Vladimir TRAJKOVIĆ

1. oktobar 2022.

Trenutno aktuelna generacija Radeona, zasnovana na Navi II arhitekturi, već je na zalasku svoje karijere. I dok čekamo naslednika, AMD je rešio da još jednim osveženjem čitave generacije kartica prekrati vreme do novih modela. Tokom proteklih meseci, počev od juna, u nekoliko navrata smo se pozabavili slabijim modelima sa brojem 50 u oznaci, za koje smo konstatovali da su donekle overklokovane verzije izvornih modela, uz bitnu razliku koja se odnosila na brzinu video-memorije, čiji je radni takt porastao za, efektivno, čak dva gigaherca, dok je brzina samog grafičkog procesora tek neznatno skočila. Tako je i ovoga puta, kada je reč o trenutno najjačem modelu Radeona, modelu RX 6950 XT.

Podsetimo, srce ove kartice čini grafički procesor sa oznakom Navi 21 XT, koji se sastoji od četiri celine, nazvane Shader Engines. Svaka od njih sastavljena je od 10 Dual Compute Units, koji predstavljaju osnovni gradivni element ovog grafičkog procesora. Efektivno, to je brojka od 80 Computing Units, od kojih se svaki sastoji od 64 stream procesora. Ostatak čipa čini 320 teksturnih i 128 rasterskih jedinica, uz 80 Ray Accelerators jedinica, po jedna za svaku CU celinu. Grafički procesor komunicira sa GDDR6 čipovima kapaciteta 16 gigabajta putem 256-bitne magistrale, a na raspolaganju mu je i čak 128 megabajta L3 keš memorije. Prvi model „osveženih” najjačih Radeona sa kojim smo se susreli proizvod je Sapphirea, iz njihove dobro poznate i među korisnicima omiljene serije Nitro+.

Kartica, u skladu sa klasom kojoj pripada, ostavlja impresivan utisak čim se izvadi iz kutije. Tri slota, kao i dužina od 32 santimetra garantuju da neće moći da se ušuška u kućišta prosečne veličine. Prostor mu je neophodan ne samo zbog fizičkih dimenzija, već i zbog potencijalnog preteranog zagrevanja ostalih komponenata sistema u malom prostoru, pošto je sa radnim taktom grafičkog procesora i memorije porasla i potrošnja, koja je sada deklarisana na čak 391 vat TBP (total board power). Iako ovaj podatak deluje zabrinjavajuće, odajemo priznanje Sapphireu koji se nije libio da navede maksimalnu potrošnju koju kartica može da dostigne pri fabrički deklarisanim vrednostima radnih parametara. U praksi, prilikom našeg testa, uspeli smo da dostignemo vrednosti koje su za oko pedesetak vati niže, tako da potrošnju, ipak, možemo da okarakterišemo kao razumnu u odnosu na prikazane performanse.

Ipak, potrošnja nikako nije zanemarljiva, te, stoga, i ne čudi na koji je način izvedeno napajanje - ukupno 18 naponskih faza se stara za napajanje grafičkog procesora, memorije i ostatka elektronike ove kartice, dok se strujom snabdeva uz pomoć dva osmopinska i jednog šestopinskog naponskog konektora, što, teoretski, omogućava da „povuče” čak 450 vati. Tu vrednost, čak ni približnu, nismo uspeli da zabeležimo ni prilikom ručnog overkloka, tako da je nekih 400 vati apsolutni maksimum koji kartica može da „povuče”, iako joj, shodno klasi kojoj pripada, overklok margina od oko 10 procenata uopšte nije mala.

Ovakva zverka zahteva i ozbiljno hlađenje, pa je kuler sastavljen od mnoštva toplotnih cevi i velikog broja aluminijumskih rebara. Tu su i tri ventilatora prečnika 100 milimetara, koji zajedno sa ostatkom kulera obavljaju fantastičan posao i karticu sa ovolikom potrošnjom drže na oko 70 stepeni pri 1800 obrtaja u minutu. Pri toj brzini nisu baš nečujni, ali uzevši u obzir potrošnju i sasvim pristojnu temperaturu na kojoj održavaju komponente kartice, više se ne može ni očekivati. Barem ne bez upotrebe vodenog hlađenja. Performanse kulera zaslužuju pohvalu i zbog mogućnosti prilagođavanja svačijem ukusu, pošto je pored drugog (silent) profila BIOS-a kartice, uz pomoć prisutnog prekidača, postavkom u treći položaj moguće potpuno proizvoljno postavljanje vrednosti ventilatora u odnosu na temperaturu grafičkog čipa, kada se njihova brzina kontroliše uz pomoć pratećeg, TriXX softvera. Kuler, kao celinu, zaokružuje metalni backplate, koji je neizostavan na kartici ovih dimenzija, ali pored strukturnog ojačanja, on, zapravo, učestvuje u rashlađivanju komponenata ugrađenih na zadnjoj strani kartice.

Detalj koji se nama nije dopao može se podvesti pod trend koji do sada nije bio svojstven Sapphireu, barem ne u ovolikoj meri. Naravno, reč je o LED šarenilu koje, po defaultu, prilično „bode” naš istančan ukus za estetiku. Srećom, pomenuti softver TriXX rešava i te muke.

Kada je reč o performansama, RX 6950 XT nema čega da se postidi - ozbiljan je konkurent suparničkom modelu RTX 3090, koji ima više memorije i širu magistralu, pa, ipak, često gubi bitku protiv Radeona, uprkos tome što znatno više košta. A kada je reč o ceni, ni ovaj Nitro se ne može smatrati povoljnim, jer kod nas, pod uslovom da ga uopšte pronađete kod nekog prodavca na lageru, košta barem 1400 evra. Iako je pad vrednosti kripto valuta doveo do toga da svi kalkulatori profitabilnosti ukazuju na to da ovaj model nije rentabilan za „rudarenje”, jer potroši više struje nego što može da „iskopa” vrednosti u nekoj virtuelnoj valuti, potražnja je i dalje takva da ga je jako teško naći. Pored toga, ova generacija je pokazala sve što je mogla, tako da će pravi noviteti doći tek sa narednom generacijom kartica, koja „samo što nije”.