Danilo LUKINOVIĆ

1. oktobar 2022.

U dalekoj računarskoj prošlosti, Antec je bio poznat kao proizvođač ozbiljnih kućišta za ozbiljnu publiku. Masivni čelični behemoti, gotovo obavezno sa vratancima koja su skrivala prednju stranicu, obilovali su kavezima za uređaje za proširenja (3,5 i 5,25 inča), zvučnom izolacijom i standardnim, fabričkim kontrolerima broja obrtaja ventilatora. Čak je i osnovni model, Sonata, bila pojam čvrstine, elegancije i kvaliteta. Upravo ova ozbiljna i uštogljena kompanija započela je revoluciju „gejmerskih” kućišta sa čuvenim modelom 900.

Mnogo je vremena prošlo od onda, više od 15 godina. Brend je promenio vlasnika, lim se istanjio, ponuda razvodnila. Novi Antec je lagano krenuo da pojačava, dodajući bolje i zanimljivije, pa čak i potpuno ekstravagantne modele. Sada su nam šaka dopala dva kućišta koja ponosno ističu slavnu prošlost.

DP503 i DP505 White predstavljaju antitezu kućištima sa „zamandaljenom” prednjom stranom. Kod ova dva modela čvrsta, stilizovana plastika sa velikom metalnom mrežom čini prednju masku (kao na „devetstotki”). Da bi udovoljio različitim ukusima, proizvođač se latio dizajnerskog savijanja metala, pa, tako, DP503 ima mrežu izlomljenu u romboide, ispresecanu plastičnim lajsnama, dok DP505, pored bele boje, odlikuje neopstruisana ispupčena rešetka, blago izlomljena tako da formira slovo „X” ka centru.

Ako izuzmemo ove dve stavke, kućišta su identična, pa će se dalji opis podrazumevati za oba. Jednostavnost i robusnost odlikuju ove modele. Lim je dobio na masi, a vrhunska obrada, savijanje i nitovanje, čine ga izuzetno čvrstim. Jedna bočna stranica ima veliki komad kaljenog stakla za „demonstraciju sile”, ali se ono nalazi na metalnom ramu koji je, praktično, identičan čeličnom parnjaku na desnoj strani. Iako stranice drže zavrtnji, kojima bi trebalo da se manipuliše prstima, fabrička mašinerija ih je toliko pritegla da zahtevaju šrafciger i poprilično sile. Uslovno rečeno, zaključavanje stranica rešeno je genijalno jednostavno. Dva žljeba su urezana sa svake strane prednjeg dela „skeleta” kućišta i u njih savršeno ležu šrafovi koji taman toliko „vire” preko samih stranica.

Konektori i tasteri raspoređeni su uz desnu ivicu gornje strane. Veliki četvrtasti ’uklj/isklj’ taster prati jedan manji za kontrolu LED osvetljenja. Iza njih se nalaze audio-ulaz i izlaz, dva USB 3.0 porta i na kraju jedan USB-C. Lepo je videti da su proizvođači konačno osvežili konektore (sada, kada nam se smeši USB 4.0). Na gornjoj stranici nalazi se i odvojiva metalna mrežica/filter koja prekriva prostor za montažu ventilatora. Velike plastične stope sa gumenim ulošcima bez problema drže devet kilograma praznog kućišta ukopano u mestu.

Unutrašnjost je prostrana, neopstruisana i podeljena na dva dela. Podržani su formati matičnih ploča od ITX do E-ATX. Iza ploče je veliki „bazen” za backplate, a oko nje mnoštvo otvora za sprovođenje kablova, uglavnom sa gumenim uloškom. Lim iznad same ploče „prelomljen” je za 90 stepeni, što dodatno olakšava „kabliranje” i smanjuje šansu kolizije sa komponentama ploče i, eventualno, delovima vodenog hlađenja. Dve plastične čičak-trake pokušavaju da održe neki red među kablovima, jer I/O panel i ugrađeni ventilatori sa posebnim kablovima za LED već zauzimaju dosta prostora, iako je Antec obavio sjajan posao sa fabričkim cable managementom. U pakovanju stiže još jedna čičak-traka i nekoliko plastičnih vezica.

Grafičkim karticama na raspolaganju je čitavih 400 milimetara (sa ugrađenim ventilatorima), a na nosećem limu se nalazi i podesivi držač sa gumenom podloškom koji je tu da pridrži par kila hladnjaka. Ukoliko dobar potencijal za protok vazduha želite da oplemenite nekim čudovištem a la Noctua NH-D15, ne morate da brinete, jer je slobodan prostor skoro 180 milimetara.

Podrum, kako ga od milošte zovemo, krije relativno mali, odvojiv kavez sa jednom fiokom za uređaje formata 2,5 i 3,5 inča. Hard-disk većeg formata može da se montira bez šrafova. Na gornjoj strani kaveza nalaze se otvori za još jedan uređaj bilo kog formata. Dva mesta za montažu uređaja formata 2,5 inča nalaze se sa zadnje strane nosača matične ploče i imaju gumene podloške na mestima kontakta. Za napajanja je ostavljeno 200 milimetara prostora, bez pomeranja ili uklanjanja kaveza, ali će morati da se iseli ukoliko se ugrađuje napajanje sposobno da „gura” high-end grafičku karticu i neku Threadripper neman. Odvojiv nosač za napajanje olakšava ugradnju i manipulaciju, gumene podloške smanjuju vibracije, a blago odignut lim poboljšava protok vazduha, a samim tim i hlađenje.

Glavna karakteristika ovih modela i razlog zbog kog ih poredimo sa slavnim pretkom, predstavlja protok vazduha i potencijal za hlađenje. Nema ventilatora od 200 milimetara (stao bi), ali su mogućnosti, zapravo, mnogo bolje. Sa kućištem fabrički dolaze tri ventilatora sa LED prstenovima. Veoma su tihi, ali prave sasvim solidnu promaju. Povezani su na hub koji sadrži po šest tropinskih naponskih i ARGB konektora. Na gornjoj stranici nalaze se mesta za još tri ventilatora, na limu koji deli unutrašnji prostor za dva i na zadnjoj stranici za jedan. Iza prednje i ispod gornje strane mogu da se zamene ventilatorima prečnika 140 milimetara.

Dobro projektovana, prostrana kućišta, omogućavaju igrarije sa vodenim hlađenjem. Gornja stranica udaljena je čitavih 60 milimetara od matične ploče, tako da u ovim kućištima zaista može da se napravi loop sa dva 360 radijatora. Autor teksta žali što nema otvora za „izvlačenje” cevi van kućišta, jer su neki bili ambiciozni i nabavili 480 radijator.

Antec DP 503 i DP505 predstavljaju vrhunske, zaokružene proizvode sa dozom ekstravagancije i „gejmerskog duha”, ali bez nepotrebnih tričarija. Sve je robusno, jednostavno, pametno i korisno, a opcije za proširenje velike. Ukoliko planirate kućište za nekoliko generacija jakih računara kojima će biti potrebno ozbiljno hlađenje, ali ne želite da istresete dvestotinak apoena jačih valuta, ovi modeli moraju da vam budu na radaru. Cena od oko 15 hiljada dinara jeste malo jača, ali su i ova kućišta jača od većine konkurentskih modela.