Momir ĐEKIĆ

1. maj 2023.

Krajem prošle i početkom tekuće godine, aktivnosti finansiranja poslovnih ideja doživele su snažan pad. Iako su odlike zdrave klime investiranja dobro poznate, povratak u nju iz problematičnog stanja u kom se trenutno nalazimo nije „detaljno opisan” u ekonomskim udžbenicima. Uticaj uplašenog tržišta na pružaoce usluga u razvoju tehnoloških kompanija je, pak, veoma dobro dokumentovan. Kada novca ponestane, sve se menja.

Mnoge (tehnološke) kompanije su, suštinski gledano, pokušaji koje investitori „gađaju” novcem, dok ne postanu uspešni. Kada je novca u izobilju, a u takvoj smo stvarnosti živeli preko deset godina, na zapadnim tržištima je investicija u razvoj tehnoloških kompanija bila - izuzetno primamljiva opcija. Ovo je posebno važno u uslovima kamatnih stopa na pozajmice od nula odsto, koje su mnogima omogućavale da „preko noći” uzajme novac iz banaka i investiraju ga u startap ili razvojne kompanije, širom sveta.

U pokušaju da te kompanije u razvoju postanu uspešne priče, one jedne od deset ili jedne od stotinu u koje je investirano, veliku pomoć, osim finansijera i zaposlenih, pružaju i kompanije koje kroz usluge asistiraju u oblikovanju proizvoda. Takvih je kompanija na našem, ali i tržištima u okruženju - znatan broj. Velika većina kompanija koje posluju u domaćem IT sektoru spadaju u ovu vrstu pružalaca usluga. Zaposleni u ovim kompanijama rade na razvoju tehnoloških proizvoda i rešenja za potrebe malih, srednjih i velikih kompanija širom planete.

Usporenje

U periodu globalnog razvoja ekonomije, a na domaćem tržištu posebno od 2015. godine, pa sve do pre četiri ili pet meseci, rast uslužnih kompanija bio je izuzetan. U periodu koji je započeo, otprilike, pre osam godina, otpočeo je i nagli razvoj domaće IT industrije kroz sve veći broj zaposlenih u, posebno softverskom, razvoju za inostranstvo. Na premisi jeftinijih resursa, sa solidnim znanjem i iskustvom, domaća IT scena je godinama beležila neverovatan rast i razvoj. Godinama smo slušali kako je tolika izloženost uslužnom delu IT biznisa opasna, ali do ušiju marljivih softveraša to nije dolazilo. Sve do pre nekoliko meseci.

U studiji kompanije PitchBook, a koja je detaljno analizirala prvi kvartal 2023. godine, izneti su ubedljivi argumenti o padu finansijskih aktivnosti. Ovo je posebno vidljivo u segmentu ranih investicija u startap kompanije.

SL.1 Prvi kvartal tekuće godine pokazuje najnižu ukupnu vrednost investicija još od drugog kvartala 2020. godine, u kojoj je svet bio zahvaćen pandemijom. Posmatrajući trend, jasno je da su uzbudljiva vremena 2021. i 2022. godine definitivno iza nas. Posebno je važno istaći da se znatno (za nešto manje od trećine) smanjila i medijana investicija u startap kompanije, što ukazuje na znatno pooštrene uslove dobijanja investicija i povećan oprez investitora. Kako je znatno smanjen broj prodaja i akvizicija (najniži nivo u poslednjih deset godina), likvidnost investitora postala je veoma važna tema. To dodatno demotiviše investitore da ulažu veće iznose i, suštinski, smanjuje dotok „svežeg finansijskog kiseonika” startap kompanijama koje su navikle na redovne fiks-investicije. Tu se situacija „lomi”. Bez svežeg novca, startap kompanija će biti primorana da seče troškove. Među prvima se u toj seči nađu i eksterni servisi, odnosno, kompanije iz celog sveta, pa i sa ovih prostora.

SL.2 Sličan (ako ne i veći) pad beleži i finansiranje u kasnijim fazama razvoja. Brojke koje vidimo u prvom kvartalu tekuće godine podsećaju više na 2018. godinu, nego na pomenute „godine radosti” (2021. i 2022.). Pritisak koji je ovakva situacija ostvarila na domaće uslužne kompanije je veoma značajan.

Početak krize

Period od nekoliko poslednjih godina bio je izuzetan za domaću IT industriju. Izvoz je rastao iz godine u godinu, a čak i izazovi sa konverzijom oblika upošljavanja (sa paušalno oporezivih agencija, na zaposlene i društva sa ograničenom odgovornošću) i statusom frilensera, ali ni pandemija, nisu usporili rast. Naprotiv.

Domaće uslužne kompanije su u protekle dve ili tri godine zapošljavale kao nikada do sada. Tražnju je poprilično vukao upravo bum na američkom tržištu tehnoloških kompanija. Svi ovi rekordno visoki stubovi na gornja dva grafikona u godinama za nama zapravo su delimično usluživani i kompanijama iz Srbije. Brzina kojom su se otvarale prilike bila je mnogostruko veća no što je brzina kojom se mogu zaposliti i uposliti radnici. Na ovoj razlici, rast broja otvorenih pozicija pratio je i rast plata programera i - svi su bili srećni, posebno juniori. Donja granica primanja po kojoj su se juniori zapošljavali, u samo nekoliko godina, porasla je za gotovo 50 odsto. Ipak, krajem 2022. godine, čak i kompanije koje aktivno zapošljavaju i dalje - našle su se u situaciji zvanoj - „dugačka klupa”, da se košarkaški izrazimo.

Veliki broj programera koji su zaposleni, ali ne i uposleni - izazov je za gotovo svaku uslužnu kompaniju danas. U promenjivoj i nestabilnoj situaciji finansija, klijenti smanjuju ili otkazuju angažmane. Potencijalni klijenti, sa kojima su uslužne kompanije pregovarale o započinjanju saradnje, odlažu ili otkazuju početak. Drugi potencijalni klijenti prekidaju svaku komunikaciju u narednih nekoliko kvartala.

Velika većina domaćih kompanija se nije odlučila na otpuštanje zaposlenih. Rukovodioci kompanija dobro znaju koliko je teško zaposliti kvalitetne ljude i koliko je investirano novca, truda i vremena da upravo ljudi koji se nalaze na „klupi” - uopšte dođu u kompaniju. Njihova odluka će, inicijalno, bez ikakve sumnje biti da - zadrže talente. Ipak, ova taktika ne može trajati večno.

Osnovno pitanje nije da li će se ekonomija vratiti u režim u kome ubrzano raste i razvija se i u kom se tehnološke ideje i kompanije finansiraju češće i sa više novca, nego - kada. Ukoliko je taj trenutak blizu, velika većina kompanija u ovom sektoru će dobro proći, uprkos dosta sumornoj situaciji u tehnološkom sektoru u SAD, recimo. Ipak, ako do ekonomskog oporavka ne dođe već početkom sledeće godine, nemali broj kompanija na domaćoj sceni će se - smanjiti.

Posebno je interesantno videti kako će trenutna kriza uticati na juniore. Sa jedne strane, nekoliko prethodnih generacija svršenih studenata se, praktično, odmah po završetku fakulteta zapošljavalo u desetinama IT kompanija na domaćem tržištu. Ove kompanije su pomenute početnike obučavale „na nogama”, stavljajući ih na projekte i po šest meseci do godinu dana bez naplaćivanja klijentu, uz dogovor da nakon tog perioda postanu naplativi. Ovo je bio jedan od boljih načina rasta. Kompanije su istovremeno imale planiran rast, razvoj odnosa sa klijentom i uobličavanje talenta prema sopstvenim potrebama. Klijent je dobijao dodatnu „snagu” na terenu po veoma pristupačnoj ceni (besplatno), uz obavezu da počne da plaća onog momenta kada junior počinje znatnije da doprinosi.

U uslovima ugrožene likvidnosti i sa „dugom klupom”, uslužne kompanije ne mogu više da u velikom broju kreditiraju rad ovih početnika pola godine do godinu dana. Ovo će, sasvim sigurno, smanjiti zapošljivost početnika u industriji. Čak i kada se rast prilika bude pojavio, sticanje pozicije likvidnosti koju su kompanije imale tokom prošlih godina će potrajati, te ćemo povratak praksi zapošljavanja početnika iz 2021. i 2022. godine sačekati bar godinu do godinu i po dana, ako ne i duže.

Dodatni pritisak biće primetan i u promeni percepcije „kvaliteta” projekata na kojima će se raditi. U situaciji smanjenja tražnje i ugrožene likvidnosti, očekivano je da će se servisne kompanije okrenuti angažmanima koje bi prethodnih godina lagano odbacile. Ovi, nominalno „lošiji” projekti imaće efekta i na zaposlene, koji neće biti srećni smanjenjem izbora i ukidanjem opcije „odbijanja” angažmana, bilo zbog tehnologije, bilo zbog „sklada” njihovih potreba i potreba klijenata.

Očekivano je i da će doći do promene „raspodele moći” u odnosu pojedinac - kompanija. Dok smo bili u stanju rasta čitave ekonomije, kompanije su bile lovci na talente i u svojoj potrazi su bile spremne na razne ustupke i modifikacije osnovnih paketa, kako bi privolele zaposlene da im se pridruže. U ovim novim uslovima, pojedinac je taj kome je stabilnost posla važna, te će biti motivisaniji da se prilagođava zahtevima kompanija. Klatno je, bar u ovom kontekstu, definitivno počelo da se njiše u suprotnom smeru od dosadašnjeg.

• • •

Nakon godina pandemije, koje su imale negativan uticaj na mnoge grane industrije, ali ne i na industriju informacionih tehnologija, globalno smo upoznali Veliki odlazak, trend napuštanja dotadašnjih poslova, posebno mlađih radnika, u potrazi za pozicijama koje su u većem skladu sa vrednostima i percepcijom svrhe. Kraj 2022. godine pokazao je završetak ove faze i povratak zaposlenih, kako u kompanije koje su u prethodnom periodu napustili, tako i u kompanije slične onima koje su prethodno napustili. Sigurnost posla ponovo je jedna od ključnih potreba mladih.

Domaće IT kompanije, posebno one u uslužnom delu, saobraćaće kroz turbulencije u 2023. godini. Promenjiva i nepredvidiva priroda ove krize ne dozvoljava lako planiranje. Finansijski sektor SAD-a i Evrope je na udaru. Bankama se „drmaju kavezi”. Investitori su na oprezu i ne utrkuju se među sobom ko će više potrošiti.

Ipak, više nego što poslednja decenija pamti, ovo je vreme za sposobne. U vreme kada je kontekst vukao brže no što je iko od nas samostalno to mogao, lakše je bilo biti jedan od igrača. Danas, tu privilegiju će, ipak, zaslužiti samo neki. Ova je godina, iako tako ne izgleda, zapravo, prilika obučena u krizu. Njena se vrednost ne ogleda u rastu prihoda, niti profita. Suštinu njene vrednosti čini prilagođavanje našeg načina razmišljanja sve jasnijoj prirodi stvarnosti. Ona neće prestati da bude neodređena, neupravljiva i brzo promenjiva. Neće joj se smanjiti kompleksnost, niti nejasnoća njenih okvira.

Ipak, postavljanje zdravih osnova u ovom i ovakvom trenutku, na nešto duže staze, pokazaće se kao presudno u očuvanju i rastu vrednosti koju imamo - kao pojedinci i kompanije. Propustiti dobru krizu, pravi je poslovni greh. Bilo da ste junior ili prekaljeni senior, u „prolećnom čišćenju” tima, departmana ili kompanije kojoj pripadate, mesta za vas - i te kako ima. Metlu u ruke, pa, da krenemo?