Gradimir JOKSIMOVIĆ

1. avgust 2022.

Put od Huaweijevog budžetskog brenda do emancipovanog proizvođača sa prepoznatljivim potpisom, Honor je prešao brže nego što se očekivalo. Godinu i po dana nakon razvoda od matične kuće na tržištu pametnih telefona srednje i više klase, naziv ovog brenda sve glasnije odzvanja, dok se nižu sve zreliji uređaji vrhunskog kvaliteta sa specifikacijama za obaranje ruku s najvećim igračima. Honor Magic4 Pro je upravo taj dugo očekivani flegšip koji se po svim parametrima - uključujući i cenu - uklapa u aktuelnu družinu vodećih Androida.

Magic4 Pro, na papiru, ima sve što je potrebno za fajt u teškoj kategoriji: veliki LTPO OLED panel sa brzinom osvežavanja od 120 herca i PWM zatamnjivanjem koje smanjuje naprezanje očiju, vrhunsku konfiguraciju kamera (138 bodova na Dxomark testu), podršku za brzo tankovanje baterije punjačem od 100 vati (uključen u prodajno pakovanje), vrhunski ultrazvučni čitač otiska prsta, 3D ToF senzor na prednjoj strani za dodatnu pouzdanost pri prepoznavanju lica (ranije viđen samo kod odabranih Samsungovih modela), IP68 sertifikat o otpornosti na vodu, sve žive opcije za povezivanje (uključujući USB 3.2 port i IC emiter), stereo zvučnike i, naravno, sveprisutni Snapdragon 8 Gen 1. Važno je i to što na svojoj strani ovaj zanimljiv aparat ima i uvreženo mišljenje publike da sa Honorom dobijaju Huaweijev kvalitet sa Google servisima.

Telefon dolazi u bogato opremljenom pakovanju sa pomenutim punjačem, odgovarajućim USB 2.0 kablom i kvalitetnom providnom silikonskom maskom, koja zbog stanjenog struka neobično labavo naleže uz kućište. Aparat je oblikovan u skladu sa najstrožim estetskim i funkcionalnim standardima i lako se može svrstati u najprivlačnije telefone na tržištu. S druge strane, u pitanju je prilično težak i glomazan, ali ergonomski sasvim dobro skrojen uređaj, koji, ipak, nije za one koji vole manje telefone ili redovno koriste telefon jednom rukom (veći obim zahteva obe ruke za bilo šta više od brze provere poruka). Ekran je u ravni sa šasijom, a blago nagnute staklene ivice čine da izgleda kao da je telefon bez okvira, čemu doprinose i veoma tanke ivice oko ekrana na koje je Honor s pravom ponosan. Utisak o estetici donekle narušava samo izduženi izrez za selfi kameru sa dva prilično udaljena sočiva (ova razdaljina neophodna je za pravilno funkcionisanje 3D skeniranja lica).

Okvir između dva staklena panela napravljen je od poliranog metala i može da posluži kao improvizovano ogledalo. Svi tasteri i portovi lepo su raspoređeni i lako dostupni. Kružni modul kamere na zadnjoj strani je teško promašiti, prilično je glomazan, ali ne uzrokuje da se telefon klati na ravnoj površini; sadrži ukupno pet senzora, sa periskopskom kamerom dominantno postavljenom u sredini. Kućište je zaštićeno od prašine i vode (IP68), ali nema potvrde o korišćenju Gorilla Glass zaštitnog sloja preko ekrana - verovatno zbog ultrazvučnog čitača otiska prsta koji ne funkcioniše dobro kada se koriste zaštitne folije i stakla. Što se sakupljanja otisaka prstiju tiče, vesti nisu sjajne - čitava površina telefona je pravi magnet za masnoću s prstiju.

Ekran je jedan od glavnih aduta novog Honora. Radi se o kvalitetnom OLED panelu sa LTPO tehnologijom koja omogućava smanjenje frekvence osvežavanja na samo jedan herc (na statičnim i dobro osvetljenim ekranima), radi uštede energije. Maksimalna osvetljenost od 1000 nita niža je od nekih rivala iz klase, ali nismo imali nikakvih problema sa korišćenjem telefona ni na direktnoj, jakoj sunčevoj svetlosti. Ekran dodatno nudi i tzv. PWM zatamnjenje, koje doprinosi manjem naprezanju očiju u mraku (bez dubljeg zalaženja u tehnologiju, poenta je u promenjivoj frekvenciji uključivanja i isključivanja panela koja sprečava da osetljive osobe ovo percepiraju kao titranje slike pri niskom osvetljenju - 120 herca u ovom slučaju biće više nego dovoljno da se ovo treperenje sasvim eliminiše). Ekran donosi još neke inovativne funkcije, kao što su Frame Rate Booster (ubacuje crni frejm i tako veštački podiže brzinu animacije na 60 fps) i Video Enhancer (renderuje ne-HDR video-zapise u HDR režim prikaza, doduše, sa polovičnim uspehom i na ograničenom broju video-platformi). Što se nedostataka tiče, uglovi gledanja su mogli biti bolji (uočava se promena osvetljenosti i boje na zakrivljenim ivicama, što, opet, nije od većeg značaja), a pri najnižem osvetljenju primećuje se i diskretni moiré na sivim površinama. Odsustvo 3,5-milimetarskog priključka za slušalice verovatno neće iznenaditi. Srećom, stereo zvučnici su veoma dobri i potpomognuti su piezoelektričnim ekranom koji, takođe, emituje zvuk. Zvučna slika je dobro balansirana, zvuk je jak i prodoran, sa minimalnom distorzijom i dobro diferenciranim srednjim i jasnim visokim tonovima; čak je i bas taman dovoljan da obezbedi potrebnu punoću. Inače, problem prenošenja zvuka iz slušalice preko piezoelektričnog ekrana tokom razgovora rešen je emitovanjem dodatnih zvučnih talasa koji sprečavaju „curenje” razgovora do radoznalih ušiju.

Kada su u pitanju brzinske performanse, ovom telefonu se nema šta zameriti. Snapdragon 8 Gen 1 uparen sa dovoljno RAM-a i brzom memorijom za skladištenje u svim referentnim testovima postiže očekivano dobre rezultate - brži mogu biti samo namenski telefoni za igre sa dodatnom memorijom ili novim, overklokovanim 8+ Gen 1 čipom. Honorovov sistem za hlađenje od „superprovodnog heksagonalnog grafena” radi prilično dobar posao, tako da se telefon nije neprijatno zagrevao tokom svakodnevne upotrebe, pa čak ni tokom punjenja ili snimanja videa. S druge strane, procesorski intenzivni testovi pokazuju da i Magic4 Pro povremeno pribegava obaranju radne frekvencije, uz manji pad performansi. Memorijske kartice nisu predviđene, a od opcija za povezivanje na meniju je praktično sve - nedostaje jedino FM prijemnik.

Na planu biometrije, Magic4 Pro briljira. Pouzdan ultrazvučni senzor otiska prsta ispod ekrana, kakvog smo viđali samo kod najskupljih Samsungovih Galaksija (odlično radi i sa prljavim ili mokrim prstima, ne zahteva da oblast otiska prsta bude osvetljena, brži je i dugoročno pouzdaniji) i otključavanje 3D skeniranjem lica čini ovaj telefon bezbednijim od većine Android uređaja. Dalje, softver omogućava zaključavanje skoro svega šta vam padne na pamet - aplikacija, fascikli, fajlova, slika i video-zapisa (njima se može pristupiti otiskom prsta ili skeniranjem lica).

Što se autonomije tiče, za veliki telefon kao što je Magic4 Pro, akumulator od 4600 miliamper-časova nije bogzna koliko impresivan. Jedan dan može proći bez punjača, ali ništa više od toga. S druge strane, SuperCharge punjenje završava posao za jedva nešto više od 30 minuta (brzi bežični punjač od 100 vati koji se prodaje zasebno nismo imali priliku da probamo). Sa softverskog aspekta imamo manje ružičastih nijansi. Honorov Magic UI još uvek se velikim delom oslanja na EMUI, što znači da korisnici koji su razvili mišićnu memoriju korišćenjem drugih Androida moraju da ulože izvesno vreme na privikavanje (promene standardnih paradigmi korišćenja rasute su po celom sistemu). Šteta je i što Honor ne nudi istu dugoročnu podršku za svoj vodeći model kao što to čine Samsung, Apple i Google (obećano je ažuriranje do Android 14, koji bi trebalo da bude objavljen sledeće godine, uz dve godine bezbednosnih ažuriranja). Ovo, svakako, nije najgora situacija - neki brendovi se i dalje ne obavezuju ni na šta - ali u odnosu na referentne uređaje u klasi, slika nije lepa. Treba notirati i to da je Magic UI prilično agresivan u eliminaciji pozadinskih aplikacija - što je u redu, sve dok ne utiče na prijem notifikacija u nekim aplikacijama. Srećom, mnoga od ovih ograničenja se mogu ukinuti u sistemskim postavkama.

Magic 4 Pro ima trostruku zadnju kameru kod koje svi moduli imaju senzore visoke rezolucije: glavnu kameru od 50 megapiksela, ultraširoku iste rezolucije i periskopsku kameru za zumiranje od 64 megapiksela. Ovaj sistem se pokazao veoma svestranim, kroz mnoštvo žižnih daljina i nivoa uvećanja - sve do 100× (najbolji rezultati dobijaju se uz uvećanje do 10×) i mogućnost korišćenja više kamera u isto vreme („Ultra Fusion Photography”, za ljubitelje marketinških haikua). Glavna kamera je, očekivano, najbolja: nudi visok nivo detalja i odlične performanse u mraku, uz širok dinamički opseg i živopisne, ali verodostojne boje. Ultraširoka kamera je nešto lošija, jer ima manji dinamički opseg i tendenciju ka preteranom eksponiranju (verovatno posledica softverske intervencije kojom se kompenzuje izvorno zatamnjenje senzora). Periskopska kamera služi se kombinacijom optičkog i digitalnog uvećanja, kako bi očuvala količinu detalja i oštrinu slike, koja je u nekim trenucima zaista impresivna. Noćni režim najbolje funkcioniše sa glavnom kamerom i pruža sasvim dovoljan kvalitet za uobičajenu upotrebu.

Selfi kamera je prilično dobra, jer pruža više detalja nego što bi se očekivalo od broja megapiksela, kao i atraktivan kolorni profil; povremeno se, doduše, muči sa izazovnim osvetljenjem i bokehom. Što se tiče videa, podržano je snimanje u 4K pri 60 fps na zadnjoj, odnosno, 4K pri 30 fps na prednjoj kameri, uz više nego upotrebljiv noćni video-režim koji je dostupan na glavnoj kameri i filmski režim sa složenijim kinematografskim opcijama na raspolaganju. Kvalitet video-snimka u osnovi je vrlo dobar, uz povremeno „štuckanje” koje verovatno potiče od softverske stabilizacije - srećom, to ne predstavlja veliki problem kada se snima video za svakodnevnu upotrebu.

Honor Magic4 Pro nesumnjivo je impresivan telefon koji gradi čvrst oslonac za buduće ambiciozne projekte kineskog proizvođača. Nikakvih zamerki nemamo na hardver, vrhunske performanse, odličan ekran, veoma brzo punjenje i moćan sistem kamera. Ono što može da zaboli jeste nedostatak dugoročne softverske podrške i prilično „jaka” cena koja, iako zaslužena, nameće veliki pritisak veoma snažne konkurencije koja operiše u sličnom cenovnom okviru.