Vladimir PISODOROV

1. jun 2020.

Starom sokoćalu je odzvonilo, ali i dalje čuči u mračnom budžaku, jer jednostavno ne možete da se oprostite od njega i bacite ga u đubre. Razumemo vas, uspostavili ste „emocionalnu konekciju”, kao što se vozači vezuju za svoje četvorotočkaše. Kada je već tako, prezentovaćemo vam jednu ideju. Možda će vam se činiti otkačenom, možda ćete pomisliti da ju je nemoguće sprovesti u delo, ali ako želite da spasite svog dugogodišnjeg prijatelja od sakupljača sekundarnih sirovina, poslušajte nas.

Da li ste razmišljali o tome da na desktopu „poterate” Android? Dobro, verujemo da ste na neki način to već probali, preko emulatora o kojima smo do sada više puta pisali. Međutim, iako se to čini kao veoma dobra ideja, u ovom slučaju nam se ne sviđa zbog dve stvari. Prvo, proces emulacije je zahtevan, a drugo, da biste ga sproveli u delo moraćete da koristite novu mašinu i tada nećete imati izgovor da od starog gvožđa spasite staru. Iz prikrajka vreba i treća negativna stvar, a to je što preko emulatora dobijate mobilni Android na desktopu, dobro naštelovan i prilagođen radu u neprirodnom okruženju, ali i dalje je u pitanju mobilna verzija.

Stvar se iz korena menja u slučaju ideje koju predlažemo da izvedete u praksi. Verzije Androida sa kojima ćete se družiti modifikovane su i prilagođene radu baš na desktop (ili laptop) kompjuterima. U startu je podržan rad sa mišem i tastaturom, obezbeđena je podrška i za (mnoge) periferije, a odmah po „raspakivanju” bićete u mogućnosti da uživate i u multimediji. Druga strana medalje je to što će vam za takvu rabotu biti dovoljna i mašina stara deset i više godina. Ovde se, da ponovimo, ne radi o emulaciji, već o nativnom izvršavanju programskog kôda, što čitavu akciju i čini toliko primamljivom.

Naravno da sve ne može da prođe bez problema i začkoljica, a najveća je svakako to što ćete biti u situaciji da baratate Linuksolikim instalacionim rutinama koje, kao što znate, umeju da pokažu zube manje iskusnim korisnicima. Većina Android „distribucija” namenjenih desktop okruženju dolazi i u Live varijantama, pa pre nego što posegnete za opcijom Install, možete da proverite kakvo je stanje u praksi. Paketi se korisnicima prosleđuju u ISO formatu, što znači da se preko programa kao što su Etcher (www.balena.io/etcher) ili Rufus (rufus.ie) veoma lako „pretabavaju” na USB stik.

Android x-86 9.0-r2

Iako možda ne donosi manevarski prostor koji očekujete, početna stanica (iz više razloga) je Android x86 (www.android-x86.org, 921 MB). U pitanju je projekat koji je počeo sasvim slučajno, kao podrška Android open source komuni, da bi vrlo brzo izrastao u nešto potpuno drugačije. Njegovi autori su shvatili da mogu da urade mnogo više od toga i počeli su sa radom na platformi koja na kraju treba da izraste u sveobuhvatno rešenje za pokretanje Androida na x86 arhitekturi.

Trenutno aktuelna verzija zasnovana je na Androidu 9 – Pie, ali sa zvaničnog sajta moguće je preuzeti i starije verzije. U pitanju je Live distribucija koja se korisnicima nudi u 32-bitnoj i 64-bitnoj varijanti. Instalacija je izuzetno jednostavna i sa te strane ne možemo da se požalimo. Slično je i kada je inicijalni setup radnog okruženja u pitanju, gde je dovoljno odabrati način prikaza ikonica na ekranu i povezati se sa Wi-Fi mrežom. Ovde dolazimo do prve prepreke koja mnogim korisnicima može da predstavlja problem. Naime, Android x86 ne podržava LAN konekciju, što znači da je jedini način za „izlazak u svet” bežična veza. Kod laptopa to i nije neki problem, ali ako radite sa desktop mašinom možete da se nađete u nebranom grožđu. Podrška za Wi-Fi adaptere je osnovna i iako autori rade na njenom proširenju, budite spremni na razočaranje.

Android x86 stiže sa instaliranim Play Storeom, što znači da je neometan pristup softverskim alatkama obezbeđen. Ukoliko ostanete bez konekcije sa internetom, možete da probate sideloadovanje aplikacija sa USB stika. Podrška za tastaturu i miš je potpuna, a zarad lakše tranzicije sa Windowsa tu je i Taskbar Launcher, koji omogućava da se resursima pristupa preko improvizovanog Start tastera. Naravno, tu je i podrška za „izvlačenje” ikonica na taskbar, a kako se na njegovom desnom kraju nalazi i sat, sličnost sa klasičnim desktop operativnim sistemima je potpuna. Android x86 zadržava mogućnost rada sa vidžetima. Pri vrhu ekrana nalazi se Notification bar, odakle može da se pristupi osnovnim podešavanjima.

Kada su preinstalirane aplikacije u pitanju, Android x86 je bloatware free. Google Play smo već pomenuli, a na raspolaganju su i aplikacije za gledanje slika, slušanje muzike, a tu je i Terminal Emulator, jednostavan fajl-menadžer, pa jedino što nedostaje jeste video-plejer. Kad smo već kod toga, autori snažno sugerišu da za tu svrhu odmah instalirate VLC.

Zanimljivo je pomenuti da Android x86 donosi mogućnost pokretanja aplikacija u prozoru, što dalje znači da je podržan i multitasking, odnosno mogućnost pokretanja više aplikacija istovremeno u odvojenim prozorima. Pored toga, tu je i opcija rada u split-window režimu, rad u multi-desktop okruženju i tako dalje. Na prvu loptu, Android x86 ne deluje ništa posebno – ne dolazi sa šljaštećim ikonicama, pozadinom za home ekran od koje zastaje dah i gomilom preinstaliranog softvera. Ipak, baš to i jeste poenta ove priče, jer je na ovaj način fokus na optimizaciji pokretačkog kôda i omogućavanju da sve glatko radi na hardveru starije generacije.

Phoenix OS 3.6.1

Phoenix OS (www.phoenixos.com, 850 MB) instalira se na identičan način kao i Android x86, a čak je i zasnovan na ovom projektu. Međutim, za razliku od svog uzora, Phoenix OS donosi „samo” Android 7.0.1 – Nougat, jednostavno se postavlja u rad, ali boluje od istog problema kao i Android x86. „Veza sa svetom” moguća je isključivo preko Wi-Fi konekcije, dok je saradnja sa bežičnim adapterima prilično slaba. S druge strane, sideloadovanje aplikacija sa USB „fleški” funkcioniše savršeno, pa ćete imati bar nekakvu backup opciju.

Sve što smo rekli za Android x86 kada je prezentacija sadržaja u pitanju ne važi u slučaju Phoenix OS-a. Odmah na startu za oko će vam zapasti upečatljiva desktop pozadina i taskbar koji neodoljivo podseća na one sa desktop sistema. Na raspolaganju je čak i neka verzija quicklauncha, u desnom uglu je systray u kome se čak pojavljuje USB ikonica kada na kompjuter priključite stik, a tu je i improvizovani taster Start. Na desktopu su smeštene ikonice Recycle Bin i My Computer, pa je osećaj rada u desktop radnom okruženju kompletan. Notification bar u klasičnom smislu ne postoji, ali je zato tu Notification Center, koji kao da je prekopiran iz Windowsa 10.

Rad u Phoenix OS-u uopšte ne ostavlja utisak da se u pozadini nalazi Android i moramo da kažemo da su autori u ovom segmentu obavili izuzetan posao. Čak ni kada otvorite sekciju Settings, na ekranu se neće pojaviti prepoznatljiva Android podešavanja, već u potpunosti restilizovano radno okruženje. Konačno, u Start meniju postoji ikonica koja reprezentuje aktivnog korisnika, a tu je i taster Power, zupčanik koji vodi do sekcije Settings i Search dijalog. Gotovo da imate osećaj da se nalazite u Windowsu 10. Očekivano, Phoenix OS aplikacije smešta u prozore koje slobodno možete da premeštate po radnoj površini i na raspolaganje stavlja kontekstualni meni koji pozivate na klasičan način, pritiskom desnog tastera na mišu.

Servis Google Play je integrisan, nažalost, kao i gomila bloatware sadržaja. To je cena koja mora da se plati kako bi projekat ostao besplatan za krajnjeg korisnika. Osim svog prijemčivog izgleda i sličnosti sa klasičnim desktop operativnim sistemima, Phoenix OS ima još jednog keca u rukavu. U pitanju su sirove performanse, naročito kada se radi o pokretanju igara. Na raspolaganju je ubedljiva 1080p optimizacija koja omogućava da uživate i u veoma zahtevnim igrama. Ako možete da se pomirite sa reklamnim sadržajem, onda je baš ovo verzija Androida za desktop koju ste tražili.

PrimeOS 0.4.5

Ako smo za Android x86 rekli da je konzervativan, a Phoenix OS bombastičan, onda se PrimeOS (primeos.in, 1,06 GB) nalazi negde u sredini. Po pokretanju, dočekaće vas prijatno radno okruženje, privlačan wallpaper i taskbar, baš kao da se nalazite u klasičnom desktop operativnom sistemu. Notifikacijama se pristupa sa systraya, u kom se nalazi i sat, ali kada se radna forma bude pojavila na ekranu ostaćete pomalo razočarani, pošto je uvijena u klasičnu Android foliju. Slična stvar je i sa sadržajem menija Start, jer autori nisu učinili puno toga da sakriju poreklo svog čeda i odlučili su da se oslone na vizuelni identitet „običnog” Androida. Pretpostavljamo da već očekujete šta ćemo sledeće navesti, pa evo, po otvaranju sekcije Settings imaćete utisak da prebirate po opcijama nekog Android mobilnog telefona ili tableta.

U paketu se dobija sasvim solidna količina pratećeg sadržaja. Recimo, na raspolaganju se nalazi Google Chrome, YouTube aplikacija, editor teksta, fajl-menadžer, alatke za gledanje slika i slušanje muzike i tako dalje. Očekivano, tu je i Play Store aplikacija, pa kada rešite problem sa „izlaskom u svet” dobićete pristup vaskolikom sadržaju. Zanimljivo je da PrimeOS koketira sa žičnom online konekcijom i da sadrži opciju koja će „varati” instalirane aplikacije da se radi o Wi-Fi komplementu, ali mi na taj način nismo uspeli da postignemo ništa. Inače, aplikacije se smeštaju u prozore koje je moguće slobodno pomerati po radnoj površini, a ono što nedostaje jeste kontekstualni meni koji smo videli kod Phoenix OS-a.

PrimeOS baziran je na Androidu 7.1.2 – Nougat i zainteresovanima se nudi, verovali ili ne, u čak tri različite verzije. Jednostavno, njegovi autori poželeli su da svoj proizvod učine dostupnim svima, pa su tako napravili svojevrsnu klasifikaciju. Verzija Classic namenjena je za rad na hardveru proizvedenom pre 2011. godine i radi se od 32-bitnom radnom okruženju. Verzija Standard namenjena je nešto novijem tipu hardvera, proizvedenom posle 2011. godine i reč je o 64-bitnom prozivodu. Konačno, verzija Mainline namenjena je sistemima proizvedenim posle 2014. godine. U potonjem slučaju veliki downside je to što ne podržava rad sa grafičkim karticama kompanije Nvidija. Inače, za sve tri verzije PrimeOS-a obezbeđena su OTA ažuriranja, pa oko instaliranja nadogradnji i ispravljanju eventualnih bagova ne trebate da brinete.

Baš kao i Phoenix OS, PrimeOS na pijedestal stavlja igrače, obezbeđujući renderovanje 60 sličica u sekundi bez većih problema. Subjektivni utisak je da PrimeOS lakše radi od takmaca i kada je obavljanje „običnih” poslova u pitanju, te da je učitavanje sadržaja nešto brže nego kod konkurencije. Sve u svemu, radi se o odlično zaokruženom proizvodu čija je jedina mana to što korisniku previše otkriva svoje poreklo.

Bliss OS 11.11

Ako bismo posmatrali samo način na koji je sadržaj prezentovan van „terena za igru”, Bliss OS (www.blissos.org, 1,37 GB) definitivno bi zauzeo čelnu poziciju na listi Androida namenjenih desktop mašinama. Ovaj operativni sistem nudi se zainteresovanima u četiri varijante (jedna je 32-bitna, Lite), ali koplja će se lomiti između osnovne dve. Bliss OS 11.x spada u red stabilnih izdanja i zasnovan je na verziji Androida 9 – Pie. S druge strane, Bliss OS 12.x predstavlja Beta liniju izdanja i kod njih je zanimljivo to što su zasnovane na verziji Androida 10 – Q. Bliss OS je prvi proizvod iz klase koji nudi ovu mogućnost, ali smo se mi ipak odlučili da priču o Beti ostavimo za neku drugu priliku i fokusiramo se na verziju koja se provereno dobro pokazala u praksi.

Bliss OS je mnogo bliži projektu Android x86, nego hibridnom rešenju kakvo je Phoenix OS. Korisnik na početku može da bira između tablet i desktop radnog režima, a potonji je izveden identično kao u slučaju projekta Android x86. Notification panel „izvlači” se sa gornje ivice ekrana i klasičnog je izgleda. Identična situacija je i sa sekcijom Settings koja se ni po čemu ne razlikuje od one koju možemo da vidimo na klasičnim Android uređajima. Ako je za utehu, iza tastera Start nalaze se redizajnirane ikonice, stilizovane tako da se uklope u prepoznatljiv Bliss look&feel. Ako ste očekivali dramatičan otklon u odnosu na „pravi” Android, ovakva postavka stvari neće vam se dopasti, ali ako vam je potrebna desktop funkcionalnost je tu – čak i, recimo, korišćenje kombinacije tastera ’Alt-Tab’.

Što se tiče ugrađenih softverskih alatki, Bliss OS je bloatware free, ali dolazi sa čitavom regimentom instaliranih ostvarenja. Aplikacija za pristup Googleovoj prodavnici se podrazumeva, tu je i ugrađeni fajl-menadžer, ali i Notepad, RSS čitač, Terminal Emulator... Zanimljivo je da je umesto Google Chromea preinstaliran Mozillin Firefox, ali i da nedostaju alatke za baratanje multimedijalnim sadržajem.

Umesto da idu na sirove performanse, autori Bliss OS-a najveću pažnju posvetili su kompatibilnosti. To, naravno, ne znači da Bliss OS ne može da pokreće igre, naprotiv. Za ovu priliku osmišljena je čitava sekcija – Gaming Center, koja je namenjena baš tome da se iz instaliranih igra izvuče koji frejm više. Ono na šta su autori posebno ponosni jeste mogućnost konfiguracije operativnog sistema, kao i ugrađeni bezbednosni sistemi koji se oslanjaju na AOSP. Zahvaljujući tome što ne generiše spikeove tokom rada, korišćenje Bliss OS-a preporučuje se na laptopima zbog štednje baterije po kojoj je poznat.

Remix OS 3.0.207

Onima koji su već probali da instaliraju Andorid na desktop mašini i te kako je poznat projekat Remix OS (i.sk.rs/357548, 1,2 GB), ali i njegova nesrećna sudbina. Ovaj operativni sistem zatvorenog kôda ne razvija se već četiri godine, a prošlo je tri godine otkako je prestao bilo kakav oblik tehničke podrške. Međutim, ipak smo ga uključili u miks kao pokazatelj da čak i sa „zastarelim” i u zapećak bačenim projektom ipak može da se dođe do željenih rezultata. Pojedinci idu toliko daleko sa hvalospevima upućenim autorima Remix OS-a, da ovaj operativni sistem proglašavaju svime onim što je Chrome OS trebao da bude, a nije.

Naizgled, Remix OS ima sve ono što od jednog hibridnog Androida želimo. Pri tome, njegovi autori su toliko umešno uklopili originalne komponente u novo ruho da ni ne primećujete da se radi o delovima mobilnog operativnog sistema. Tu najpre mislimo na Notification Panel i sekciju Settings. Notifikacije se pozivaju klikom na ikonicu u systrayu, što za rezultat ima pojavljivanje radne oblasti nalik na onu iz Windowsa 10. Taskbar je klasičan – tu je taster Start, sat, quicklaunch, ikonica za promenu keyboard layouta, volume kontrola... Na desktopu se nalazi Recycle Bin, a aktivan je i kontekstualni meni koji se poziva pritiskom na desni taster na mišu. Remix OS u ovom segmentu ostavlja utisak ozbiljnog i modernog operativnog sistema, a ne običnog porta mobilnog Androida.

Još jedan department u kojem su autori napravili iskorak u odnosu na konkurenciju jeste broj preinstaliranih softverskih rešenja. Ništa nije prepušteno slučaju, ali je opet sve prošlo bez nepotrebnog bloatwarea. Remix OS jedini je takmac koji donosi apsolutno sve što vam je potrebno za brz početak. Na raspolaganju je čak i aplikacija Facebook, ali i čuveni MX Player, jedan od najboljih multimedijalnih plejera za Android. Sledeći podatak će vas možda iznenaditi, ali uzevši u obzir kad je izdat poslednji update za ovaj operativni sistem to i nije toliko čudno. U srcu Remix OS-a nalazi se Android 6.0.1 – Marshmallow. Bez obzira na to, Remix OS briljira kada su performanse u pitanju i ozbiljno morate da ga uzmete u razmatranje prilikom donošenja odluke šta da instalirate. Tačka spoticanja definitivno će biti podrška, naročito ako planirate da „zavrtite” novije igračke naslove. Marshmallow ih neće podržati i tu ne možete da učinite ama baš ništa. Šteta, pošto na osnovu senzibiliteta sa Remix OS-om jedino može da se poredi Phoenix OS.

OpenthOS 8.1.0

Za kraj smo ostavili još jedan hibridni Android – OpenthOS (www.openthos.com, 938 MB). Ovaj open source operativni sistem dolazi nam iz Kine i, kao što pretpostavljate, jedna od njegovih najvećih mana je u tome što se ne oslanja na Googleove aplikacije. U praksi, to znači da aplikacija Play Store nije dostupna i da ćete za „nabavku” softvera morati da se snađete sami. U paketu se nalazi interna „prodavnica aplikacija”, ali nismo uspeli da je nateramo da profunkcioniše. Na svu sreću, sideloadovanje aplikacija radi savršeno, pa ipak neće biti problema kao što je bilo za očekivati.

Ono na šta u startu možete da računate jeste internet browser Chromium, Terminal Emulator, fajl-menadžer, Sound Recorder, aplikacija za gledanje slika... Manje-više, u pitanju je standardni dijapazon softverskih alatki.

Stvar koja u slučaju OpenthOS-a oduševljava je njegov vizuelni identitet. U pitanju je hibridni operativni sistem u pravom smislu te reči, koji može da stane rame uz rame sa Phonenix OS-om i Remix OS-om. U mnogim stvarima ih i prevazilazi: prvog zbog toga što ne dolazi sa gomilom bloatwarea, a drugog zbog toga što se oslanja na kudikamo noviju platformu. OpenthOS-ovo srce je Android 8.1.0 – Oreo, ali to ne znači da je on bez mana. Prvu stvar smo već pomenuli – nepostojanje gappsova, ali tu je i podatak da autori ne mare previše za korisnike van matice. Ako vam bude zatrebala tehnička podrška, obrali ste bostan.

Stvar koja nam se jako svidela je to što OpenthOS podržava virtuelnu Wi-Fi konekciju i bez ikakvih podešavanja i problema signal „pušta” kroz kabl. No, da se vratimo na vizuelni identitet... Sve je modernizovano i do te mere ispeglano da je to za svaku pohvalu. Na taskbaru vas očekuje klasičan dijapazon mogućnosti, dok se iza tastera Start krije prijatno iznenađenje. Meni je segmentiran, kao u novijim iteracijama Windowsa i nudi jednostavan pristup sekciji Settings, fajl-menadžeru, često korišćenim aplikacijama, baš kao i integrisanoj funkciji Search. Notification Panel podseća na onaj iz Windowsa 10, uz sporadično „probijanje” vizuelnih rešenja primenjenih na mobilnoj verziji Androida. Sekcija Settings u potpunosti je ista kao njen mobilni uzor i to je verovatno jedina stvar koja „ispada iz vinkle”.

Konačno, da vam skrenemo pažnju na to da OpenthOS na desktopu „drži” ikonice My Computer i Recycle Bin, podržava rad sa kontekstualnim menijem, pa čak je i u stanju da ekran automatski podeli na ravne časti između označenih prozora. Skoro kao da radite u Desetki. Ako vas brinu performanse, crne misli odmah izbijte sebi iz glave. U pitanju je optimizovan i za najveće izazove spreman operativni sistem.

• • •

U ovom „kratkom” pregledu, predstavili smo sve desktop verzije Androida koje iole vrede. Tokom njihovog testiranja demistifikovali smo još jednu stvar – uopšte ih nije teško instalirati ili probati. Listom sve takmace moguće je poterati i u Live režimu, pa čak i probati iz virtuelne mašine. Potonje će biti nešto teže isključivo sa OpenthOS-om, s obzirom na to da ne dolazi u ISO, već u IMG formatu. Jedini problem koji možete da imate prilikom instalacije odnosi se na GRUB Loader koji iz nekog razloga ume da pobrljavi i zaglavi se u terminalu, ne dajući vam priliku da se dočepate grafičkog okruženja. Na svu sreću, to se relativno lako rešava tako što pritiskom na taster ’E’ pokrenete editovanje itema u GRUB-u i parametar quiet zamenite parametrom nomodeset xforcevesa. Nakon što pritisnete ’Enter’, a odmah potom i taster ’B’, bez problema ćete ugledati pozdravni ekran.

Od svih prikazanih „varijacija na temu”, koja je naš favorit? To je pitanje na koje je izuzetno teško odgovoriti, naročito zbog toga što su svi proizvodi veoma pažljivo zaokruženi i pružaju mogućnost obavljanja svih osnovnih akcija.

Android x86 namenjen je konzervativcima koji ne haju mnogo za hibridna rešenja i biće zadovoljni osnovnim mogućnostima. Plus mu je svakako to što je zasnovan na Pie verziji Androida. Phoenix OS to menja iz korena, ali dolazi sa bloatwareom i donosi „samo” Nougat verziju Androida, a to može da bude ograničenje u nekim situacijama. PrimeOS je zato „zlatna sredina”, jer kombinuje najbolje stvari iz oba sveta. I on je zasnovan na Nougatu, ali ga izdiže to što je namenjen za pokretanje na najrazličitijem tipu hardvera, a to ne nudi nijedan od prikazanih takmaca. Bliss OS krase sjajne performanse, ima verzije zasnovane i na Pie i na Q iteracijama Androida, ali vizuelno nije tako dobro uobličen kao neka druga predstavljena rešenja. Remix OS, zato, jeste i zaista izgleda sjajno, mada ga od trona udaljava to što je u pitanju projekat koji je izgubio podršku svojih tvoraca i polako odlazi u istoriju. Čini se da bi u celoj papazjaniji najviše mogao da avanzuje OpenthOS koji izgleda fantastično, donosi dobre performanse i radi pod Oreom. Ipak, i on ima mane, koje se prvenstveno ogledaju u tome što ne koketira sa servisom Google Play, a tehnička podrška „radi” samo na kineskom jeziku.

Da izvučemo zaključak i polako se odjavljujemo – za koju god desktop verziju Androida da se odlučite, nećete pogrešiti. Probajte ih sve ako treba, jer to će biti prilika da se sa svojim ostarelim ljubimcem družite još neko vreme.