Momir ĐEKIĆ

1. oktobar 2022.

Veliki igrači u svetu zarade od oglašavanja su, u kontekstu makroekonomske situacije oivičene inflacijom, ratom i geopolitičkim igrama - u posebnom stanju. Google, Meta, Twitter i Snap(chat) beleže redom pad u prihodima. Dok giganti organizuju nebrojene sastanke u pokušaju da pronađu načine za povratak srećnih vremena, jedna kompanija sigurnim koracima grabi ka prostoru koji im je ostao.

Apple je uspeo u, naizgled, nezamislivom. U uslovima poprilično snažne krize prihoda od oglašavanja, na talasu znatnog povećanja prava i mogućnosti korisnika u pogledu kontrole nad učestvovanjem u izlaganju oglasima, ova američka kompanija je istovremeno otvorila novu „zlatnu žilu” i „otkinula” konkurenciji milijarde dolara prihoda. U izjavama za javnost koje su pratile lansiranje iOS verzije 14, predstavnici američke kompanije su, sa osmehom na licu, rekli kako je „privatnost osnovno ljudsko pravo” i, kao takvo, u „središtu svih aktivnosti” ove kompanije. Interesantno je kako su nove funkcije, koje suštinski podižu nivo kontrole koju korisnik ima nad aplikacijama koje koristi, kao i transparentnost korišćenja podataka koje aplikacije kroz korišćenje sakupljaju, ugrađene tek u četrnaestoj verziji najkorišćenijeg operativnog sistema ove kompanije.

Apple već deceniju koristi pristup jedinstvenog identifikovanja svakog korisnika uređaja, namenjenog oglašavanju. U pitanju je, takozvani, IDFA. Ovaj identifikator je namenjen tome da omogući ciljano i mereno praćenje aktivnosti korisnika koje zauzvrat omogućava preciznije oglašavanje. Kako je uveden od strane kompanije koja proizvodi sam uređaj i stoji iza čitavog sistema, princip korišćenja ovog identifikatora oduvek je smatran najpouzdanijom metodom praćenja korisnika.

Do pomenutih izmena u četrnaestoj verziji iOS-a, identifikator je podrazumevano bio dodeljen nakon inicijalizacije uređaja, a korisnik je imao veoma ograničene mogućnosti njegovog isključivanja, čime bi onemogućio praćenje u potpunosti, odnosno njegovog resetovanja, čime bi efektivno „razvezao” podatke o svom praćenju do trenutka razvezivanja, pa nadalje. Resetovanjem, korisnik bi suštinski „počinjao od nule”. U iOS 14, Apple je uneo izmenu koja je omogućila korisniku da za svaku aplikaciju može da odabere da li želi da omogući pristup, odnosno deljenje informacija, slično funkcionalnosti iOS 13 koja je pristup lokaciji korisnika aplikacijama uslovljavala pristankom „u realnom vremenu”.

Efektivno, poslednja verzija načina na koji je Apple uredio pristup IDFA mehanizmu ukida mogućnost praćenja izdavača aplikacija. Upareno sa ukidanjem „kolačića” u svom internet pretraživaču, Safariju, Apple je tako „stao na stranu” korisnika i onemogućio da ih na uređajima koje on potpisuje bilo ko prati.

Interesantno je da, paralelno sa čitavim procesom, Apple iz godine u godinu povećava svoje prihode u oblasti oglašavanja. Iako ovi prihodi nisu jasno obrazloženi na događajima ove kompanije, analitičari kompanije Bloomberg procenili su da se radi o iznosu od oko četiri milijarde američkih dolara. To je vrlo sličan prihod godišnjem prihodu kompanije Snap(chat), kojoj je to, praktično, jedini izvor prihoda. Prema dostupnim analizama, većinski prihodi Applea od oglašavanja dolaze kroz korišćenje pretrage. Naime, pretraga omogućava da korisnika koji traži određeni termin, sajt, brend ili pesmu, usmerite tačno tamo gde vama odgovara. Posebno je interesantna pretraga aplikacija. Analiza je pokazala da je Apple zabeležio rast od 150 odsto u ovom departmanu, skočivši sa oko 20 na 50 odsto udela svih preuzimanja aplikacija sa AppStorea kroz pretragu. Dakle, ukoliko Apple onemogućava druge da na njegovoj platformi jednostavno prate korisnike i radi sve što je u njegovoj moći da se ključne potrebe pretražuju kroz njegove aplikacije, on suštinski onemogućava svoje konkurente da prihoduju od aplikacija na njegovoj platformi.

Ako vam to zvuči kao problem koji bi možda trebalo da rešavaju sistemi za zaštitu konkurencije - apsolutno ste u pravu. No, u ovom svetu je politika ključni mehanizam delanja. Američke institucije zaštite konkurencije ćute o ovome. Još je rano, reklo bi se, posebno jer glavnu reč o potrebi da se pomenuta praksa ispita vodi Meta, svojevrsni „loš momak” u sistemu oglašivača. Njihov glas u smeru dodatne regulacije tržišta se, budimo iskreni, slabo sluša.

Dok se Meta bori sa padom prihoda (vidi str. 12.), u društvu sa Google, Twitter i Snap ekipom, Apple grabi ka projekciji od 10 milijardi američkih dolara prihoda od oglašavanja na godišnjem nivou. Analitičari prognoziraju da će se to desiti već 2025. godine. Ko prvi propada do tada?