Momir ĐEKIĆ

1. oktobar 2022.

Kompanija Meta, koja stoji iza platforme Facebook, ali i Instagrama i WhatsAppa, ime je visokog renomea, kako u društvu svojih klijenata, tako i u sve težem svetu zaposlenih u IT industriji. Međutim, poslednjih meseci beleži niz raznorodnih izazova. Izolovani, ovi izazovi nisu posebno problematični. No, skupljeni u celinu i stavljeni u kontekst konkurencije, makroekonomskih kretanja i visokocentralizovane kompanije kao što je Meta, oni mogu biti najava novog usporenja rasta ove kompanije.

Finansijski izazovi

Desetog septembra 2021. godine, kompanija Meta bila je u sjajnoj poziciji. Vrednost njenih deonica tada je dostigla 378,69 američkih dolara. Ovaj istorijski maksimum bio je rezultat višegodišnjih napora. Naime, krajem decembra 2018. godine, Meta je svojim investitorima morala da pokaže cenu nižu od 125 dolara po deonici. No, od tog trenutka pa sve do pomenute jeseni prošle godine, Meta je beležila konstantan i nepokolebljiv rast vrednosti deonica, osim kratkoročnog ponora u februaru 2020. godine, kada je proglašena pandemija.

Deonice američke kompanije iz Kalifornije na jesen 2022. godine ponovo stoje loše i nastavljaju da padaju. Poslednja izmerena vrednost u trenutku pisanja ovog teksta je iznosila svega 140 dolara po deonici. Čini se da je teško tržište za tehnološke kompanije, koje već mesecima snižava vrednosti gotovo svih kompanija u ovom sektoru, posebno oštro prema Meti.

Osim što se vrednost deonica ove kompanije opasno približila onoj sa pomenutog početka pandemije, ne bi se, bar na osnovu finansijskih pokazatelja moglo reći da je kompanija u problemu. Vlasnik Facebooka je i dalje veoma profitabilna kompanija. U poslednjem kvartalu, ova kompanija je zabeležila profit od 6,69 milijardi dolara. Bio je to pad od oko 36 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije.

Jedan ili dva loša kvartala mogu izgledati posebno teško u uslovima tekuće makroekonomske situacije. Novac se troši drugačije nego ranije, posebno kod velikih investitora. Inflacija nagriza infrastrukturu potrošačkog društva, a na svojoj koži to osećaju i divovi poput Mete. Ipak, čak ni kod tehnoloških kompanija koje ne beleže profit kao Meta (ili on ima negativan predznak), vrednost deonice nije doživela tako strmoglav pad.

Razlog koji se nameće, očigledno, nema previše veze sa finansijskim rezultatima kompanije. Investitori, posebno kratkoročno i srednjoročno orijentisani, kompaniji Meta zameraju preveliku „opterećenost” projektom Metaversea, posebno u uslovima teške finansijske situacije na makroekonomskom planu i promene načina na koji Apple štiti korisnike na svojim platformama.

Prema dostupnim podacima, trošak investicije u Metaverse je u poslednjem kvartalu iznosio 2,8 milijardi dolara. Lako je pronaći nemali broj članaka koji govore o opsednutosti prvog čoveka kompanije, Marka Zakerberga (Zuckerberg), ovim projektom. No, ma koliko se neprikosnovenoj figuri ove kompanije može mnogo toga zameriti, kao i rezultatima čitave kompanije, bar kada su prihodi od oglašavanja u pitanju, ne mogu im se zameriti rezultati rasta broja korisnika.

Meta se može pohvaliti sa rastom od tri odsto svakodnevno aktivnih korisnika u drugom kvartalu 2022. godine, te ih je sada 1,97 milijardi. U odnosu na prošlu godinu, Meta beleži rast od nešto preko četiri odsto u broju korisnika na čitavom spektru svojih aplikacija (Facebook, Instagram, WhatsApp i Messenger), što jasno ukazuje na to da korisnici ne napuštaju njihove aplikacije. Naprotiv!

Kako onda, u uslovima povećanja broja korisnika, Meta ne beleži znatno bolje rezultate? Odgovor ima dva dela. Sa jedne strane, zakupci usluga ove kompanije su smanjili svoje budžete. Čak i u uslovima povećanog broja korisnika, niži budžeti za reklamiranje znatno smanjuju prihode. Sa druge strane, otkako je Apple izmenio način na koji omogućava aplikacijama da prate korisnike, manevarski prostor Meta aplikacija je znatno sužen, pa je posledično i niži povrat investicije u oglas, što dodatno smanjuje potrošnju na oglašavanje.

Meta, očigledno, mora da nađe nove načine monetizacije znatnog broja korisnika koje ima. Prvi u nizu kandidata, bar javno saopštenih, leži u planu za zaradu kroz Reels funkcionalnost video-spotova od 15 sekundi na Facebook i Instagram platformama. Radi se o rastućem, ali finansijski nedovoljno iskorišćenom konceptu, koji će, sasvim sigurno, aplikacije ove kompanije približiti TikToku. Više Reels videa znači manje sadržaja kroz „tradicionalne” kanale. Kako su i Google, Snap (vlasnik Snapchata) i Twitter pokazali probleme u naplati oglašavanja, posebno nakon izbijanja rata u Ukrajini, jasno je da će se svaka od ovih kompanija truditi da lansira nove koncepte i time podigne mogućnosti oglašivača za zaradu u ovim teškim ekonomskim uslovima.

Udarac ispod pojasa

Meta je, po svemu sudeći, pokušala da probleme sa padom prihoda reši na zanimljiv način. Naime, većinski deo prihoda iz oglašavanja ova kompanija dobija kroz pametne telefone. Kako je veliki deo tih telefona, posebno na severnoameričkom kontinentu, zapravo, proizveo Apple, nakon što je ova američka kompanija, praktično, ukinula raniju mogućnost praćenja korisnika, Meta je, pored drugih, osetila znatan i oštar pad u prihodima. Radi se o iznosu od oko deset milijardi dolara na godišnjem nivou, i to samo na Appleovim telefonima.

Kako bi predupredila izazove koji su pred nju postavljeni od strane kompanije Apple, ali i drugih platformi na kojima se može naći aplikacija iz kompanije Meta, svaki put kada pronađete link ka nekom sajtu unutar aplikacije Facebook, klikom na njega nećete otvoriti svoj podrazumevani pretraživač na telefonu već - browser ugrađen u aplikaciju pomoću kog pregledate stranicu. Osim što ne možete da koristite opciju čuvanja tog sajta, niti da koristite napredne kontrole pregleda na koje ste navikli u svom uobičajenom pretraživaču, ono čega niste svesni jeste to da ste korišćenjem onog koji vam je Facebook otvorio podatke o tome šta pregledate „predali” Meti.

Izvesni Feliks Kraus (Felix Krause, krausefx.com), istraživač iz oblasti sajber privatnosti, u svom istraživanju je otkrio da Instragram i Facebook mogu da „zaobiđu” pravila igre koje im nameće platforma na kojoj su (iOS, Android...) i da prate vašu aktivnost kroz pomenuti ugrađeni browser, tako što na stranice na koje vas browser odvede „ubace” parče Javascript kôda pomoću kog mogu da prate sve vaše aktivnosti nadalje. Ovo nije, kako stvari stoje, slučaj kada koristite WhatsApp, treću aplikaciju iz game kompanije Meta.

Ubrzo nakon što je ova vest objavljena, usledio je i odgovor iz kompanije Meta koja tvrdi da se uneti kôd ne koristi za praćenje aktivnosti korisnika, već za praćenje konverzije, odnosno, razumevanje na koji se sajt otišlo, na koji oglas je kliknuto i slično. No, to nije sprečilo da na sudu u Kaliforniji počnu da se pojavljuju tužbe protiv kompanije Meta, upravo na talasu pronađenih aktivnosti. Kako stvari stoje, težnja je nekih od pokretača je da ovo pretvore u grupnu tužbu koja bi mogla da natera kompaniju u tešku pravnu borbu, sa potencijalnim gubitkom višemilionskog iznosa. Tužba, osim zaobilaženja Appleovog mehanizama za sprečavanje praćenja, navodi da je prekršen i takozvani Wiretap Act, koji diktira krivičnu odgovornost za one koji „presreću” elektronsku komunikaciju bez saglasnosti učesnika.

• • •

Iz problema u kojima se nalazi kompanija Meta može se lako videti teskoba vremena u kome živimo, bar iz perspektive tehnoloških kompanija. Nakon što je pandemija virusa korona izazvala neverovatno ubrzanje digitalizacije i izuzetno visok prelaz na rad preko digitalnih alaki, a time prouzrokovala i povećanje online prodaje, u znatnoj meri uvećavajući troškove oglašavanja, prekid pandemije i nova realnost rata i ekonomskih neprilika poprilično je iskomplikovala teren.

U krizi, većina će smanjiti svoje troškove. Kompanije koje dominantno prihoduju od oglašavanja će, samo usled ovog smanjenja, morati da u znatnijoj meri smanje sopstvena očekivanja prihoda za naredni period. U isto vreme, biće potrebno, više nego u poslednjih nekoliko godina, uložiti u nove mehanizme koji će podići potrebu za povećanjem potrošnje i motivisati oglašivače da se „vrate” na platforme.

To je, upravo, jedan od (mnogih) razloga zbog kojih izvršni direktor kompanije Meta snažno investira u Metaverse. U ovom novom virtuelnom svetu, kreiraju se nova virtuelna dobra čija trgovina tek treba da postane snažan motor potrošnje. Nakon eksperimenta sa NFT trgovinom, mnoge kompanije pokušavaju da pronađu način da kapitalizuju svoju poziciju u novom virtuelnom svetu. Gotovo da nema zaljubljenika u tehniku koji se ne slažu da je Metaverse velika prilika, ne samo za kompaniju Meta. Ipak, u prošlosti je bilo nekoliko takvih projekata koji su neslavno propali. Neki od vas se sigurno sećaju projekta Second Life, koji je bio pomalo multimedijalna igra, a pomalo virtuelni svet u kom imate priliku da živite drugačijim životom. Iako je i dalje „živ”, ovaj projekat je davno propustio priliku da bude masovan. Metaverse tu priliku ne sme da propusti, bar ako je verovati Zakerbergu.

Naposletku, važno je podsetiti da je Meta jedna poprilično liderski „utegnuta” kompanija. Više Zakerbergovih saradnika, uključujući njegove bivše partnere i mentore, ukazalo je na to da je izvršni direktor u kompaniju doveo ljude koji mu se neće suprotstaviti, monopolizujući strategiju i egzekuciju. Marljivo trošeći svaki svoj sat na Metaverse, Zakerberg je, očigledno, sudbinu ove važne kompanije u tehnološkom spektru stavio na crveno polje sa brojem 23. Rulet je počeo da ubrzava. Tanka je granica između genija i ludaka, između srećkovića i onog drugog, kako se već zove.