Vladimir PISODOROV

1. maj 2023.

Jedna od pompezno najavljivanih stvari vezanih za Windows 11 je i mogućnost izvornog pokretanja aplikacija i igara pisanih za operativni sistem Android. Teoretski, korisnik bi trebalo da dobije mogućnost instalacije sadržaja bez korišćenja bilo kakvih third party ostvarenja, uključujući tu i emulatore koji su do sada bili neophodni za obavljanje ovakve akcije. Osim što se korisniku sve nudi sa jednog mesta i udaljeno je na klik mišem, dobija se i perk u vidu smanjene potrošnje hardverskih resursa, a njih nikad nije dosta kada je emulacija u pitanju.

Nažalost, ni godinu i po dana nakon što je Jedanaestka ugledala svetlost dana, Android emulacija nije stvar koja je globalno zaživela. Još uvek se nalazi u fazi razvoja i primarno je dostupna korisnicima iz dvadesetak zemalja, među kojima se ne nalazi Srbija. Sreća u nesreći je to što postoji mogućnost da se regionalno ograničenje zaobiđe i to na tako jednostavan način da čak nećete morati da koristite neki od VPN servisa. Osim zvaničnog, postoji i nezvanični način instalacije sistemske platforme (Windows Subsystem for Android), koja omogućava pokretanje Android sadržaja, ali i načini za sideloadovanje aplikacija: bilo ručno, bilo korišćenjem alternativnih, pomoćnih alatki.

Na početku treba da znate da je za izvor softvera uzet Amazon Store (moraćete da kreirate nalog za pristup), te da se na njemu u ovom momentu nalazi oko 1000 aplikacija i igara. Razlog zbog kog taj broj nije veći treba potražiti u činjenici da trenutno nije podržan Google Mobile Services (GMS) i da to u velikoj meri sužava manevarski prostor. Kada je sideloadovanje u pitanju, konačno je moguće pokrenuti APKM sadržaj, a ako umesto Amazon Storea želite da koristite Google Play i na taj način steknete uvid u kompletnu biblioteku softvera, proces instalacije morate da obavite ručno. Pretpostavljate, sideloadovanjem, mada ni u tom slučaju nećete moći da pokrenete sadržaj koji se oslanja na GMS.

Predispozicije

Pre nego što se upustite u avanturu instalacije Android sadržaja, morate da se pobrinete da ispunjavate osnovne uslove. Minimalna potrebna verzija Jedanaestke je 22000.526, ali i verzija Microsoft Storea 22110.1402.6.0. Dakle, nije dovoljno samo updateovati Windows, već je to potrebno obaviti i sa Prodavnicom, što se obavlja pod njenim skutima. Nakon što je pokrenete, kliknite na kategoriju Library, smeštenu u levom donjem uglu radne forme, iznad tastera Help. Pred vama će se pojaviti spisak instaliranih aplikacija, a sve što treba da uradite jeste da kliknete na taster Get updates (desno gore) i sačekate da programska rutina obavi svoje. Da biste videli koju verziju Microsoft Storea koristite, kliknite na profilni thumbnail, smešten odmah iza linije Search, a, zatim, iz kontekstualnog menija odaberite Settings i locirajte odeljak About u kom je smešten traženi podatak.

Sledeća stvar je aktiviranje sistema virtuelizacije, a to se, još uvek, obavlja iz Legacy dela operativnog sistema. U sistemskom polju Search upišite Control Panel, pritisnite taster ‘Enter’, pa levim tasterom miša kliknite na sekciju Programs. Kada se sadržaj radne forme bude osvežio, bacite pogled na sekciju Programs and Features (prva je na spisku), odnosno, drugu stavku pod njenim skutima - Turn Windows features on or off. Tu treba da kliknete. U pitanju je sekcija iz koje se obavlja dodavanje i uklanjanje sistemskih komponenata, među kojima je i ona koja je zadužena za baratanje virtuelnim mašinama. Njeno korišćenje je jednostavno, pošto sve što treba da uradite jeste da štriklirate kućice ispred naziva funkcija Virtual Machine Platform i Windows Hypervisor Platform. Potom, kliknite na taster OK i restartujte mašinu, kako bi izmene postale aktivne. Ponovno pokretanje kompjutera iskoristite da skočite i do BIOS-a, kako biste aktivirali podršku za hardversku virtuelizaciju, koja će pomoći kada su performanse u pitanju.

Polako se zagrevamo i proces postavljanja u rad nastavljamo trikom koji će „prevariti” Windows tako da „misli” da se mašina nalazi u nekoj od podržanih zemalja. Za ovo nam je potrebna sistemska sekcija sa podešavanjima, koju pozivamo pritiskanjem kombinacije tastera ‘Win-I’. Iz glavnog menija prišivenog za levu ivicu prozora odaberite sekciju Time & language, pa u desnom delu, gde će se pojaviti funkcije, kliknite na Language & region. U ovom odeljku nalaze se tri grupe funkcija, nama je potrebna ona pod nazivom Region. Funkcija od interesa označena je sa Country or Region i tu je, jednostavno, potrebno odabrati neku od zemalja sa spiska podržanih. Preporučujemo da to budu ili Sjedinjene Američke Države ili Velika Britanija. Promenu ne morate da potvrdite, ali još uvek nemojte ni zatvarati sistemsku sekciju sa podešavanjima, jer je potrebno načiniti još jedan korak.

Poslednji zadatak je aktivacija takozvanog Developer režima rada, a kako biste izbegli šetanje po kategorijama u polju Search, koji je sastavni deo sekcije sa podešavanjima, jednostavno upišite Developer i sa spiska pogodaka odaberite Developer Settings. Funkcija koju tražimo - Developer Mode, prva je na spisku, a kako biste aktivirali ovaj radni režim, komandni taster „parkiran” iza njenog naziva prebacite iz levog (Off) u desni (On) položaj.

Instalacija

Konačno možemo da pređemo na instalaciju, koju ćemo da obavimo iz Microsoft Storea. Kao što smo rekli, potrebna nam je aplikacija Amazon Appstore, pa iz polja Search u Prodavnici obavite pretragu i instalaciju, kao da je reč o bilo kom drugom programu. Jedina razlika biće to što ćete po pritiskanju tastera Install na ekranu dobiti informaciju da aplikacija radi u paru sa platformom Windows Subsystem for Android i da će se obaviti i njeno preuzimanje. Upravo je to ono što nam i treba, a pride štedi jedan korak. Proces ume da potraje, pa se udobno zavalite u fotelju i sačekajte da programska rutina obavi sve umesto vas. Interakcija će biti nužna u trenutku kada je potrebno kreirati Amazon nalog ili upisati pristupne podatke,ukoliko ga već imate. Dakle, sve je automatizovano, a bistrenje sadržaja obavlja se na identičan način kao kod bilo koje druge prodavnice softvera.

U realnom radu...

Ukoliko ste do sada koristili neki od Android emulatora, bićete prijatno iznenađeni činjenicom da Windows 11 ne zahteva pokretanje third party alatki kako bi se obavila emulacija (to je i poenta čitave priče). Umesto toga, instaliranim sadržajem baratate kao „običnim” programima, pisanim za Windows. U meniju će se, čak, naći prečice kojima je moguće manipulisati na uobičajene načine. Na primer, podržano je pinovanje sadržaja, deinstalacija aplikacija iz kontekstualnog menija i tako dalje. Još jedna od prigodnih mogućnosti je i to što je moguće pokrenuti više aplikacija/igara istovremeno, kada će se svaka od njih „vrteti” u posebnom prozoru. Da stvar bude još bolja, emulacija je neprekidna i ne zavisi od trenutnog fokusa, uz konstantne performanse.

Iako se čini da se radi o pokretanju sadržaja na podrazumevan način, pre izvršavanja programskog kôda, u pozadini se podiže Windows Subsystem for Android, koji ne zahteva nikakvu interakciju sa korisnikom. S jedne strane, to je dobro, jer ne morate da brinete o podešavanju virtuelne mašine, njenom zauzdavanju, ali i bistrenju sadržaja prenosivog operativnog sistema. Naravno da je to proizvelo problem na drugoj strani, a on se odnosi na izraženu hardversku zahtevnost - proces, naprosto, „jede” memoriju (ponekad i više od četiri gigabajta po pokrenutoj, osnovnoj sesiji), mada ne možemo da kažemo ni da je procesor pošteđen muka. To je u potpunoj suprotnosti sa onim što je obećano, iako programeri imaju još neko vreme da se „vade” na činjenicu da je u pitanju probni sistem koji još uvek, zvanično, nije pušten u etar.

Ukoliko u sistemskom polju Search upišete Windows Subsystem for Android i pritisnete taster ‘Enter’, na ekranu će se otvoriti sekcija sa podešavanjima vezanim za emulaciju. Između ostalih stvari, ovde se nalazi i interni fajl-menadžer, mogućnost da odredite kvalitet grafičke prezentacije sadržaja, mogućnost da se tastatura koristi kao džojped i tako dalje. Trenutno, funkcija je daleko manje nego u klasičnim emulatorima, ali ako nešto pođe po zlu, dobro je znati da postoje vrata na koja možete da pokucate. Ovde moramo da pomenemo još jednu stvar, a to je neugodnost koja proizilazi iz ogromne količine angažovanih resursa. Naime, oni ostaju alocirani čak i nakon što pozatvarate sve pokrenute aplikacije i/ili igre. To znači da ćete morati da skoknete do Task Managera i odande ručno „ubijete” sve procese vezane za emulaciju (Windows Subsystem for Android i WmmemWSA). Postoji i elegantniji način da uspete u naumu, tako što ćete iz pomenute sekcije sa podešavanjima mišem kliknuti na taster Turn Off. Pomenuti je „parkiran” u sekciji System u glavnom meniju.

Sideloadovanje aplikacija

Uspešna instalacija platforme WSA ne znači automatski da je sideloadovanje aplikacija moguće. Ova funkcija nije podržana sistemski, barem ne na način dostupan prosečnom korisniku, ali uz upotrebu third party alatki, koje niču kao pečurke posle kiše, i ovo ograničenje može da se zaobiđe. Ono što treba posebno pohvaliti jeste to što se na ovaj način izbegava korišćenja Amazon Storea, mada to može da bude i faktor koji će mnogima otežati korišćenje - treba naći proveren izvor APK sadržaja.

Pre nego što pređemo na način na koji se akcija obavlja, prvo moramo da pojasnimo kako se WSA podešava da bi ovako nešto bilo moguće. Potrebno je obaviti svega dve stvari i to iz sekcije sa podešavanjima koja se poziva tako što u sistemskom polju Search upišete Windows Subsystem for Android i pritisnete taster ‘Enter’. Nakon što se na ekranu pojave opcije, prebacite se na kategoriju System, ako već niste tamo, i stavku Subsystem resources iz režima As needed prebacite u komplement Continuous. Nakon toga, u glavnom meniju kliknite na kategoriju Developer, u kojoj se za sada nalazi samo jedna funkcija - Developer mode. Komandni prekidač prebacite iz položaja Off u položaj On. Da biste kompletirali ovaj korak, kliknite na taster X, kako biste zatvorili WSA, i pređite na instalaciju third party alatke koja će vam omogućiti korišćenje APK datoteka. Važno je da znate da ovim izmenama mašini činite medveđu uslugu, jer će WSA biti pokrenut automatski, odmah po podizanju Windowsa. Na našoj test mašini to je rezultovalo zauzećem dva gigabajta radne memorije i povremenim (ruku na srce, niskoprocentnim) skokovima zauzeća procesora. Izbor imate, pa gledajte šta vam je pametno činiti.

Ono što nam treba je aplikacija WSATools (wsatools.app, 52,89 MB), koja se preuzima direktno sa Microsoft Storea, potpuno besplatno, naravno. Korišćenje eksternih rešenja, rekosmo, nije imperativ, ali ćete u tom slučaju morati da se bakćete PowerShellom i ADB-om (Android Debug Bridgeom). To je već priča za neki drugi put... ADB je imperativ i kada je WSATools u pitanju, ali su njegovo preuzimanje i instalacija automatski, pa ne morate da lupate glavu kako se koristi i da ulazite u lepljivu mrežu PowerShella. Kada pokrenete WSATools, kliknite levim tasterom miša na Install an APK. Na ekranu će se pojaviti sistemska Browse forma, pa sa hard-diska odaberite sadržaj koji želite da instalirate i kliknite na taster Load APK. Kao što smo nagovestili, WSATools je alatka koja neprekidno napreduje, prateći razvoj WSA projekta, pa je, tako, pored instalacije sadržaja uskladištenog u formatu APK to sada moguće učiniti i sa XAPK, APKM i APKS komplementima. Šlag na tortu je podatak da je podržano i baratanje sa formatom Multiple-APK. Instalacija se obavlja u unapred definisanom direktorijumu, koji ne može da se promeni, a osim što po okončanju procesa možete da se vratite u glavni meni, možete da „skočite” i na instalaciju sledeće aplikacije sa svog spiska ili da pokrenete onu koju ste upravo instalirali.

Alternativni način instalacije

Nakon što ste konačno odahnuli i rezimiranjem postupka postavljanja u rad sistema WSA zaključili da nije sve baš tako zaguljeno kao što ste to očekivali, moraćemo donekle da vas razočaramo. Iz samo Microsoftu znanih razloga, mnogi korisnici prijavljuju razne probleme prilikom postavljanja sistema u rad. Ako ste i vi jedan od njih, dobro proučite naredne redove, jer ćemo vam otkriti način na koji, ipak, možete da „podignete” WSA i uživate u Android emulaciji. U pitanju je ručna metoda koja zahteva nešto više žongliranja nego prethodnoopisana, pa, krenimo redom.

Prvo što u ovom slučaju morate da znate je to da preuzimanje sadržaja nećemo obaviti iz Microsoft Storea, već ćemo umesto toga koristiti „privremene” linkove do željenog sadržaja. Pritom ćemo zaobići i regionalne zahteve, a u tom procesu oslonićemo se na usluge Online link generatora (store.rg-adguard.net), sajta koji će nam otvoriti put do traženog sadržaja i čije smo usluge ranije već koristili. Nakon što ga otvorite u omiljenom internet browseru, pred vama će se pojaviti jednostavna radna forma koja zahteva da se u centralno polje unese link ka sadržaju koji želite da preuzmete. Tu upišite i.sk.rs/359027 i pre nego što mišem kliknete na taster Generate temporary links (skroz desno), uočite da se ispred i iza polja za unos adrese nalaze još dva komandna polja, čiji sadržaj možete da menjate. U prvom treba da stoji URL (link), jer nam je želja da se dokopamo linka za direktno preuzimanje sadržaja koji neće voditi do Microsoft Storea, dok u drugom treba da stoji Slow, što označava kategoriju izdanja vezanog za program Windows Insider. Na ekranu će se pojaviti spisak datoteka dostupnih za download, a o tome šta treba da preuzmete, nešto ćemo kasnije. Prvo treba da se pozabavimo podatkom da ćete na samom startu naleteti na problem. Link koji je potrebno kopirati ne može da se unese u skraćenoj formi, pa ako budete upisali, kao što smo sugerisali, i.sk.rs/359027, na ekranu nećete dobiti ništa sem greške. Kako je adresa ogromna i velika je šansa da biste njenim prepisivanjem načinili grešku, skraćenu adresu kopirajte u novi tab u internet browseru, a potom punu adresu prebacite u memoriju i prosledite je do sajta store.rg-adguard.net. Tek posle toga bićete u prilici da prebirate po dostupnom sadržaju.

Ono što je za korisnika jedno obično preuzimanje sa Microsoft Storea, ovde je „razbijeno” na čak 26 stavki. Na svu sreću, ne trebaju nam sve, pošto se radi o verzijama za različite hardverske sklopove, koji se prilikom „običnog” procesa postavljanja u rad automatski biraju. Na klasičnim desktop mašinama potrebne su 64-bitne verzije programa, pa na osnovu toga birajte sa spiska dostupnog. Prva stvar koja nam treba je Microsoft UI Xaml, koji je u momentu nastajanja ovih redova bio dostupan u verziji 2.8 (veličina downloada je 5,03 megabajta). Inače, osim što je potrebno odabrati verziju za 64-bitno radno okruženje, obratite pažnju na to da odaberete fajl uskladišten u formatu APPX. Iz omiljenog fajl-menadžera kliknite desnim tasterom miša iznad preuzetog fajla (u našem slučaju, Microsoft.UI.Xaml.2.8_8.2212.15002.0_x64__8wekyb3d8bbwe.Appx) i iz konteksutalnog menija odaberite funkciju Install. Kada se na ekranu pojavi grafički upravljački interfejs, jednostavno „overite” taster Install, a kada se instalacija završi i komplement Close.

Sledeća stvar koju preuzimamo je Windows Subsystem for Android, za koji su dostupne svega dve datoteke, a vi birate onu veću (1,34 GB), uskladištenu u formatu MSIXBUNDLE. Velika je verovatnoća da će vam u oba slučaja internet browser onemogućiti da obavite preuzimanje, pa „forsirajte” download. Kada datoteka konačno „sleti” na hard-disk, instalaciju obavljamo na sličan način kao u prethodnom slučaju - kliknite desnim tasterom iznad datoteke (MicrosoftCorporationII.WindowsSubsystemForAndroid_2303.40000.3.0_neutral_~_8wekyb3d8bbwe.Msixbundle) u fajl-menadžeru, iz kontekstualnog menija odaberite funkciju Install, kliknite na taster Install iz grafičkog upravljačkog interfejsa, a kad se postupak završi, na taster X. Pre nego što obavite pokretanje, ne bi bilo loše da skoknete do Microsoft Storea i na ranije opisan način obavite proveru dostupnosti novih verzija upravo instaliranog softvera. Nakon toga, konačno ste spremni za poletanje.

• • •

Jedno je sigurno - na kvalitetu emulacije programerima će malo ko imati šta da zameri, naročito jer je podržan multitasking. Ako se nalazite u nekoj od dvadeset svetlom obasjanih država ili budete pratili naše uputstvo, ni instalacija vam neće biti problem, a autorima ćete biti zahvalni i na tome što se instaliranom sadržaju pristupa kao Windows komplementima. Potonje će prosečnom korisniku i te kako biti od značaja, jer bi do emulacije radije došao uz što manje podešavanja i muke.

Nažalost, posle ove kote počinju problemi, a osnovni je u tome što Microsoft nikako da preseče i odluči hoće li pritisnuti papučicu gasa do kraja ili će bolid i dalje voziti kao 20 godina staru krntiju. Windows Subsystem for Android daleko je od gotovog proizvoda i sama činjenica da se korisnicima „pušta” na kašičicu dovoljno govori u prilog tome da finalni proizvod još neko vreme nećemo imati prilike da ugledamo. Nije to ništa novo kada je kompanija iz Redmonda u pitanju, ali nam je ovog puta, žao s obzirom na to da se radi o projektu koji, po našem mišljenju, i te kako zaslužuje pažnju.

Ako se odlučite na instalaciju, budite svesni nedostataka koje smo pomenuli, a prvenstveno nedomaćinskog raspolaganja sistemskim resursima, problemima sa kompatibilnošću, ali i skučenom manevarskom prostoru kada je podešavanje radnog okruženja u pitanju. Ima tu još jedna stvar, a to je da programeri često umeju da menjaju važeća pravila, a tako nešto dogodilo se i pred sam kraj nastajanja ovih redova. Naime, novo pravilo glasi da će se Windows Subsistem for Android ubuduće do korisnika još otvorenije „gurati” zajedno sa Amazon Storeom i to će sada stajati u nazivu projekta. Trenutno, još uvek je moguće koristiti načine instalacije koje smo vam predložili, ali ostaje da se vidi dokle će to da bude tako. Naravno, o implikacijama vezivanja za Amazon Store, umesto za Google Play, tek ćemo imati prilike da zborimo, samo se nadamo da to neće biti u negativnom kontekstu.