Dušan DINGARAC

1. jul 2022.

Lažne dojave o postavljenim bombama na javnim mestima putem elektronske pošte nisu prestale. Ponovo su prednjačile škole, stotine njih širom Srbije našle su se na spisku. Jedna gimnazija u Beogradu tri dana zaredom dobila je lažno obaveštenje. Bilo je na spisku i tržnih centara, vladinih zgrada ali ono što je najvažnije, sve dojave su bile lažne. Tu i tamo, poneko je i uhapšen, jer je slao ove dojave, ali pošiljaoci većine dojava nisu otkriveni.

Zato je jedan drugi sajber napad, mnogo ozbiljniji, paralisao rad Republičkog geodetskog zavoda. Od 14. juna, IT infrastruktura RGZ-a bila je pod „intenzivnim hakerskim napadom”. Zbog toga su svi sistemi „zaključani” dok se stručnjaci, zajedno sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, MUP-om i Bezbednosno-informativnom agencijom ne obračunaju sa pretnjom. Ovakvo stanje je potrajalo cele radne nedelje i sistemi su delimično postali dostupni putem magistrale državnih organa od 20. juna.

Dok su sistemi bili „zaključani”, u celoj državi nije bilo moguće izdavanje građevinskih dozvola, overa kupoprodajnih ugovora nekretnina, preuzimanje lista nepokretnosti. Dakle, ni notari nisu mogli da pomognu u okviru svojih nadležnosti oko overe kupoprodajnih ugovora. Ni banke nisu mogle da stavljaju hipoteke, pa time ni da daju hipotekarne kredite. Da ne pominjemo servise poput eKatastra i eŠaltera.

Zvaničnih informacija o tome kakva je vrsta napada u pitanju i koji sistemi su napadnuti nema. Tužilaštvo ne želi da daje informacije dok je istraga u toku, RGZ ne saopštava detalje, jer se još uvek vodi „borba” sa napadom. No, iz svih izjava uspeli smo da izdvojimo dve činjenice. Prva je da je u pitanju sofisticiran virus. Druga, da je utvrđen način na koji je virus ubačen u RGZ-ove sisteme 24. maja, ali je aktiviran tek 14. juna. Šta tačno virus radi? Pretpostavke su da je u pitanju kriptovirus, ali nema zvaničnih potvrda. Tvrdi se da nije došlo do krađe dokumenata, te da su bekapi su bili upotrebljivi. Da li je došlo do ugrožavanja ličnih podataka građana, to ne znamo. Ne zna ni Poverenik, koji je to pitao RGZ, ali odgovor još uvek nije dobio.

Kakvi god bili detalji ovog napada, sigurno će biti naučene lekcije u vezi sa izbegavanjem budućih napada. Nije se lako odbraniti od ovakvih pretnji u velikim organizacijama, ali dobrim projektovanjem informacionih sistema, aktivnim sprovođenjem mera prevencije i zaštite, mogu se u velikoj meri onesposobiti slične pretnje. Sve to košta i zahteva dodatni napor i edukaciju zaposlenih.

Ali, pogledajte sada potencijal ovakvih napada u poređenju sa lažnim dojavama. Ovo je mnogo opasnije i sofisticiranije oružje, koje može da parališe državu na mnogo duži period nego bilo koja dojava. Ovoga puta, izgleda da se sve dobro završilo. Setimo se i slučaja kriptovirusa iz 2020. godine koji je napao Informatiku AD u Novom Sadu. Tada nije plaćeno traženih 50 bitkoina, a svi sistemi su ponovo napravljeni iz bekapa. Možda će sledeći napad biti efikasniji. Na to se moramo pripremiti, biti svesni pretnje i dati svemu tome veći prioritet. Uz povećanje stepena digitalizacije, ovakve pretnje i napadi postaju sve bolnija pretnja.

Početkom juna, uverenja lokalnih poreskih administracija postala su dostupna građanima i privredi putem portala lpa.gov.rs. Uslugom eUverenje može se dobiti elektronsko uverenje da su izmirene poreske obaveze vezane za porez na imovinu. Koliko je ovo čest zahtev govori da je samo u Beogradu prošle godine izdato 120 hiljada ovakvih uverenja i upravo je zato ova usluga dobila prioritet stavljanja na portal. Uverenje se može preuzeti na samom portalu, ali i u eSandučetu na sajtu eUprave.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije saopštila je da je naša zemlja postala član evropske organizacije za računarstvo visokih performansi (EuroHPC JU i.sk.rs/358578), koja okuplja članice Evropske unije, evropske zemlje, kao i privatne partnere sa ciljem razvoja sistema superračunarstva u Evropi.

Priključivanje Srbije ovako važnoj inicijativi omogućava našoj naučnoj i istraživačkoj zajednici da pored već postojećih resursa Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju, koja je smeštena u Državnom data centru u Kragujevcu, koristi i resurse ove organizacije, kao i da učestvuje u novim projektima sa ciljem daljeg razvoja veštačke inteligencije i superračunarstva.

Objavljeni su rezultati prvog poziva startup kompanijama za korišćenje Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju (i.sk.rs/358579), a u cilju promocije komercijalnog dela DDC-a, delegacija Srpske asocijacije menadžera posetila je Državni data centar u Kragujevcu (i.sk.rs/358580).

Komisija za hartije od vrednosti Srbije odobrila je izdavanje prvog digitalnog tokena u našoj zemlji. Odobrenje je izdato društvu Finspot d.o.o. Beograd, a prema njemu, odobreno je objavljivanje belog papira za inicijalnu ponudu 35.250 Finspot faktoring tokena, nominalne vrednosti od hiljadu dinara, tj. ukupne vrednosti inicijalne ponude od 35,25 miliona dinara. Zakonski, digitalni tokeni, uz virtuelne valute, predstavljaju dve vrste digitalne imovine. na ponuda tokena počela je 15.06. i traje do 28.06. u ponoć.

Duokom naših telekomunikacionih i multimedijalnih kompanija ove godine slavi jubileje. Telekom Srbija dvadeset pet godina, a SBB pet godina manje. Tim povodom, pojavilo se više intervjua i najava iz ovih kompanija. Deo priče su i neki pokloni i poboljšanja za postojeće korisnike, a deo priče su strateški planovi.

SBB je najavio da EON aplikacije postaju dostupne u okviru svih paketa, dok je EON Full paket dostupan tokom petnaest meseci po ceni bilo kog paketa koji sada plaćate. U svim GIGA gradovima korisnicima EON paketa ubrzava se internet do 50 odsto, GIGA grad postaje Vrbas, uskoro i Kula, a plan je da do kraja godine svih 35 gradova u kojima SBB pruža uslugu postanu GIGA gradovi (trenutno je 19 gradova u ovom sistemu). SBB počinje sa izgradnjom 10 GIGA optičke mreže do kraja godine.

Telekom Srbija otključao je svojim korisnicima skoro sve kanale tokom juna, kao i video-klub. Korisnici postpejd mobilne telefonije koji su tokom juna obnovili ugovor dobili su popust 25 odsto, a svi novi korisnici, počev od paketa Omorika 3, dobili su 25 gigabajta dodatnog internet saobraćaja, dok korisnike manjih paketa čeka 2,5 gigabajta saobraćaja. Omogućen je i novi tarifni dodatak sa simboličnom cenom od 2500 dinara. U pitanju je 2,5 terabajta internet saobraćaja za mesec dana, koji može da se podeli sa još četiri korisnika... Što se tiče strateških stvari, Telekom je sve pripremio za emitovanje korporativnih obveznica i sada čeka najpovoljniji trenutak. Strategija pored novih ulaganja na postojećim tržištima uključuje ekspanziju na nova tržišta.

Proces eFiskalizacija je završen, ali pritužbe pojedinih preduzetnika ne prestaju. Tako su pre mesec dana udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Računovodstvena komora Srbije zatražili odlaganje primene Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskom fakturisanju zbog rešavanja tehničkih i sistemskih problema u njihovoj primeni. Navodno su u razgovorima sa Ministarstvom finansija naveli mnoge probleme koji se dešavaju u praksi još u januaru, ali je ministarstvo samo mali deo predloga uvažilo. Prema njihovim rečima, ovi zakoni imaju sistemskih grešaka. Da nije sve idealno, govori i podatak da je 21. maja ponovo došlo do izmena pravilnika o PDV-u, kako bi se definisala neusklađenost SUF i SEF, tj. Sistema eFiskalizacije sa Sistemom elektronskih faktura. To se odnosi na izdavanje fiskalnih računa budžetskim korisnicima, a rešenje je u ping-pong dopisivanju izdavaoca računa i budžetskog korisnika uz storniranje fiskalnog računa. Skuplja dara, nego mera - loša digitalizacija.