Momir ĐEKIĆ

1. avgust 2022.

Danas se „karta” za IT svet traži više nego ikada, a za takav renome čitave industrije su ponajviše zaslužni pojedinci i grupe ljudi koji su prepoznali potencijal, kapacitete i radili vešto na njihovom upošljavanju. Istraživali smo proces razvoja izvozne strane tržišta informacionih tehnologija u devet karakterističnih država regiona.

Izabrane države i kontekst

Često smo primorani da poredimo nešto što se teško poredi. Za potrebe ovog istraživanja, odlučili smo se da u poređenje sa Srbijom i njenim rezultatima u proteklih nekoliko decenija uzmemo u obzir države sa manjim i većim brojem stanovnika, dužom ili kraćom integracijom u lokalne i globalne trgovinsko-političke unije i kulturom poslovanja. Sve izabrane države su, pak, bile deo istočnog bloka do pre tektonskih političkih promena krajem osamdesetih godina dvadesetog veka.

Ovo istraživanje ima za cilj da prepozna razlike u tome kako se IT razvijao kroz vreme i da prepozna elemente koje države mogu preduzeti u cilju kvalitetnijeg nastupa. Izabrane su Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Mađarska, Severna Makedonija, Slovenija i, naravno, Srbija.

Za početak, analiziraćemo ukupan IT izvoz u 2021. godini, prema broju stanovnika, kako bismo saznali koliko su efektivnu sposobnost dostigle u godini za nama. Za podatak o broju stanovnika korišćeni su podaci procena koje ističe Wikipedia. Iako su upitni sami podaci, razlike su takve da se jasno ističu četiri grupacije.

Rumunija, Bugarska i Slovenija generišu više od 400 američkih dolara izvoza po stanovniku. Ovo su tri države sa najdužim „stažom” u Evropskoj uniji, ne računajući Mađarsku koja se nalazi na „donjem delu” druge grupe, koju čine još Hrvatska i Srbija, a u kojoj se generiše između 300 i 400 američkih dolara izvoza po glavi stanovnika. U trećoj kategoriji, od 100 do 300 dolara su Severna Makedonija i Crna Gora, dok se na začelju nalazi Bosna i Hercegovina, u kategoriji ispod 100 dolara po glavi stanovnika.

No, ovde se radi o statičkim vrednostima, iz godine za nama. Za svaku dublju analizu, potrebno nam je da razumemo ove vrednosti u kontekstu vremena, ali i uticaja IT izvoza na ukupan izvoz u državi. Pogledajmo koliki je doprinos IT izvoza ukupnom izvozu izabranih država.

Rast izvoza informacionih tehnologija u periodu 1992-2021, Svetska banka 2022.

Izuzetak na ovom grafikonu čini Crna Gora, čiji su podaci dosta čudni i po kojima ispada da je čak petina crnogorskog izvoza zapravo došla iz informacionih tehnologija. Ostale države u izabranoj kohorti su relativno ravnomerno raspoređene.

U prvoj grupi, sa osam do deset odsto doprinosa izvozu, su Rumunija i Srbija. Slede Hrvatska, Bugarska i Severna Makedonija u kojima je raspon između pet i osam odsto, dok su u trećoj grupi Bosna i Hercegovina, Mađarska i Slovenija sa ispod pet odsto doprinosa.

Ovim statičkim izveštajima potrebno je dodati i razumevanje razvoja izvoza IT proizvoda i usluga kroz vreme, a naredni grafikoni će jasno ukazati na države koje su, posebno u poslednjih deceniju do deceniju i po, značajno unapredile svoje kapacitete.

Na sledećem grafikonu se jasno vidi razvoj IT izvoza kroz vreme u posmatranoj grupi. Količinski, očekivano najveći rezultat ima Rumunija, koja je značajno veća od drugih država u odabranoj grupi. Ipak, dinamika kojom se rumunski IT razvio je zaista nešto sasvim posebno. Ova komšijska zemlja je do 2011. godine imala isti rezultat kao upola manja Mađarska, koja je, uistinu, ranije ušla u EU i dobro iskoristila evropske fondove. No, od tog trenutka, a u poslednjih 11 godina, rast i razvoj rumunskog IT-ja ima karakter eksponencijalnog razvoja. Kako vidimo po grafikonu, ovaj razvoj nema nameru da stane a, računajući tu i na doprinos IT izvoza rumunskom ukupnom izvozu, možemo samo verovati da će rezultati u godinama koje su pred nama biti - izuzetni.

Rumunski rast tržišta od oko 25 odsto godišnje, svrstao je ovu komšijsku državu u društvo 20 najboljih destinacija za razvoj softvera. Prema dostupnim analizama, rumunsko tržište proizvede oko sedam hiljada inženjera sa fakultetskim diplomama svake godine. Osim glavnog grada, centri razvoja rumunskog IT-ja su Kluž, Jaši, Temišvar, Brašov, Krajova i Sibiu.

Rast ukupnog izvoza u periodu 1992-2021, Svetska banka 2022.

U blagoj „krizi” napretka je severni sused, Mađarska. Iako njihov izvoz napreduje i beleži dobre rezultate, rast IT tržišta je usporen. Ovo su komšije prepoznale, pa su u poslednjih nekoliko godina investirali u privlačenje stranih studenata na svoje fakultete. Mađarska ima izuzetan rast stranih studenata i po tome je ubedljivo najbolja država iz ove skupine. „Uvoz” kvalitetnih studenata ne počinje na fakultetu, već su od pre koju godinu aktuelne i gimnazije u Mađarskoj koje, na kombinaciji jezika okolnih država (uključujući srpski) i engleskog, nude prohodnost ka evropskim fakultetima, sve u nadi da će neke od tih studenata zadržati u Mađarskoj.

Srbija se, osim po broju stanovnika, može efikasno porediti sa komšijskom Bugarskom, sa kojim deli slične rezultate izvoza, ali i karakteristiku rasta. Bugari su, nakon pristupa EU i otvaranja zajedničkog tržišta, brzo formirali i akceleratore startap ekosistema, privlačeći i domaće i strane startap kompanije. Danas u Bugarskoj posluje veliki broj kompanija koje prave sopstvene proizvode. Bugarska je prošle godine, praktično zabeležila isti ukupan izvoz kao Slovenija.

Značajan rast IT izvoza beleži i Hrvatska, koja raste nižom stopom od Srbije i Bugarske, ali brže od Slovenije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore. Hrvatska se više nego solidno (tačno na polovini) rangira unutar EU u kontekstu integracije digitalnih tehnologija. Hrvati imaju oko 53.500 zaposlenih u IKT industriji, u nešto ispod 12.000 kompanija.

Tržište odlučuje

Analizom ukupnog izvoza, lako je utvrditi kojom dinamikom su države ulazile u EU. Mađarska je apsolutni lider ukupnog izvoza u ovoj kohorti. Njena veličina, karakter izvoznika hrane, solidne turističke destinacije i jednako tako solidnog IT sektora, uparen sa dovoljno dugim „stažom” u EU - vinuo je Mađarsku na vrh liste.

Interesantno je kako su krive tri para veoma kompatibilne. Veoma sličnom merom rastu Slovenija i Bugarska, Srbija i Hrvatska, odnosno Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, dok je, sasvim očekivano, Crna Gora, najniže rangirana, prvenstveno zbog obima.

Čini se da će razvoj izvoza u narednih tri do pet godina, u kojima se i dalje očekuju posledice pandemije novog koronavirusa, ali i geopolitičkih izazova u Ukrajini i između Kine i SAD, biti ključan za zadržavanje kursa svih posmatranih država. U domenu informacionih tehnologija, čini se da se dobrom mogu nadati sve države, a ponajviše Rumunija, Srbija i Bugarska, čiji rast će sasvim sigurno privući dodatne investicije iz inostranstva.

Poslednjih nekoliko meseci su dobar pokazatelj načina na koji će napredovati tržište informacionih tehnologija u Srbiji. Za početak, kompanije koje dominantno pružaju IT usluge biće na meti inostranih investitora koji će želeti da investiraju u vrtoglavi rast ovog sektora. Nekoliko kompanija iz ovog sektora je dobilo milionske investicije i očekuje se da će taj novac biti utrošen isključivo na akviziciju talenta, kroz spajanja i akvizicije i širenje timova u regionu, okolini ali i šire. Sve su češći signali da regionalni IT lideri zapošljavaju u Latinskoj Americi, Africi i Bliskom Istoku. U glavnim gradovima država regiona se sada može sresti nemali broj Kubanaca, Dominikanaca, Turaka. Ne, oni nisu turisti, već digitalni nomadi koje upošljavaju domaće i strane kompanije.

Proizvodni IT sektor je, takođe, „ubacio” u petu. Više proizvodnih kompanija sa adresama razvojnih centara u Srbiji je dobilo milionske investicije. Ove kompanije često imaju i najbolje finansijske uslove na tržištu, pa se mogu lagano uvećavati, zapošljavajući iz drugih proizvodnih ali i servisnih kompanija koje često ne mogu da pariraju uslovima kompenzacije.

Najveća nepoznanica trenutne situacije u Srbiji će biti uticaj sukoba u Ukrajini. Nije tajna da je veliki broj Rusa došao u Beograd i gradove Srbije kako bi odavde radio za klijente širom sveta. Ipak, od skora je javnosti postala dostupna informacija da država Srbija, novom uredbom Tehničke vlade, omogućava značajno niže poreze i doprinose „novonastanjenim” građanima koji se zapošljavaju sa „višim primanjima”. Da li će ovaj mehanizam biti iskorišćen isključivo za institucionalizaciju ruskih kompanija koje su svoje zaposlene „prebacile” u Srbiju, kako bi radili i dalje za njih, ili će označiti dolazak novih digitalnih nomada u potrazi za boljim životom u Srbiji, pokazaće vreme. Deo domaće javnosti se plaši da će ovim potezom Vlade novootvorene kompanije početi da „otimaju” zaposlene sa tržišta u Srbiji. Mešanje vlasti u razvoj IT tržišta na ovim prostorima nikada nije dočekano sa osmehom. Naprotiv.

• • •

Tržište informacionih tehnologija u Srbiji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji nastavlja sa ukrupnjavanjem. Veoma uspešne kompanije iz ovih država su najčešći kupci manjih kompanija po regionu. U stopu ih prati pokoja kompanija iz Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Blago je zatišje u Sloveniji i Crnoj Gori.

Čini se da je pritisak na prekvalifikaciju radnika opao u post-kovid eri. U narednom periodu, zajednički fokus gotovo svih kompanija na domaćem tržištu biće na juniorima. Tržištu i dalje nedostaje neverovatno veliki broj ljudi, posebno u front-end tehnologijama. Velika većina kompanija u ovom trenutku otvara raznorazne akademije internog karaktera koje za cilj imaju obrazovanje većeg broja junior inženjera. Odlična je to prilika za mnoge da konačno uđu u IT. Ako ne sad, kad?