Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ

1. april 2022.

Za mnoge od nas, fascinacija drevnim civilizacijama seže do Artura Klarka i njegovih „Misterija Sveta”. Kako su Maje, Inke i Asteci napravili piramide? Kako su napravili Maču Pikču? Svi se nešto prave da znaju, ali tu ima nečeg čudnog...

Dakle, u igri Aztech Forgotten Gods, bavimo se alternativnom istorijom po principu ŠBB, KBB (šta bi bilo, kad bi bilo). Civilizacije američkih Indijanaca nisu satrli belci, već su se razvijale normalno i sada su Asteci jedno cyberpunk društvo, nama alternativne i daleke budućnosti. Igrate kao mlada indijanska tinejdžerka Achtli. Achtli i njena mama, Nantsin, inače, naučnica, pronalaze drevni artefakt, ogromnu kamenu ruku, koja može da se nakači na pravu ruku i na taj način našoj tinejdžerki daje supermoći (letenje, razbijanje svega i svačega). Problem je u tome što je aktiviranje ruke dovelo do buđenja drevnih astečkih bogova, koji prete da unište civilizaciju. Achtli kreće da se obračuna sa njima. To je u najkraćem opis igre.

Na prvi pogled, priča deluje prilično zanimljivo i mora se priznati da su autori, studio Lienzo, bili na tragu nečemu što je moglo da bude zaista dobra igra. Ali, nije. Lienzo Aztech predstavlja kao precizni platformer iz trećeg lica i istraživačku igru... u pravu su samo donekle.

Igra jeste akcioni istraživački platformer, ali od preciznosti nema ni „p”. Igra pati od nekoliko boljki koje sigurno neće biti izlečene nikakvim patchom. Da, Aztech je igriv i, da, povremeno je zabavan, ali dok igrate, preovlađuje frustracija.

Priča jeste relativno zanimljiva. Retke su igre koje se bave američkim indijancima i njihovim civilizacijama, a prilično smo sigurni da cyberpunk Asteci do sada nisu viđeni. Ipak, realizacija tih ideja nije najbolja.

Prvih pola sata igre provodite u šetnji od lokacije do lokacije, prateći razgovore između Achtli i Nantsin. OK, to je uvod u priču i ima smisla na kraju, ali je tako trapavo izvedeno, da vas prosto izazva da dijalog preskačete tasterom ’TAB’. Glavni problem kod dijaloga je u tome što nema nikakve glasovne glume, nego samo nekakvog idiotskog mumlanja i mrmljanja. Inspektor Draguljče je konferansije za glasovnu glumu u Aztech Forgotten Gods. Nesrećno mumlanje je moralo da bude izbegnuto. Ako možda nisu imali novca da angažuju glumce, bolje da su samo ostavili ispisivanje teksta. Autorki ovih redova je samo ovo „dealbreaker”.

Ako istrpite „dijaloge” i dođete do momenta kada nađete kamenu ruku, onda igra kreće da bude nešto bolja. Tasterom ’SPACE’ lansirate devojče po futurističkom indijanskom gradu. I to je zabavno u prvih nekoliko minuta. Onda shvatite da u tom gradu nemate šta da vidite. I pored veselih boja i futurističkih zgrada prošaranih piramidama, sve to nekako izgleda šuplje i kao fasada. Čovek bi očekivao da ulice vrve od života, a ovde se na ogromnim bulevarima i trgovima nalazi tek poneki NPC.

Igra ima i ogroman problem sa kamerom koja je, blago rečeno, nestašna. Ne prati vas lepo i dešava se da tokom borbi ne znate gde bijete. Pretpostavljamo da je kadriranje jedna od stvari koje mogu da se srede patchovanjem.

Dotakli smo se borbi. Borbe, iako bi trebalo da deluju spektakularno i epski, jer su bossovi upravo takvi, a vi možete da letite i imate čarobnu ruku, borba protiv kamenih miniona i ogromnih bossova je, uglavnom, ista, bez veze, meh. Iako imate specijalne udarce, uglavnom ćete spamovati standardne napade i to ako uspete da nanišanite protivnike, zbog navedenih problema sa kamerom.

Grafika je, recimo, na zadovoljavajućem nivou za jedan indie naslov, ali ne više od toga. Dizajn nivoa je sličan i mož’ da prođe. Zvuk je ono gde se igra dodatno ukopava. Osim glupavih dijaloga, muzika je nekako tunjava i utišana i to nije do podešavanja u audio-opcijama. Pretpostavljamo da i to patch može da ispravi.

Cena igre je trenutno apsolutno besmislena. Igra je na momente (retke), zabavna, ali tih trenutaka je premalo da bi ste se izuli za čak 30 evra. Možda kad taj iznos prepolovi na nekom popustu.

PRETHODNI TEKST Shadow Warrior 3

SLEDEĆI TEKST Conan Chop Chop