birokratski komplikovan sistem i visoka regulacija tržišta rada obeshrabruje inostrane radnike da se nose sa ovim izazovima. Naposletku, dobra saradnja akademskih i istraživačkih institucija i kompanija, tradicionalno dobro razvijena u SAD i Aziji, u Evropi je tek u razvoju, posebno u oblasti čipova.

Sa druge strane, Evropa može da se pohvali snažnijim i bogatijim sistemom obrazovanja od azijskih kolega, te drugačijim kulturnim i socijalnim diverzitetom u odnosu na SAD. Suštinski, evropska šansa najviše leži u privlačenju talenta iz bližih država (uključujući Srbiju) i izgradnje sistema koji bi u narednim godinama, kada se na kontinentu ponovo uspostave snažne institucije (pored ASML-a), mogao da privuče i studente i radnike iz udaljenijih delova planete.

U trenutku kada je pandemija zadesila planetu, Azija je mogla da se pohvali kako proizvodi oko 80 odsto svetskih poluprovodnika. U tom istom trenutku, Tajvan je samostalno, na svojim „leđima” nosio preko polovine ukupnih svetskih količina proizvedenih poluprovodnika. U svetu geopolitičkih tenzija, a u kom je čipovima mesto u samom srcu, takva situacija ne odgovara gotovo nikome, osim Tajvanu. Evropa, SAD i Japan, ali i Kina iz drugog plana, pokušavaju da milijardama dolara promene raspodelu i preokrenu partiju u svoju korist. Svi, u isto vreme.