Vladimir PISODOROV

1. april 2022.

Od svih igara koje je potpisnik ovih redova imao prilike da odigra, a da su „upecane” u famoznom Early Access bunaru, Phaseshift se čini najnedovršenijim. Da se ne razumemo pogrešno, okviri onog što ćemo jednog dana zvati gotovom igrom jasno su vidljivi, ali se na mnogim mestima i dalje nalaze placeholderi koje će nekad zameniti nešto...

Radi se o futurističkim trkama motocikala, koje se ne dešavaju nužno u arenama (mada ima i toga), već na „otvorenim” stazama i to sa različitim vrstama podloge. Motocikli, kao da su izašli iz nekog cyberpunk ostvarenja sedme umetnosti, imaju neprobojne kabine aerodinamičnog oblika koje služe da zaštite vozača, moćne agregate, široke pneumatike... Jednom, kada igra bude ugledala svetlost dana, u kampanji ćete moći da angažujete vozače različitih sposobnosti, a za to će vam biti potreban novac koji ćete namicati takmičenjem. Obećana je i i mogućnost kupovine različitih tipova motocikala, ali i njihovo friziranje. Pored klasičnih trka, na raspolaganju su i eliminacije, vožnja „na štopericu”, ali i timske borbe, koje će se najviše dopasti ljubiteljima multiplayer okršaja.

Valja napomenuti da u Phaseshiftu cilj nije samo biti najbrži. Ovde moramo da zastanemo i prokomentarišemo da iako dvotočkaši prlje preko 400 kilometara na sat (sa aktiviranim nitrom i preko 600), osećaj brzine nije izražen, ali se to možda promeni u budućnosti. No, vratimo se na temu koju smo započeli. Motocikli su opremljeni raznim gedžetima i koliko smo razumeli autore, moći će da se menjaju. Na primer, po defaultu, tu je mašingever, lanser raketa, energetski štitovi, pa čak i slot u kom možete da držite alatke specijalne namene. Prašenje sa protivnicima zbog toga je prilično masno, naročito kada se borite za timske boje i od saigrača dobijate pomoć na stazi. Inače, prilagođavanje trka sopstvenim željama prilično je bogato, pa možete da tweakujete sve, od broja vozača na stazi, preko dozvole upotrebe oružja, pa sve do perioda između pogibije i respawna. Na stazama mogu da se nalaze i različite vrste pokretnih i stacionarnih prepreka, pa čak i skakaonice.

Na prvi pogled, sve je spremno za potencijalno odličnu futurističku trkačku igru u kojoj će perje leteti na sve strane, ali... Svesni smo da je igra u jako ranoj fazi razvoja, ali neke stvari nisu nam se dopale. Teksture okoline kvalitetom ne prate teksture motocikala, a i autori koriste svojevrsni miks klasičnih 3D i neon rešenja. Ovde nam je zaista teško da razlučimo šta će biti unapređeno, a šta ne. Dalje, maksimalna podržana rezolucija je 1920×1080 piksela, dok prikazu treba još dosta peglanja i specijalnih efekata kako bi u toj rezoluciji stvari izgledale reprezentativno. Zvuci motocikala nisu dovoljno naglašeni (možda zato što su agregati električni) i preklapa ih muzička pratnja, mada i ako je isključite, želja za reskijim i bučnijim „režanjem” mašina ostaje.

Upravljanje je arkadno i na momente je suviše grubo. To se, najpre, oseća u oštrim krivinama, kada ste upućeni na korišćenje tastera za drift, koji se u ovom momentu ponaša kao ručna kočnica. Isto tako, prilikom frontalnog sudara sa objektima pokraj staze, ostaćete zakucani u mestu. Da ne bude baš sve tako rđavo, na stazama se nalaze i objekti koje je moguće razneti.

Sviđa nam se dizajn motocikala, ali i ideja da se „radnja” stacionira u cyber punk okruženje. Naravno, ono što nas je najviše zanimalo - kampanja, nismo uspeli da probamo, jer za sada postoji samo kao slepa ulica u glavnom meniju, pa ostaje da čekamo. Vatreni okršaji sa oponentima uvek su zanimljivi, ali stoji mišljenje da će autori morati da proliju još puno znoja, ne bi li došli do formule koju traže. Ovo se odnosi kako na upravljanje, tako i na grafička rešenja i osećaj brzine tokom vožnje. Nažalost, zbog svega navedenog, mislimo da se Phaseshift još skoro neće naći na rafovima prodavnica, pa čak i da je „prava” Beta verzija van domašaja nišana na snajperu. Više informacija o igri potražite na adresi phaseshift-game.co.uk.

PRETHODNI TEKST Instruments of Destruction

SLEDEĆI TEKST Tunic