D. PETROVIĆ

1. jul 2022.

Nastavljamo da pretresamo sadržaj paketa koji smo dobili iz Ai-Thinkera. Ovaj put je na redu jedna zanimljiva razvojna ploča, koja na sebi nosi B&T BW15 modul. Pločica omogućava Blueooth i WiFi povezivanje, kao i pristup određenom broju GPIO.

Modul BW15 se, na oko, ne razlikuje od gomile sličnih modula ESP porodice mikrokontrolera. Ovde je mikrokontroler iz drugog tabora, ne tako uspešnog u mejkerskom svetu, prevashodno zbog manje podrške zajednice. U modulu je, naime, RTL8720CN mikrokontroler. Ovaj Realtekov MCU je jednojezgarni ARMv8-M KM4 sa taktom na 100 megaherca kome društvo prave 384 kilobajta ROM-a i 256 kilobajta SRAM-a. Memorijski kapaciteti su integrisani u čip, bez dodatnih fleš ili PSRAM čipova. Postoje verzije ovog modula sa flešom ili PSRAM-om, ali ne i verzija koja ima sve. O samom KM4 jezgru, nažalost, nema mnogo podataka, a kao neke od prednosti navešćemo TrustZone i secure boot tehnologije.

RTL8720CN radi po 802.11b/g/n standardu, što će reći na 2,4 gigaherca, a može da se postavi kao STA ili AP. Pored Wi-Fi komponente, tu je i Bluetooth 4.2 BLE, a oba radija koriste klasičnu štampanu antenu. Na raspolaganju je 16 GPIO, preko kojih se dobija pristup SWD/JTAG, 3x UART, po jedan SPI master i SPI slave, I2C, dvokanalni GDMA, Timer, PWM na osam GPIO i drugo. U vezi sa serijskim interfejsom, radi se o dva hardverska UART-a i jednim log UART-om. Zašto ovo napominjemo, videćete kasnije u tekstu.

BW15 kit pripada Ai-Thinker NodeMCU seriji razvojnih ploča. Sam modul BW15 nalazi se na istom mestu gde bi bio i klasičan ESP12F na standardnom NodeMCU (SK 6/2018, i.sk.rs/15125). Uzgred, na linku je osvrt i na RTLDuino (RTL8710). BW15 kit, kao ugrađenu LED, koristi RGB na pinovima IO17, IO18 i IO19. Za komunikaciju sa računarom tu je sveprisutni CH340C, a preko mikro-USB priključka. S obzirom na to da je sistem funkcionisanja RTL8720CN čipa na ovoj ploči drugačije koncipiran od, recimo, jedne ESP razvojne ploče, na BW15 kitu se koriste čak dva UART interfejsa uporedo, TXD i RXD UART, ali i LOG UART. U tu svrhu su i dva džampera za odabir uz šemu sa donje strane pločice. BW15 kit dolazi sa AT firmverom, te se za slanje AT komandi koristi (LOG) UART, pri 38400 bauda. Drugi je PROG UART, koji se koristi za flešovanje samog firmvera (115200 bauda). CH340C čip je sa modulom povezan i preko RTS i DTR linija, a koje su povezane sa CHIP_EN i IO0. Strujna kola su drugačija u odnosu na NodeMCU upload metod, ali krajnji cilj je isti: prebaciti mikrokontroler u fleš režim. U tu svrhu se mogu koristiti i dva tastera, koja su, nažalost, bez oznaka.

Za regulisanje napona ka mikrokontroleru sa 3,3-voltnom naponskom logikom zadužen je sveprisutni AMS1117. Pločica može da se napaja preko mikro-USB priključka ili preko 5V pina na headeru, regulisanim naponom. Kao i klasičan NodeMCU, i ovde imamo dvoredi muški header, gde od ukupno 30 pinova, čak osam nisu ni sa čim povezani. Sve oznake su ispisane sa obe strane pločice. Pinout sadrži 5V i 3,3V naponske linije, oba ovde korišćena UART, EN i IO0. Od ostalih dostupnih, ovde imamo još samo osam GPIO. Tehnička dokumentacija (na kineskom) jasno govori o funkcijama svakog od GPIO.

S obzirom na to da pločica dolazi sa AT firmverom, to je prvo što smo probali. Da bismo slali AT komande, potrebno je džampere prebaciti u (LOG) UART položaj. Za ovu svrhu smo probali da koristimo Serijski terminal Arduino IDE, ali bez uspeha, te smo posegnuli ka Ai-Thinker Serial Tool, o kome je ranije bilo reči (SK 2/2021, i.sk.rs/29238). Spisak AT komandi dobili smo direktno od proizvođača, ipak, dubljim preoravanjem smo ih našli i na internetu. One se mogu izlistati komandom ATS?. Spisak komandi nije potpun za sve funkcije BW15. Dostupne komande možemo da podelimo u nekoliko grupa. Prva grupa sadrži osnovne komande preko kojih mikrokontroler može da se resetuje, promeni vrednost bauda, proveri verzija firmvera i slično. Drugu grupu komandi koristimo za osnovne parametre Wi-Fi, kao što je povezivanje sa lokalnom mrežom, odabir STA ili AP režima, očitavanje IP i MAC adresa, DHCP server i slično. Treća grupa AT komandi služi za kreiranje i upravljanje TCP/UDP/SSL serverima. Tu su postavke klijenata, brisanje veze, slanje i primanje podataka. Poslednja grupa, ujedno i sa najmanje AT komandi, tiče se Bluetootha. O upravljanju GPIO preko AT komandi - ni traga, ni glasa. Nema ih ni prilikom izlistavanja. Pločica preko dostupnih AT komandi radi savršeno. U okviru seta AT komandi postoji i primer Simple Config, za koji se koristi SimpleConfigWizard aplikacija, ali samo kao third party APK koja omogućava unošenje parametara lokalne mreže.

Za sada ne postoji podrška za RTL8720CN u okviru Arduino IDE. Razvojna pločica može da se programira preko AT komandi ili flešuje firmver kroz RTK SDK, a preko SWD, koristeći Segger Jlink. Za ovo drugo život je isuviše kratak, pogotovo za provlačenje kroz štampani magazin. AT komande rade savršeno sa ovom pločicom. Ostaje žal što preko njih nismo uspeli da uključimo RGB na njoj, ostala je van domašaja.