Vladimir PISODOROV

1. april 2022.

Kada ste toliko popularni, kada vas na svakom koraku tapšu po ramenima, a na svakom ćošku čujete kako neko viče vaše ime, jako je teško ne uobraziti se. Upravo to se „dešava” Gran Turismu 7, igri oko koje se podigla larma jača i od one za Forzu Horizon 5. Autor ovih redova, poznat kao pasionirani ljubitelj trkačkih igara, našao se u prilično nezgodnoj situaciji. Trebalo je „tranžirati” omiljenu igru i ne potpasti pod hype, koji je stvarao buku jaču od ratnih bubnjeva Indijanaca iz Darkvuda.

Ovo je igra koju su svi ljubitelji vožnje, ujedno i vlasnici PlayStationa, čekali još od 2013. godine. Verovali ili ne, ali prošlo je skoro devet godina otkada se na rafovima prodavnica poslednji put pojavio „pravi” Gran Turismo. Izlet autorskog tima, ne osporavajući tu njegov značaj i na kraju prilično velik uspeh (prodato je više od osam miliona primeraka), sa projektom GT Sport ne računamo, jer je reč o online only ostvarenju, koje je komunom letelo na krilima multiplayer komponente. Međutim, ukoliko ste očekivali otklon od prethodnika, ostaćete pomalo razočarani - Gran Turismo 7 sazdan je na temelju svog prethodnika, a to ćete videti i po menijima, rasporedu informacija na ekranu za vreme utrkivanja, ali i zvučnim šemama koje prate sve vaše akcije. Da ne pominjemo to da, iako donosi sigle-player kampanju, Gran Turismo 7 i dalje zahteva stalnu internet konekciju. Očekivano, igra izvorno podržava rezoluciju 4K, fercera framerateom od 60 sličica u sekundi, a krase je i efekti iz raytracing bunara, koji u paru sa HDR-om svetlosne efekte podižu na sasvim novi nivo.

Nekoliko brljotina zaslužno je za to što Gran Turismo 7, ipak, ne može da dobije najviše ocene u tehničkom departmentu. Na primer, refleksije na automobilima su „kockaste”, kao da su došle sa PlayStationa 2, a „odmotavaju” se uz toliko nizak framerate da od toga bole oči. Iako su sve staze stvarane „od nule” i oko njih se nalazi daleko više objekata nego ranije, autor ovih redova nije mogao da se otme utisku da je posao mogao da bude obavljen bolje - makar ujednačenije. Konstatacija važi i za zvuk - neke mašine zvuče uverljivije od ostalih, dok su škripanje pneumatika i prateći efekti mršavi i na nivou GT Sport. Nikako ne mogu da se porede sa, recimo, onima u Assetto Corsa Competizione. Na objektima, mada je to tokom vožnje potpuno nebitno, nedostaje detalja, prisutne su i „kockaste” senke, dok je priroda, zajedno sa oblacima, prilično mrtva i nekako sravnjena. Naravno, modeli automobila su izuzetni, mada se među 424 primerka koji su našli svoj put do inicijalnog izdanja igre nalaze i oni koji su izvedeni sa nešto manje pažnje. Na primer, u nekoliko slučajeva kada se „okrenete” nećete videti detalje u putničkom delu kabine, na komandnoj tabli nedostaju instrumenti i tome slično. Nije prvi put da Polyphony Digital pribegava ovoj strategiji.

Tokom kampanje ne postoje oštećenja, iako je ona mehanička prilikom custom trka moguće korigovati u tri stepena. To je za sve ljubitelje simulacija prilično razočaranje, naročito što i dalje ne postoje podaci o temperaturi pneumatika, nastajanju „plikova”, pa čak ni temperaturi kočnica ili, recimo, termalnog stanja u kom se nalazi asfalt. Na ovom polju ama baš ništa nije urađeno, sem da je sada daleko preciznije moguće odrediti nivo degradacije pneumatika i potrošnje goriva, u oba slučaja do faktora 50x. Ulasci u garaže ostali su identični kao kod prethodnika, a prilikom definisanja custom uslova utrkivanja ne možete da „naredite” obavezna zaustavljanja. S druge strane, konačno se kažnjava „gaženje” bele linije prilikom izlaska iz garaža, ali i preticanje prilikom istaknutih žutih zastava.

Sećate se kako smo se svojevremeno oduševljavali promenljivim vremenskim uslovima koje je doneo Project CARS 2? Ovde je to podignuto na potpuno novi nivo, jer, praktično, niste ograničeni brojem „slotova” u koje možete da smestite promene. Što je trka duža, duži je i lanac mogućih promena koje, ipak, nisu toliko drastične kao u pomenutom PC 2. Kiša je moguća samo na odabranim stazama, na primer, Spa, Spielberg, Tokyo..., a tu su i novi merači na ekranu koji omogućavaju da pratite količinu vode na stazi, ali i kretanja oblačne mase. Kiša donosi prilične probleme i pometnju na stazi, naročito kada se obrazuju bare koje nisu toliko opasne kao u nekim drugim ostvarenjima iz ovog žanra. Ono što jeste opasno su ivičnjaci preko kojih sada ne možete da jurcate kako vam se svidi, ali i sam asfalt staza. Automobili daleko više reaguju na neravnine na stazi i to rezultuje gubitkom kontrole. Inače, protok vremena takođe je moguće podešavati (ubrzavati do faktora 10x) i prava je milina posmatrati kako se rađa novi dan i menja percepcija okoline ili kako svetlost farova oponenta iza vas igra po kabini automobila za čijim volanom se nalazite.

Iako ne donosi željeni nivo simulacijskih elemenata, vožnja je ono što Gran Turismu 7 daje neodoljiv šmek i privlačnost. Poglavlja serijala poznata su po tome, a oni srećnici koji se budu dokopali verzije za PlayStation 5, osetiće sladostrašće boostovanog intenziteta. Automobili su toliko različiti, pa čak i oni iz iste klase, da ćete jedva čekati da namaknete dovoljno novca za kupovinu novog, samo kako biste videli kako se ponaša na stazi. Sve je ojačano odlično implementiranom podrškom za kontroler DualSense, koja u potpunosti koristi sve mogućnost adaptivnih triggera i toliko informacija „vraća” igraču da ovaj još neko vreme neće pomisliti na kupovinu volana.

Za razliku od GT Sport, sada možete da kupujete i polovne primerke automobila, pa čak i one iz kategorije „legendarnih” i u sva tri slučaja to se obavlja posetom različitim „prodavnicama”. Automobil možete da odvezete i na pranje, a morate da brinete i o njegovom održavanju - na primer, promeni ulja. Potonje nije nešto što će vam usporiti napredak kroz kampanju, koja se završava za dvadesetak sati, a čini nam se da će od toga tek da nastane nešto veliko kroz nadogradnje koje nas očekuju.

U kampanji, veoma čudno, niste apostrofirani kao vozač, već kao kolekcionar automobila i sve se vrednuje obimom popunjenosti garaže. Lokalni kafić je mesto u kom dobijate misije i potom krećete u njihovo izvršavanje uz čitanje tomova teksta koji nije podvučen voiceoverom. Situacija je razočaravajuća, pa iako vas kampanja vodi kroz sve (34) podržane lokacije i veći deo dostupnih klasa automobila, ovaj njen deo krajnje je dosadan. Automobile je moguće „budžiti”, ali na nešto umereniji način nego što je to slučaj u, na primer, serijalu Forza Motorsport. Delovi su podeljeni po oblastima i pristup morate da im „otključate”, baš kao i ostalim igračkim režimima, pa i multiplayeru. Naravno, autori nisu odoleli porivu da u miks ubace „polaganja” za dozvole, koje mnogi i dalje smatraju zanimljivim iako je to nešto što smo imali prilike da vidimo gotovo u svakoj iteraciji igre do sada. Pored kupovine kvalitetnijih delova, Gran Turismo 7 donosi i mogućnost da se donekle igrate s eksterijerom omiljenih vam mašina. Tako, recimo, možete da proširite šasiju, stavite druge felne, „zakačite” spojler... Ništa spektakularno, ali opet prisutno da vas zadrži još koji momenat ispred ekrana.

U kategoriju krajnje nepotrebnog smestili bismo koketiranje sa pikapima i reli automobilima. Reli trke više liče na reli kros takmičenja, ali i to samo ako bismo faktore za poređenje nategnuli do granice pucanja. Malo toga zanimljivog ima i u kotrljanju kamioneta po lokalnom ovalu, ali, eto, to je još jednom našlo svoje mesto u Gran Turismu.

Veliki izbor automobila, sasvim dovoljan broj staza i njihovih različitih konfiguracija, single-player kampanja, podrška za raytracing, promenljivi vremenski uslovi i fantastičan osećaj tokom vožnje biće sasvim dovoljni da zaboravite sve nedostatke koje smo naveli. Gran Turismo 7 je igra koju svaki vlasnik PlayStation 4/5 koji drži do sebe, a uz to se naziva trkačem, jednostavno mora da ima u kolekciji. Možda su naša očekivanja bila prevelika, ali smo od igre očekivali više, naročito kada su u pitanju simulacijski elementi. Da li je u pitanju najsveobuhvatnija trkačka igra za trenutno aktuelnu generaciju igračkih konzola teško je reći, jer je Forza Horizon 5 podjednako spektakularna, ali ipak pripada sasvim drugom podžanru.

Ono što ostaje da se vidi je kako će stvari da se odvijaju u budućnosti, odnosno, šta će nam doneti najavljene nadogradnje koje su od GT Sporta napravile igru potpuno drugačijeg senzibiliteta. Još jednu stvar valja razmotriti, a to su najavljene mikrotransakcije koje za vreme našeg testiranja još uvek nisu bile aktivne. Na kraju, uputićemo vas da pogledate i video-review na našem YouTube kanalu, koji će vam otkriti dodatne detalje o igri za koje u ovom prikazu jednostavno nije bilo mesta.

PRETHODNI TEKST Tunic

SLEDEĆI TEKST Ghostwire: Tokyo