Nikola STOJIĆ

1. maj 2023.

Uperiodu od samo nekoliko dana, jedna od najvećih banaka u SAD, koja je finansirala startape i gde je većina startapa držalo svoj novac, Silicon Valley Bank, doživela je bankrot. Sam bankrot ove banke sličan je bankrotu banaka koji se odigrao 2008. godine u periodu svetske ekonomske krize, zbog turbulencija na tržištu nekretnina. Da SVB nije jedina banka koja je doživela kolaps, dokazuje i primer Credit Suisse u Evropi, čiji je kolaps bio, praktično, izvestan, ali koji je sprečen zahvaljujući pravovremenoj reakciji čelnika banke i Švajcarske kao matične države. Sama banka trenutno je u procesu akvizicije od strane veće banke, a do tada se svi poslovi nesmetano obavljaju. Suštinska razlika između američkog i evropskog bankarskog sistema u pogledu regulatornog nadgledanja banaka jeste upravo u strogoj primeni kontrole kada banka dostigne određenu veličinu. Naime, nakon krize iz 2008. godine, u SAD je donet Dodd-Frank akt kojim se predviđalo da će sve banke čiji je kapital iznad 50 milijardi dolara biti podvrgnute redovnoj kontroli od strane nadležnih organa u određenim vremenskim intervalima. Međutim, 2018. godine, došlo je do ukidanja (Trump) navedenog akta, a sam limit je podignut na 250 milijardi dolara, što je mnoge „manje” banke ostavilo ispod radara regulatornih agencija. Iako je bila 16-ta najveća banka u SAD, sa 40 godina dugom istorijom, SVB nije imala kapital u vrednosti od 250 milijardi dolara, te samim tim nije bila podložna redovnoj kontroli u skladu sa izmenjenim propisima. U ekonomski stabilnijem periodu, mnoge nelogičnosti, „kuvanje knjiga” i slično uspeju da prođu ispod radara. Međutim, u periodu kada svetska ekonomija, usled globalnih događaja, trpi udarce, prvi na meti da plate račune naći će se oni čije je poslovanje „na staklenim nogama”.

Današnja globalna ekonomija je zahvaljujući internetu još više povezana, a istovremeno i zavisna od interneta, tako da između svega postoji uzročno-posledična veza i sve se saznaje u realnom vremenu. Primera radi, većina bankomata je povezana na internet i pad sistema od samo nekoliko sati može za bilo koju banku izazvati ogromne gubitke, a što smo mogli videti letos u slučaju Mobi Banke. Kada ekonomija veće zemlje krene da puca, efekti se osećaju i u drugim zemljama, samo znatno brže nego ranije. Trenutni događaji koji se odigravaju širom sveta uslovili su brojne ekonomske potrese. Naime, od početka sukoba u Ukrajini, zatim rasta antagonizma prema Kini i primene specijalnih ekonomskih mera, uvođenja sankcija Rusiji, došlo je do poremećaja funkcionisanja svetske ekonomije. Globalizacija je omogućila povezivanje ljudi, robe, i usluga, ali je, isto tako, i vezala ekonomije. U poslednjih nekoliko meseci, dolar je toliko ojačao, da je njegova vrednost u jednom momentu bila jednaka vrednosti evra, da bi ga, čak, nakratko i prestigla.

Tokom globalne pandemije, SVB je zbog rasta kompanija i njihovog širenja, prihodovala znatno veću količinu novca nego u normalnim uslovima. Uzimajući u obzir novonastale okolnosti, SVB je odlučila da poveća ulaganje u treasure bondove SAD - hartije od vrednosti, tj. državne obveznice. Suština bondova jeste u tome da je kamatna stopa uglavnom ista i ne menja se, da bi na kraju perioda od 10 do 30 godina ulagač mogao da ih po dospelosti proda po višoj ceni. Međutim, usled inflacije i ekonomske krize u nastanku, država je odlučila da poveća kamatne stope, što je dovelo da pada interesa za ulaganje i nestabilnosti na tržištu državnih obveznica. U roku od nekoliko dana, vrednost obveznica je opala, pri čemu je SVB izgubila 17 milijardi dolara. Pored toga, u periodu nakon završetka pandemije, novi depoziti su usporili zbog neizvesnosti. Da bi povratila novac, SVB je odlučila da proda neka svoja ulaganja i obveznice na otvorenom tržištu, ali je, opet, ostala u minusu za 1,8 milijardi dolara, a što je obelodanjeno u redovnom finansijskom izveštaju iz marta ove godine. Nakon toga, matična kompanija koja drži SVB, SVB Financial Group, doživela je kolaps svojih akcija, nakon čega su kompanije koje su imale deponovan novac u SVB počele da ga povlače. U prilog tome koliko su se neke kompanije oslanjale na banku, govori i činjenica da su nekima kasnile i zarade, jer su se sredstva deponovana u SVB koristila za isplatu zarada, a, takođe, i da su fintech startapi morali da se brzo prilagođavaju i uvere svoje korisnike u stabilnost svojih usluga. U veoma kratkom vremenskom periodu povučeno je preko 43 milijarde dolara, što je na kraju dovelo do kolapsa i bankrota banke. Nakon što je ona proglasila bankrot, First Citizen banka iz Severne Karoline je preuzela preostalu imovinu i njene klijente. Na prvu loptu, ono što je očigledno jeste da je SAD mnogo manje proaktivna u spasavanju banaka u odnosu na Evropu i nastavku obavljanja „business as usual”. No, ne treba zaboraviti da se pre 20 godina, desio čuveni .combubble - ogroman broj kompanija nestao je, kako zbog neodrživosti biznis modela, tako i zbog podizanja kamatnih stopa.

Propast specijalizovanih banaka i ekonomskih mera u pogledu tech industrije, dovešće do smanjivanja ulaganja u startape. Kada određena banka ili država postane preferabilna za biznis, jako je teško zameniti je. Primera radi, bilo koji biznis koji u SAD očekuje investicije, registrovaće se u saveznoj državi Delaver, s obzirom na to da su zakoni te države poprilično poznati većini pravnika i investitora iz prakse. Isti slučaj važio je i za SVB. Sam mehanizam funkcionisanja banke bio je prilagođen startapima i celokupnom načinu poslovanja startapa. U momentu kada je banka otvorena, tech sektor je bio tek u nastanku, ali je za kompanije koje su tek počinjale sa radom bila tu da olakša čitav proces. Bilo šta vezano za investitore i Venture Capital (VC) za banke tog perioda predstavljalo je atipičan proces, a i same banke nisu bile usklađene za poslovanje sa firmama u koje se ulaže početni kapital od strane trećeg lica van kompanije.

Usled ekonomskih poremećaja, ogroman broj ljudi trenutno ostaje bez posla, posebno u tech sektoru, gde su kompanije počele da otpuštaju višak zaposlenih u cilju racionalizacije troškova. Primera radi, Facebook je otpustio preko 10 hiljada zaposlenih, što zvuči mnogo, ali zapravo je to samo delić zaposlenih u odnosu na to koliko zapošljavaju i koliko još planiraju da otpuste. Twitter je bio prvi koji je započeo taj trend, a koji se od kraja 2022. godine širi poput šumskog požara. Traži se zlatna sredina, odnosno, minimalni broj potrebnih zaposlenih za funkcionisanje kompanije. Tehnološke kompanije su tokom pandemije zabeležile ogroman rast profita, što je istovremeno pratio i rast broja zaposlenih. Međutim, nakon završetka, kompanije su krenule sa otpuštanjem viška zaposlenih, čiji je broj bio veći od broja ljudi koje su zaposlili, s obzirom na to da je rast prestao, a da su počeli globalni ekonomski problemi. Ne treba zaboraviti da mnoge kompanije vrlo često zapošljavaju određene ljude kako ne bi otišli kod konkurencije. Ti ljudi u većini slučajeva rade neke sitne poslove u odnosu na njihovo iskustvo i sposobnosti, a kako godine prolaze, umanjuje se njihov prostor za dalji napredak. Na taj način, šteti se kako ljudima koji su zaposleni u tim kompanijama, tako i samoj industriji, jer mnogim kompanijama nedostaju kvalitetni inženjeri, a sa druge strane, kada budu obuhvaćeni merama otkaza zbog uštede troškova, dolazi do problema snalaženja na tržištu. Iako na papiru njihovo iskustvo zvuči dobro, ono je, zapravo, manje u odnosu na iskustvo zaposlenog u nekoj drugoj firmi ili startapu. Sa druge strane, mnogi koji su otpušteni iskoristiće priliku da osnuju svoje kompanije, što će dovesti do promena na tržištu.

Činjenica je da je celokupan model poslovanja tehnoloških kompanija vezan, poput krvnih sudova, za globalna dešavanja, a što se dalje odražava na kompanije u svim delovima sveta. U Srbiji je od početka godine jedan broj kompanija, pretežno outsourcing, krenuo sa otpuštanjima. Mnoge kompanije takođe su gledale da smanje broj netehničkog, uslužnog osoblja, kako bi smanjili troškove poslovanja. Istovremeno, dosta kompanija se i zatvorilo, s obzirom na to da su nakon povlačenja klijenata ostali bez posla. Osnovni problem kod outsourcing kompanije jeste nemogućnost održavanja postojanosti u periodu turbulencija. Outsourcing kompanija zavisi od klijenata, a vrlo često je udeo od jednog klijenta veći od 50 odsto, što dovodi do propasti nakon što se povuku, a koji su jedini ili pretežni izvor prihoda kompanije. Čitava industrija usluga u IT sektoru u doba rekordne inflacije i krize na svetskom tržištu i ratnim dešavanjima je najranjivija karika i prva se nalazi na udaru. Postojanje proizvodno orijentisanih kompanija, jedan je od načina da se šanse za preživljavanje povećaju. Naš IT sektor orijentisan je pretežno na izvoz usluga i samim tim je dosta ranjiv na bilo koja globalna dešavanja, bez obzira na to što nema nikakve veze sa događajima. Iako su prihodi od izvoza usluga porasli, pitanje je koliko je moguće održati stabilnost u novonastalim okolnostima. Teško je zamisliti da i naše banke ne gledaju sa kalkulacijom šta se dešava, jer je vrlo moguće da brojni krediti koji su uzeti od, do juče, kreditno sposobnih klijenata, sutradan postanu nemogući za vraćanje. Pokretanje i vođenje proizvodno orijentisanih firmi je teško i traži veliku žrtvu, kako ličnu, tako i finansijsku da bi se nešto stvorilo. Međutim, u periodima ekonomske neizvesnosti, proizvodne kompanije uvek imaju veću šansu da prežive u odnosu na uslužne, tj. outsourcing kompanije.

Bilo da je reč o kompaniji ili banci, u bilo kom momentu potrebno je imati više postavljenih planova, kako bi se na vreme reagovalo na novonastalu situaciju. Letargičnost i odsustvo shvatanja realnosti su za bilo kog igrača na tržištu pečat smrti, ukoliko ne reaguje na vreme; bilo da je reč o banci ili kompaniji. Plan B trebalo bi da predstavlja sastavni deo poslovanja svake javne i privatne organizacije, gde slučajevi poput SVB ukazuju na potrebu za njihovim postojanjem. Prisustvo dominantnog igrača na tržištu i monopolsko gušenje drugih tokom recesije može naneti nenadoknadivu štetu tržištu, odnosno, napretku tehnološkog razvoja. Promena statusa kvo na bilo kom tržištu i postojanje konkurencije uvek je ogroman plus za sve, a naročito za buduće korisnike ili klijente u doba ekonomskih turbulencija. Kao što engleska izreka kaže, nije pametno držati sva jaja u jednoj korpi. U suprotnom, kada jedna kompanija ili banka padne, zatrese se celokupna svetska ekonomija. Iako za neke danas važi izreka da su „too big to fail”, to ne znači da će to biti tako i sutra, jer koliko god se činio statičnim, i sam sistem novca i pravila poslovanja su promenjiva kategorija. Ostaje da pratimo kako će se situacija dalje odvijati i da se nadamo da će mnogi igrači iz ove krize izvući neke pouke.