Dragan KOSOVAC

1. april 2022.

Simerijac Konan, ponikao iz pera Roberta E. Hauarda davne 1932. godine, postao je neraskidivi deo pop kulture, zahvaljujući kako kvalitetnom literarnom predlošku, tako i odličnim adaptacijama, prvo u stripu, zatim na filmu i, na kraju, u igrama. Najnoviji naslov koji se naslanja na mit oko slavnog Hauardovog heroja je atipično šareni Conan Chop Chop, delo australijskog studija Mighty Kingdom, a pod pokroviteljstvom Funcoma, vlasnika licence za sve igre sa Konanom koje su se pojavile u prodaji tokom poslednjih petnaest godina.

Okvirna priča ove igre predstavljena je komičnim animiranim uvodom, ali je i dalje u skladu sa izvornim materijalom. Zli čarobnjak Thoth-Amon konačno se domogao moćnog artefakta zvanog Ahrimanovo srce i pomoću njega pokušava da vaskrsne upokojenog kolegu Xaltotuna. Avaj, Ahrimanovo srce nije bilo kompletno, pa Thoth-Amon ne može da završi prizivanje iz sveta mrtvih. Čarolija vozdizanja, zato, zahteva telo junaka, dovoljno moćnog da bude sud za Xaltotunovu esenciju. Tako Thoth-Amon organizuje Wrath-a-Thon, takmičenje u herojskim delima, kojim će da privuče borce iz cele Hyborije. Među tim borcima je, naravno, i sam Konan, kao i njegovi saveznici Valerija, Belit i Palantides. Ovi heroji će, sami ili zajedno, krenuti u borbu protiv sila mraka koje je Toth-Amon pripremio, ne sluteći kakav ih težak obračun čeka na kraju avanture.

Conan Chop Chop je roguelite, što znači da se iz partije u partiju izazovi menjaju i nasumično generišu, mada su elementi koji se koriste pri tom generisanju poznati i konačni. Što se tiče gameplaya, ovo je akcioni RPG čija kooperativna komponenta dodatno popravlja već visokopozitivan utisak. Borbeni sistem je jednostavan i efektan. Na raspolaganju su vam napadi izbliza i sa distance, a u oba slučaja brzina i snaga napada zavise od opremljenog oružja. Municija se polako regeneriše, tako da spamovanje strela bez bliskog obračunavanja nije održiva taktika. Tu su i super-specijalke koje mogu da se aktiviraju kada napunite skalu besa, a njihove dodatne varijante otključavaju se meta progresijom dok vrtite partiju za partijom. Otključavaju se i amajlije, koje su efektivno mutatori sposobnosti glavnog junaka.

U žaru borbe, veoma su bitni i dash i blok, odnosno parry.Dash je jedinstvena kombinovana veština svakog lika, kojom se brzo pomera (kako iz opasnosti tako i ka neprijatelju kog treba saseckati), ali ima i dodatnu komponentu. Konan, na primer, pri skoku pravi kružni AoE stun, a Valerija linearni bleed. Blok aktivirate kada god želite i time umanjujete efikasnost protivničkih napada, ali ako ga izvedete u pravom trenutku (protivnici imaju audiovizuelni „telegraf” pre napada) izvešćete pariranje, koje povređuje i ošamućuje protivnika. Borba je, generalno, dinamična i glatka. Stepen težine bi možda mogao da bude malo viši, pogotovo u današnje vreme igrača željnih hard-core soulsbournštine, ali opšta haotičnost kada je na ekranu veliki broj neprijatelja i projektila nekako baš odgovara igri sa Konanom u glavnoj ulozi. Obračuni sa bossovima su, pak, pravi festival hektičnosti sa izazovnošću nameštenom na „baš kako treba”

Šareniš i humor kojim ova igra odiše smo već pomenuli, ali treba ih istaći ponovo. Vizuelni dizajn igre podseća na „čiča gliše” iz stripa „Cyanide & Happiness”, odnosno, na flash igre od pre deceniju i kusur. Sve je jednostavno i stilizovano, a opet prepoznatljivo, lako uočljivo i odgovara estetici Hauardovog mita. Audio-komponenta prvenstveno je u službi atmosfere, što kada govorimo o akciji, što o opštoj blentavosti igre.

Kada ga igrate solo, Conan Chop Chop je solidan roguelite koji će vas sigurno zabaviti, pogotovo ako ste fan izvornog materijala. Ono gde ova igra blista je tokom kooperativnog multiplayera, gde sa svakim dodatnim igračem haotičnost na ekranu raste, kao i stepen zabave. Cena od samo petnaest evra, koliko Funcomovci traže za ovu igru, više je nego opravdana sadržajem koji Conan Chop Chop oberučke nudi.