Momir ĐEKIĆ

1. jul 2022.

Utoku krize izazvane pandemijom virusa korona, nebrojeno puta smo mogli da pročitamo jednu veoma zanimljivu krilaticu, bilo kao naslov nekog teksta ili objave, bilo kao jednu od onih inspirativnih (ili ne) mantri ili poruka. U pitanju je ona „ne dozvoli da ti dobra kriza propadne”. U godinama iza nas izazov pandemije ostavio je bez posla kako neke kompanije tako i čitave grane industrije, ali uz, istovremeno, šansu za oporavak. Analogno tome, geopolitički dominantno obojena faza istorije u kojoj živimo takođe je, paraleno, i neverovatan izazov i savršena prilika, samo za dve različite strane.

Rast ukrajinskog tržišta iznosi nešto preko 20% godinu za godinu poslednjih nekoliko godina, a u ovoj državi godišnje diplomira oko 20 000 novih inženjera. Izvor: lvivity.com (i.sk.rs/358581)

Kada je, krajem februara, otpočeo rat na teritoriji Evrope, čini se da nema dela čitave planete koju nije zahvatila inflacija, usporenje privrednog rasta i čitav niz izazova nepoznatog karaktera, trajanja i potencijalnih posledica. U takvim okolnostima, prvobitno gledamo u siromašnije delove društva. Prirodno, oni koji imaju najmanje, najviše će osetiti rast maloprodajnih cena i poskupljenje života u celini. Uporedivo mali prihodi ovog dela populacije prosto će teško izdržati zube inflacije i njene „braće i sestara”, neretko u spletu uhvaćenih. No, ono što ova geopolitička kriza, za razliku od one inicirane trgovinskim „ratom” Kine i SAD, za posledicu ima jeste udar na lukrativne industrije sveta, takođe.

Prirodno, reći ćete da je i kineska industrija trpela u pomenutom trgovinskom ratu. Ipak, ona je bila veoma selektivna. Dok su neke kompanije grcale u izazovima sa kojima se nikada susrele nisu, poput Huaweija, ali i drugih, delimično ili dominantno pod kontrolom kineske vlade. Druge, poput Xiaomija i, recimo, gotovo svih kompanija iz BBK grupacije (Realme, Oppo, OnePlus), živele su svoju neverovatnu priliku. Ovaj trgovinski rat, zajedno sa posledicama pandemije, doveo je i do srednjoročno duge krize lanaca snabdevanja. Najviše smo ovo osetili u industriji čipova. Tako je industrija kućne tehnike, ali i automobilska, napredovala znatno manjim koracima nego što je mogla. Bolje čipove dobili su pametni telefoni. No, uticaj sukoba u Ukrajini na industriju informacionih tehnologija, iako liči, nimalo ne podseća na uticaj trgovinskog rata. Po karakteru i difuziji, poprilično su različiti.

Distribucija prvog udara

Bez ulaska u politiku sukoba, jasno je da je najveću štetu, posebno dugoročno, pretrpela ukrajinska IT industrija. Na drugom mestu su, svakako, ruska i beloruska tržišta. Ova tri tržišta primila su veći deo inicijalnog udara krize, svako na svoj način.

Za početak, važno je istaći da su Ukrajinci, ali i Rusi i Belorusi, veoma cenjeni u svetu informacionih tehnologija. Razlozi su jednostavni. Sistem školstva u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza izuzetno je bio fokusiran na prirodne i tehničke nauke. U ovim državama i dan-danas ćete naći najveći procenat žena naučnica na svetu, posmatrajući samo prirodne i tehničke nauke. Dodatno, teški uslovi života poslednjih četiri ili pet decenija, naučili su narode na ovom podneblju da budu snalažljivi i da gledaju „izvan kutije”. Kreativnost, prirodna nadarenost i dobar obrazovni sistem daju izuzetno dobre rezultate. Zvuči li vam poznato? Gotovo se može izvesti paralela između sistema bivših jugoslovenskih republika koje su iznedrile izuzetan IT sektor i onog koji vlada u Ukrajini, Belorusiji i Rusiji.

Ukrajina je, posebno zbog svoje veličine, decenijama unazad važila za izuzetan centar razvoja softvera, na globalnom nivou. PayPal i Whatsapp imaju korene u ovom delu sveta. Grammarly, takođe. Broj razvojnih centara velikih svetskih kompanija je izuzetan. U Kijevu, Dnjepru, Harkovu, Lavovu i Odesi IT scena je bila kruna razvoja. Prema procenama, do početka sukoba u Ukrajini je bilo preko 250 hiljada inženjera.

Osim razvojnih centara, u Ukrajini, sa velikim uspehom godinama rade i najveće softverske kompanije koje se bave razvojem namenskih rešenja za korporacije i startape širom planete. Među njima je svakako najpoznatiji EPAM, kompanija koja je do rata imala oko 12 hiljada programera u Ukrajini. U pitanju je kompanija čiji je godišnji prihod prošle godine iznosio 3,7 milijardi američkih dolara, ali čija je vrednost na berzi nakon početka sukoba opala za neverovatnih 45 odsto.

SoftServe, sa oko deset hiljada zaposlenih na teritoriji Ukrajine, GlobalLogic (6500 zaposlenih) i Luxoft (preko 3500) zaokružuju ukrajinsku „veliku četvorku”. Poređenja radi, retke su kompanije na domaćem tržištu koje imaju preko hiljadu zaposlenih, a kamoli u jednoj državi.

Nakon inicijalnog pada nekoliko dana nakon početka rata, vrednost najveće softverske kompanije evropskog Istoka, EPAM‑a, se stabilizovala i u blagom je rastu. Ipak, procena je da za ovu kompaniju sa teritorije Ukrajine, Rusije i Belorusije u ovom trenutku radi preko 30 hiljada zaposlenih. Posledice rata će se, sasvim sigurno, osećati bar do sledeće godine.

Aktivnosti predupređenja izazova izazvanih sukobom počele su u ove četiri kompanije, ali i u velikom broju ukrajinskih razvojnih centara svetskih kompanija i startapa, još pre no što je ruska vojska zvanično ušla na teritoriju Ukrajine. Ipak, relativno brza zabrana izlaza iz države za muškarce između 18 i 60 godina, zaustavila je veći broj odlazaka. Prema dostupnim informacijama, veliki broj Ukrajinaca iz ovog sektora je pronašao dom u Poljskoj, dok se manje grupe mogu naći u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj i balkanskim državama. Ne treba potceniti ni izazove koje imaju ove kompanije i njihove kolege u Belorusiji. Usled činjenice da se napadi vrše i sa teritorije ove države, ali i da je deo sankcija usmeren i na nju, potrebe za selidbom imaju i Belorusi zaposleni u pomenutim kompanijama.

Posebno težak udar ovog sukoba primila je ruska IT industrija. Nezapamćen broj kompanija koje su registrovane na Zapadu ili dominantno posluju sa sedištima u Zapadnoj Evropi ili Severnoj Americi ukinuo je, delimično ili u potpunosti, svoje proizvode i usluge na teritoriji Ruske Federacije. Google je ukinuo podršku za oglase državnim medijima. Apple je ukinuo sistem plaćanja, a podršku su ukinule i kartičarske organizacije, te je danas teško ili nemoguće plaćati Visa i Mastercard karticama na teritoriji Ruske Federacije. Kompanije koje su imale svoje razvojne centre ili čiji su dobavljači imali programere u Rusiji posebno su pogođene sankcijama. Nemali broj ruskih programera uputio se van granica Rusije, u potrazi za stabilnijim okruženjem u kom radi međunarodni platni promet, a prihodi dozvoljavaju pristojan život. Među interesantnijim destinacijama našla se i naša država.

Uticaj na domaće prilike

Činjenicu da je veliki broj Rusa doputovao u Beograd uoči početka sukoba smo već znali. Osim činjenice da Srbija Rusiji nije uvela sankcije, stoji i ona da i dalje funkcioniše avionska veza između Beograda i Moskve. Zahvaljujući njoj, naša država je u proteklom periodu bila više nego interesantna za Ruse, a samim tim i za njihov (kao i beloruski i, do izvesne mere, ukrajinski) IT sektor.

Nepotvrđeni podaci „sa terena” govore da se, u ovom trenutku, Rusi čine kao najčešći kupci ili zakupci stanova na Novom Beogradu. Osim višegodišnjih tokova koji cene stanova, ali i rente, podižu iz godine u godinu, primetno je da su cene stanova znatno porasle na ovoj beogradskoj opštini i zbog spremnosti (verovatno privremenih) „gostiju” da plate kešom - odmah i sada.

U kontekstu ovih informacija, ne treba da čudi ni to da je jedna od malobrojnih bilbord reklama kompanije Luxoft, koja je početkom pandemije odlučila da se proširi i na našu zemlju - postavljena upravo na mestu gde dnevno prođe oko deset odsto ukupne radne snage domaćeg IT-ja. Pomenuti EPAM nedavno je akvizirao novosadsku kompaniju Vivify Ideas. Prema rečima iz PR objava ove kompanije, plan EPAM-a je da u Srbiju donese projekte vodećih svetskih kompanija u oblasti računarstva u oblaku, big data, elektronske trgovine i gejminga. Primetno je da na našem tržištu EPAM ima preko 40 svežih oglasa za posao. Beogradska kancelarija ove kompanije osnovana je krajem oktobra prošle godine, a na LinkedInu se može videti da svega sedmoro ljudi iz Srbije radi za njih.

Iz navedenih informacija moguće je zaključiti nekoliko stvari. Sa jedne strane, Srbija i druge države naše okoline će u narednom periodu biti u fokusu IT kompanija čija radna snaga dominantno potiče iz Ukrajine, Rusije i Belorusije. Velika sličnost obrazovnog sistema, politička srodnost i uporedive ekonomske prilike predstavljaju odličnu polaznu osnovu. Ovo će za posledicu imati i snažniji pritisak na inače napregnutu domaću scenu, koju već duže vreme mori povećanje troškova, najviše primanja zaposlenih. Konkurencija sa Istoka izvršiće dodatni pritisak na ovaj trend. Sa druge strane, dolazak radne snage iz Rusije i Belorusije, ali i Ukrajine, nastaviće da diže i cene stanova, kako u kupovini, tako i u renti, posebno u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Da li će, osim velikih gradova, još neko mesto u Srbiji uspeti da privuče dobro platežno sposobne „goste”, ostaje da vidimo.

• • •

Ratovi i globalne geopolitičke krize imaju znatne posledice na sve oko nas. Osim inflacije, koju ponajviše vozi turbulentno tržište energenata i hrane, kao i opšta nesigurnost, veliki je uticaj i na rastuće grane industrije. Osim pritisaka na domaće tržište, treba u krizi velikih softverskih kompanija sa Istoka pronaći i priliku. Postoji opcija da im se mogu pridružiti, inkorporacijom ili akvizicijom , kada je već krenulo u tom smeru. No, postoji i druga opcija, posebno za kompanije koje su u prethodnom periodu demonstrirale brz i ubedljiv rast. One sigurno veruju da mogu iskoristiti tekuću godinu za „preuzimanje” projekata ili čak celih klijenata od konkurencije sa Istoka. Takav će scenario dodatno pooštriti konkurenciju na domaćem tržištu, kojem u narednih godinu ili dve predstoji nikad uzbudljiviji period rasta i razvoja. Nadajmo se da su akcije države u regulaciji ovog sektora za nama. U prilikama koje globalne krize prave, domaćem IT-u nije potrebna „pomoć” domaćih zakonodavaca.