Dragan KOSOVAC

1. februar 2021.

U vreme kada većina mainstream pop kulture živi na izrabljivanju nostalgije, TV serija „Cobra Kai” je retki i svetli primer kako se istovremeno dodaje novi sadržaj staroj, voljenoj franšizi bez nepoštovanja publike ili direktnog pljuvanja nečeg što je ljudima decenijama u lepim uspomenama. Bez obzira na to koliko realni kvalitet tog originalnog sadržaja bledi kada se kritički posmatra kroz prizmu 2021. godine, publika oseti ljubav i poštovanje izvornog materijala i to je već pola posla, ostalo je poliranje igračke mehanike i audio-vizuelne prezentacije. Zbog toga je lepa vest da ljudi iz tima Flux Game studio, koji su stvorili igru Cobra Kai: The Karate Kid Saga Continues, očigledno poštuju i vole filmove i seriju - temelj na kom je podignuta njihova igra.

Kao serija, igra je smeštena u sadašnjost, tri i po decenije nakon karate turnira na kom je Danijel Laruso u finalu pobedio Džonija Lorensa. Rivalstvo i netrpeljivost između ovih suparnika i dalje traje i prenosi se na novu generaciju njihovih učenika. Dvojica njih, nekadašnji prijatelji, a sada ogorčeni protivnici Hok (Ilaj) i Dimitri, su u direktorovoj kancelariji i da ne bi bili suspendovani, moraju da objasne šta se desilo. Tako kreće retrospektivna priča ove igre.

Poput likova u seriji, igrač mora da izabere kom dodžou će da se priključi. Sa jedne strane je naslovni Cobra Kai, koji je sensei Lorens podigao iz pepela, a sa druge Mijagi-Do, gde Danijel Laruso pokušava da održi način na koji je preminuli gospodin Mijagi njega naučio karateu. U zavisnosti od izbora dodžoa, pratite priču igre iz njihove perspektive koja je dovoljno drugačija da ako želite da sklopite kompletnu sliku o priči igre, poželjno je da je odigrate sa svakim dodžoom po jednom. Kao razlike u priči, izbor dodžoa definiše i likove koji će vam biti na raspolaganju tokom pet poglavlja kampanje. U Cobra Kai vodite Džonija Lorensa, Migela, Hoka i Tori, dok u Mijagi-Dou upravljate Danijelom, Robijem, Samantom i Dimitrijem. Sa izuzecima u pojedinim misijama zbog priče, najčešće možete slobodno da menjate između sva četiri lika vaše strane.

Svaka strana ima svoj karakteristični stil borbe, a najznačajnije odstupanje od onog što možemo da vidimo u filmovima i seriji jesu specijalne moći, odnosno, potezi sa snažnim elementarnim efektima. Cobra Kai stil je ofanzivniji i ima specijalne vatrene napade, dok Mijagi-Do više stavlja naglasak na odbranu, a njihovi specijali zasnovani su na ledu. Takođe, igra je osetno lakša ako igrate kao Mijagi-Do, jer je Danijel jedini lik u igri sa sposobnošću lečenja. Ipak, širok spektar poteza svake strane odgovoran je za prilično zabavno tabanje dok se suočavate sa talasima protivnika, gradite komboe i koristite objekte i okolinu u svoju korist. Između misija, moguće je trošenje tokena dobijenih od poraženih protivnika za postepeno razvijanje veština svakog borca u vašem timu, kao i samog dodžoa.

Pred svega pozitivnog, Cobra Kai pati od nekolicine objektivnih tehničkih problema, a tu je i poneka subjektivna zamerka. Sa subjektivne strane je vizuelni stil igre koji je savršeno funkcionalan, ali kao da je nekim nesrećnim slučajem zaglavljen na tačno pogrešnom mestu između realnog i stilizovanog. Kao da bi situacija bila bolja da je sve pomereno ka bilo kom od ta dva ekstrema. Ipak, najbitnija komponenta igre - sama akcija - vrlo je dobra, kada je ne kvare bagovi (igra ponekad „propusti” da registruje da ste naneli štetu protivnicima). Ipak, kada sve radi kako treba, atmosfera je dovoljna da zaboravite na to da bi igra mogla da izgleda malo bolje. Što se tiče zvuka, situacija je mnogo bolja. Ne samo što su Bili Zabka i Ralf Mačio dali glasove Džoniju i Danijelu, već su tu i mladi glumci koji u seriji tumače Hoka i Dimitrija.

Kada Cobra Kai funkcioniše bez štucanja, bez problema može da stane rame uz rame sa igrama iz serijala Final Fight ili Streets of Rage. Zbog toga je šteta što sve nije malo lepše ispeglano. Ipak, ovo je vrhunska zabava za svakog fana franšize „Karate Kid”.