Dušan DINGARAC

1. avgust 2022.

Početkom jula, u probni rad pušten je Objekat 2 Državnog data centra u Kragujevcu. Ovaj objekat namenjen je za smeštaj opreme i podataka MUP-a, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i Bezbednosno-informativne agencije. Podsetimo da je u decembru 2020. godine otvoren DDC i tada je počeo da skladišti podatke državnih institucija, jedinica lokalne samouprave i komercijalnih korisnika.

Objekat 2 ima posebnu tehničku funkcionalnost u skladu sa potrebama bezbednosnih službi. Vrednost investicije za ovaj objekat iznosi 25 miliona evra. DDC u Kragujevcu prostire se na parceli od četiri hektara i predstavlja kompleks od dva objekta od ukupno četrnaest hiljada kvadratnih metara prostora, sa predviđenom instaliranom snagom u punom kapacitetu od 14 megavata. Dostupnost DDC je 99,995 odsto vremena.

Kancelarija za IT i digitalnu transformaciju nastavlja saradnju sa drugim zemljama. Tako je usledila poseta delegacije Kancelarije za digitalnu transformaciju predsedništva Republike Turske, tokom koje su razmenjena iskustva i predstavljeni projekti DDC-a i Centra za četvrtu industrijsku revoluciju.

Sa Korejskom Nacionalnom agencijom za informaciono društvo, u okviru projekta Centra za saradnju u oblasti elektronske uprave, otvorena je treća faza projekta saradnje. Ova faza projekta odnosi se na primenu veštačke inteligencije za unapređenje usluga elektronske uprave i analize regulativnog okruženja za korišćenje cloud servisa za organe javne uprave. Republika Koreja je, takođe, poslala dva tima eksperata, jedan koji se bavi primenom veštačke inteligencije, dok se drugi bavi cloud servisima. Oni su analizirali situaciju u Srbiji i dali predloge na kojim poljima se mogu primeniti rešenja koja su uspešno implementirana u Republici Koreji. U prethodne dve faze projekta tema je bila primena elektronskog dokumenta i studija izvodljivosti uvođenja jedinstvenog sistema za elektronsko upravljanje dokumentima.

I Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave sarađuje sa Korejcima. Projekat „Razvoj pametnih gradova zasnovanih na infrastrukturi oblaka” sprovodi se u saradnji sa Vladom Republike Koreje, Korejskim razvojnim institutom i kompanijom Samsung u tri opštine u Srbiji, koje će prve uvesti tehnologiju pametnog grada zasnovanog na infrastrukturi oblaka. U pitanju su Petrovac na Mlavi, Bečej i Šid i sada su predstavljeni rezultati analize stanja. Predstavljen je model uvođenja devetnaest usluga u šest sektora za svaki od tri grada, kako bi moglo da se pristupi izradi hardversko-softverskog rešenja za funkcionisanje „cloud based smart cities”. Model pametnog grada u Srbiji doneće kvalitetniji život građanima u urbanim sredinama, veći spektar usluga privredi, ali i samim lokalnim administracijama, koje će kroz moderne tehnologije pružati modernije usluge u oblasti javnog prevoza, infrastrukture, zdravstva, održivog razvoja, bezbednosti, turizma i kulture.

S obzirom na to da je za projekat pametnih gradova veoma značajno postojanje otvorenih podataka, ministarstvo će nastaviti da podržava i podstiče gradske i opštinske uprave da otvaraju podatke za njihovo dalje korišćenje, da uvode nove tehnologije i što veći broj elektronskih servisa i usluga u svoj rad i stave ih na raspolaganje građanima i privredi.

Pomenimo i jedan projekat koji, na prvi pogled, nema direktnu vezu sa digitalizacijom. U pitanju je izgradnja BIO4 kampusa u Beogradu, u blizini Instituta Torlak, koji će okupiti naučnu i akademsku zajednicu sa naglaskom na veštačkoj inteligenciji i biotehnologiji. Očekuje se da početkom 2025. kampus zaživi, a prezentaciju projekta pogledajte na bio4.rs.

Kako vreme prolazi, od sajber napada na RGZ polako dobijamo neke nove detalje. Deo informacija došao je iz odgovora RGZ-a na dopis Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (i.sk.rs/358627), a deo iz izjave direktora RGZ Borka Draškovića.

Ukratko, potvrđene su sumnje da je u napadu korišćen ransomware i to Phobos. „Nakon forenzičke analize utvrđeno je da je virus ubačen 25. maja i da je aktiviran 14. juna, kao i da su hakeri u tom periodu pokušavali da analiziraju rad RGZ, kako bi saznali šta da zaključaju. Blokirali su rad pojedinih naših aplikacija, a onda smo mi iz bezbednosnih razloga zaključali ceo sistem. Baze podataka su ostale netaknute”. Otkup nije tražen, a napadači su zaposeli šest ličnih računara od preko 3500 u RGZ-u i dvadeset servera od ukupno 460. Detektovani su napadi iz Holandije, Bugarske, sa Sejšela i Litvanije, a spisak nedetektovanih je verovatno mnogo duži.

U rešavanju problema učestvovali su strani i domaći stručnjaci. Pored ljudi iz Kancelarije za IT, BIA, SBOK i pojedinačnih stručnjaka, učestvovale su i domaće kompanije Oktakron, Saga, Komtrejd, MDS. Od stranih kompanija, bila je jedna ruska, koja štiti rusku Vladu, američki Karbon Blek i ESET, čiji su stručnjaci bili i fizički prisutni.

Za proces potpunog oporavka bilo je potrebno tri nedelje, a u tom periodu su apdejtovane softverske aplikacije i zamenjena je hardverska oprema u celoj Srbiji. Ceo proces koštao je oko milion evra. Tokom napada, nije došlo do oštećenja baza podataka sa katastarskim podacima, niti povreda podataka o ličnosti, što ostaje na Povereniku da proveri.

Inače, tokom postepenog vraćanja sistema u normalnu funkciju, zaposlenima u RGZ-u bilo je zabranjeno da komuniciraju sa „spoljnim svetom” bez odobrenja rukovodioca, a kao jedna od mera predostrožnosti (svakako ne nezaobilazna) je i nedostupnost servisa RGZ-a iz inostranstva.

NBS je početkom jula oduzela dozvolu firmi iPay See (i.sk.rs/358631) za izdavanje elektronskog novca, kojom je obuhvaćeno i pružanje platnih usluga. U rešenju nema nikakvog obrazloženja zbog čega je dozvola oduzeta, već samo postupci na koje se iPay obavezuje kako bi „izašao” iz čitavog procesa. iPay See je dozvolu imala duže od pet godina. Sada su ostale tri firme sa dozvolama za izdavanje elektronskog novca (i.sk.rs/358632), a ranije se dešavalo da NBS oduzme dozvolu za pružanje platnih usluga (i.sk.rs/358633).