Danilo LUKINOVIĆ

1. februar 2021.

Bez obzira na napredak hardvera i modernizaciju bojnog polja, multiplayer FPS naslovi, kako oni koji se baziraju na „realnom” okruženju i zapletu, tako i fantazijski, imaju istu premisu - Suprotstavljene grupe trčkaraju po ograničenoj mapi, naoružane nekom vrstom pew-pew oružja, koji snalaženjem po mapi, taktiziranjem i brzim prstima teže da bilans protivnika koji idu kući u vreći bude veći od njihovog. Legende sintetičkih testova, Futuremark, 2008. godine, napravili su prvenac na polju igara, nazvan Shatered Horizon, koji je proširio FPS koncept, smestivši bojno polje u bestežinski vakuum svemira. Ideja je bila odlična, a akcija jedinstvena, međutim, igra nije zaživela i održavala ju je šačica odanih, dok serveri nisu ugašeni. U međuvremenu je i Call of Duty „otišao u svemir”, ali je žeđ za ovakvom vrstom napucavanja, očigledno, bila ograničena. Igrom Boundary, kineski razvojni studio Surgical Scalpels namerava da svemirske pucačine vrati u fokus.

U trenutnom stanju, ovaj naslov više liči na tehnički demo. Zapleta, praktično, nema i odmah ste bačeni u akciju, mada se nudi i kratak demo za upoznavanje sa modulima i komandama. Kako je ovo igra tipa ’Counter Strike in Space’, zaplet bi predstavljao bespotrebno trošenje resursa i megabajta skladišnog prostora. Tokom trodnevnog test perioda, serveri su radili bez problema i pristupalo im se veoma brzo (tridesetak sekundi u proseku). Fizički model deluje ispeglano, a igra teče glatko i bez bagova. Gotova igra imaće sijaset različitih svemirskih objekata koji odgovaraju ideji stvarnog naučnog i tehnološkog razvoja, te pojasa asteroida i drugih nebeskih tela. Realno je preneseno i prelamanje svetlosti i, uopšte, osvetljenost delova izloženih sunčevim zracima, kao i teoretsko oštećenje delova okruženja. Paleta boja i „lepršavost” donekle su ograničeni (svemir je crn, objekti, odela i oružje su beli), ali ni zahtevnost nije visoka.

Akcija je brza i tečna. Potrebno je nekoliko sesija da se naviknete na kretanje sa potisnicima, ali je izvođenje veoma blisko klasičnom FPS „iskustvu”. Kako se nalazite u vakuumu, nećete čuti ništa više od onoga što se dešava u vašem šlemu i tupih udaraca kada vas neko pogodi ili dođete u kontakt sa okolinom. Senzori će upozoravati o blizini neprijatelja, a u neposrednoj blizini aktiviraće se i gajger. Moguć je Lock-On radarom, što je obično praćeno salvom projektila. U tišini svemira, dešavaće se da ne locirate protivnika pre nego što završite u statistici, pa će, kada se igra pojavi, komunikacija između saboraca biti imperativ.

Da li su u pitanju kulturne razlike ili nedovoljno poznavanje engleskog jezika, ali je razvojni tim izabrao krajnje nesrećan naziv za učesnike ovog svemirskog sukoba - astroperator! Nekako deluje kao da bi do zuba naoružani svemirski specijalac mogao da ima neki „kulji” opis radnog mesta. Zamislite regrutni letak koji glasi: „Budi i ti astroperator”. Igra će sadržati sve uobičajene klase, poput snajpera, lekara, tehničara i „šunjala”.

Iako se majete po svemiru, (za sada) nema akceleratorskih pušaka, lasera i sličnog oružja budućnosti, već je način za nasilnu dekompresiju odela i pravljenja kaše od fizionomije, tradicionalna kontrolisana eksplozija koja ubrzava tane prema dušmanima. Oružje deluje moderno (Bullpup uglavnom, a i Kriss Vector je dobio naklon) sa Red Dot nišanima i blagom kompjuterskom asistencijom, dok su odela opremljena dodatnim modulima, kao što su lanser projektila ili turela sa gatling mitraljezom. Za sve perspektivne Rosen Rittere, postoji i melee oružje, koje je u nekim slučajevima pogonjeno. Sekire, nažalost, nema, ali se nadamo da će ova jeres biti ispravljena u konačnoj verziji. Svo oružje i oprema moći će da se modifikuju menjanjem delova, modula i municije, što proširuje mogućnost mikromenadžmenta, ali i ostavlja sumnju da će poslužiti za onaj drugi, zlokobni mikro. Nadamo se, ipak, da je razvojni tim dovoljno razborit i da će plaćene varijante zadržati u okvirima kozmetike.