Momir ĐEKIĆ

1. jul 2022.

Polovina godine je za nama i polako pristižu informacije o efektima industrije, uvoza i izvoza u Srbiji za početni period tekuće godine. Prema objavljenim informacijama, u prva četiri meseca, domaća industrija informacionih tehnologija zabeležila je izvoz usluga od oko 740 miliona evra, što odgovara celokupnom izvozu iz 2016. godine.

Iako se, nominalno, izvoz IT usluga i proizvoda povećao nekoliko puta u odnosu na period od pre šest godina, srpski IT je danas poprilično različit u odnosu na pomenutu 2016. godinu. U poslednjih šest godina, videli smo nicanje i razvoj većeg broja domaćih i regionalnih kompanija koje izvoze usluge na teritoriju Sjedinjenih Država i Zapadne Evrope. Domaći programer danas ima veliku moć. Kao što je LeBron Džejms (James) doneo mobilnost u NBA, tako je i srpski programer pionir mobilnosti na domaćem tržištu. Danas je IT industrija ona u koju žele i višegodišnji i višedecenijski zaposleni u multinacionalnim korporacijama. Većina će u tom kontekstu pomisliti na plate. Svakako, plate zaposlenih u ovom sektoru rastu iz godine u godinu i značajan su element sjaja ove industrije. Ipak, novac je nekome uzrok, a nekome posledica. A istina je, zapravo, između. Novcu su, bar u poslednjih šest godina, u formativnom doprinosu današnjem IT-ju makar jednaka još tri značajna faktora.

Prvi od njih je sa sobom donela reforma poreskog sistema u domenu jasnijeg modela oporezivanja samostalnih preduzetnika, oblika koji su mnogi pojedinci koristili u periodu do 2019. godine kao metod povećanja zarade. Ovakav je metod odgovarao većini pojedinaca i nekim kompanijama, uglavnom izvozno orijentisanim i sa stranim klijentima. Ova svojevrsna siva zona pogodovala je razvoju domaćeg IT-ja, a njeno „uobličavanje” predstavljalo je prvu intervenciju zakonodavaca u ovoj oblasti. Može se reći da je „operacija” uspešno završena, da je „pacijent” preživeo i, uz bolove i kraći odmor, nastavio da niže uspehe.

Drugi važan oblik predstavlja smena generacija u domaćem IT-ju. Naime, u periodu između 2003. i 2015. godine, vodeću ulogu u domaćoj industriji igrale su domaće kompanije koje su dominantno radile za javni sektor. Period posle 2003. u Srbiji je bio period velikih infrastrukturnih projekata najvećih domaćih institucija - MUP-a, Poreske uprave, CROSO-a (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja), APR-a (Agencija za privredne registre) i drugih. Ovi projekti najčešće su zahtevali konzorcijume koji bi izvodili pomenute projekte. Ovi, višemilionski projekti, bili su kovčeg u rukama domaćih IT kompanija, koje su na tom talasu bile i dominantan poslodavac. Koristeći se pomenutim oblikom ugovaranja (paušalno oporezivi preduzetnici), deo domaće IT javnosti je u periodu od 2012. do 2015. godine počeo da krči put sve češćoj pojavi manjih kompanija. Za razliku od dominantne većine, značajan broj ovih manjih kompanija formiran je kako bi pružao usluge na stranim tržištima. Polako su se pojavljivali i omanji razvojni centri startap kompanija. Nordeus i Seven Bridges beležili su prve velike uspehe. Smena generacija je tih godina nepokolebljivo ušla u domaći IT.

Treći element ponajviše je prisutan u poslednje tri i po godine. U godini u kojoj nas je pandemija sve uhvatila u raskoraku, srpski IT je pokazao otpornost i agilnost kakvu je retko ko očekivao. Od 2020. godine naovamo, počinje era ukrupnjavanja domaćeg tržišta. Iako je akvizicija i spajanja bilo i ranijih godina, broj, učestalost i cena ovih poslovnih poteza bili su - ubedljivi. U tom smo se periodu podsetili koliko je za akciju spremna Endava, a gotovo svi su tada upoznali i HTEC, marljivu kompaniju iz Beograda koja je akvizicijom novosadske kompanije Execom započela vrtoglavi rast koji traje i dan-danas.

Današnja scena informacionih tehnologija u Srbiji u fokusu je čitave javnosti. Neverovatan je broj i frekvencija članaka koji govore o investicijama, akvizicijama, spajanjima i podvizima danas već „šarene” industrije, protkane startap i etabliranim kompanijama, sjajnim partnerima najvećih svetskih kompanija i obećavajućim izazivačima svetske scene u gejmingu, blokčejnu, veštačkoj inteligenciji. U Srbiji je danas preko 45 hiljada zaposlenih u IT-u. Svake godine, broju ukupnih dodamo gotovo tri hiljade novih radnika. Iako neki odlaze iz Srbije, mnogi se i vraćaju. Sve su češći i digitalni nomadi. Sukob u Ukrajini je, silom prilika, u Beograd, Novi Sad i Niš doveo kolege iz Moskve, Minska, Odese, Harkova... U državi koja ne može da se podiči visokom kupovnom moći, jedna mala i dobro organizovana grupa velikim koracima krči put. Plan za tekuću godinu je premašivanje 2,5 milijardi dolara izvoza u ovom sektoru. Domaći IT je, bez konkurencije, najveća i najznačajnija grana privrede u svom neto doprinosu Republici Srbiji. A možemo i još bolje.

Siguran sam da će u narednim godinama još veći broj zaposlenih u IT industriju doći iz korporacija. Sa sobom će doneti drugačija znanja, drugačije navike. Ne treba ih „konvertovati”. Treba im dati šansu da sjajnu rudu domaćeg IT-a dodatno oplemene.