Miloš CVETKOVIĆ

1. februar 2021.

Ubijanje bogova je baš postalo neki opasan trend. Godfall se bavio tom tematikom, Ubisoft je čak napravio „Assassin’s Link” igru sa tom tematikom, a red je da se deicidom pozabave i mali studiji. Developeri originalnih igara, kako im glasi SEO slogan, Clever Beans zaista jesu napravili originalni twist na tematiku ubijanja božanstava. Pred nama je top down roguelike (team based) soulslike akciona igra, smeštena u pagansko okruženje u kome se osmoro odvažnih Kelta suprotstavlja tiranskim bogovima. Svaki mazohis...fan Souls igara koji drži do sebe upravo oseća kako mu srčani mišić poskakuje i hvata se za novčanik, ali, čitajte dalje, oh, vi divni mazohisti! Gods Will Fall, pored nesrećno sklepanog naziva ima i pregršt problema koje će ignorisati samo najzagriženiji ljubitelj virtuelnog mučenja.

Pripovedana na nekom od jezika poteklih od proto-keltskog, God Will Fall je priča o osam nasumično generisanih ratnika koji se posle brodoloma nađu na ostrvu na kome obitava deset božanstava. Naša četa ide od dungeona do dungeona, čisteći horde neprijatelja u svakom od njih, kako bi se na kraju sukobila sa bogom koji gospodari dungeonom. Ratnici imaju nekoliko varijacija hladnog oružja na raspolaganju, osnovne sposobnosti, poput brzine, snage i količine životne energije (Vigor) sa kojom počinju svaki prolaz. Svaki novi početak igre generiše novu družinu, sa novim oružjem i novim karakteristikama. Na sve ovo, pojedini članovi čete imaće lične agende protiv određenih bogova i (de)buffove koje će im neka božanstva uzrokovati, a što više neprijateljske krvi prolijete, to više svojih rana možete da zalečite. Neprijateljske snage između vas i bogova variraju od pešadije do nešto čvršćih poručnika (Vazala), čijim ćete ubijanjem skidati HP bogu i pre nego što se s njim susretnete. Šlag na torti inovacija je, pak, mogućnost da pale ratnike spašavate pri sledećem uspešnom prolasku dungeona. Dodajte i loot sistem, retki apgrejd oružja i likova i korišćenje ispalog oružja u projektilske svrhe, pomislićete da je ovo naredni korak u evoluciji soulsolikih igara. Bio bi, da nije nekih dečjih bolesti i hvatanja krivina.

Pored nasumičnih junaka i opreme, razvojni tim se odlučio za potpunu nasumičnost nivoa težine pojedinačnih tamnica svaki put kada se odlučite na novu igru. Dok ovo na papiru deluje okej, u praksi podbacuje, s obzirom na to da igra vrlo brzo postaje dosadna. Za dosadu je kriva sama borba, koja je retko kada zabavna zbog dve stvari: priproste mehanike i kljakavih kontrola. Želećete da posmatrate igru kao zabavni izazov, ali će najveći izazov biti frustrirajuće kontrole, refleksne kao Berni u filmu „Vikend sa Bernijem”. Da stvar bude još lepša, sve vreme stičete utisak da će vas igra obarati ako je to namerila, ma koliko se vi trudili da to ne bude slučaj. Likovi se, pritom, bez obzira na karakteristike, kreću kao turski kamion čiji šofer spava za volanom, pa ćete češće nego što očekujete padati u ambise i gubiti heroje. Souls wannabe igre i treba da budu teške, pobuniće se neko, a mi ćemo se složiti. Ovde se radi o veštački nakalemljenoj težini koja ignoriše postulate video-igara i temelji se na vrljavo izvedenoj mehanici. Tu je i kamera koja vas tretira kao latinoamerička baba kojoj ste opsovali Santa Luciju.

Grafički, igra se udobno smešta u niži razred Unity naslova. To je za 2021. godinu više cringe nego simpatično, ali pošto je izgleda sav budžet otišao u napore da se kontrole učine neefikasnim, a kamera vrljavom, verujemo da za grafiku nije ostalo ništa. Šta ste vi, neki kritičar likovnih dela? Mutne teksture i šareni crtanoliki dizajn su, bre, evergrin (/sarcasm).

Za veliku pohvalu jesu setting (ko sledeći pomene Vikinge ili feudalni Japan, ćelava mu keva) i ideja sa četom likova, ali priprosta mehanika jednostavno ne dozvoljava da se osećate kao da je igra izazovna. Potpuna nasumičnost svega sprečiće vas da se ikako vežete za likove i igru, pa će GWF ostati upamćena kao lep pokušaj.