Vladimir TRAJKOVIĆ

1. jun 2020.

Električna vozila sve više dobijaju na popularnosti, pogotovo ona manja, koja su pristupačna širem krugu korisnika. Električni trotineti i dalje privlače najviše pažnje zbog haotičnog i zakonom (još uvek) neregulisanog ponašanja u saobraćaju, ali i pored neosporne praktičnosti, njihova upotrebna vrednost je ograničena malog snagom motora i skromnim operativnim radijusom. Mopedi i bicikli na električni pogon već su znatno ozbiljnije sprave koje mogu da posluže i za duže vožnje, a sa njima smo se više puta do sada sretali na ovim stranicama. Zato i ovoga puta nastavljamo sa njihovom promocijom u cilju podrške očuvanju životne sredine, ali i bržeg i jeftinijeg svakodnevnog putovanja po gradu.

3pluscoco Mini Harley

Sličan model probali smo se prošlog leta (SK 8/2019, i.sk.rs/16049), a on je bio jedan od prvih zvanično zastupljenih kod nas. Za ovih nepunih godinu dana, novi model pretrpeo je izvesne izmene. Vrlo masivan čelični ram koji oblikom predstavlja neki hibrid između skutera i klasičnog čopera dobio je još jednu vertikalnu šipku na kormanu, što je doprinelo povećanju robusnosti čitave konstrukcije. Iako estetski sigurno neće svakome biti po volji, ovakav koncept ima svojih prednosti po pitanju lakoće upravljanja, najviše zahvaljujući niskom težištu, što će biti od značaja osobama koje nemaju iskustva u upravljanju dvotočkašima. Stabilnosti doprinose i izuzetno široki pneumatici malog prečnika, koji odaju utisak da mopedmože samostalno da stoji, što, naravno, ipak nije moguće. Zato je izuzetno stabilan i u krivinama, čak i pri prelasku preko tradicionalno nezgodnih površina za dvotočkaše, poput tramvajskih šina ili farbe kojom se obeležavaju pešački prelazi, a za bezbedno zaustavljanje staraju se odlične, hidraulične disk kočnice. Zbog širokih pneumatika, radijus zaokreta nije naročito mali, što može da zbuni neiskusnog vozača kod oštrijih skretanja, ali posle određenog perioda privikavanja to svakako više neće predstavljati prepreku uživanju u vožnji.

Motor snage kilovat i po sa lakoćom nosi jednu osobu, sve do uspona koji prevazilaze ugao od 20 stepeni. Tokom našeg testa, naišli smo (ciljano) na samo jednu uzbrdicu sa kojom Mini Harley nije uspeo da se izbori, ali moramo da napomenemo da je njen ugao znatno veći od maksimalno savladivog koji je naveden za ovaj moped. Na manje strmim terenima, u vožnju možete povesti i saputnika, pazeći da vam ukupna težina ne pređe 150 kilograma. Iako je maksimalna nosivost 200 kilograma, ne preporučuje se da ukupno opterećenje pređe navedenih 150.

Moped se napaja putem odvojive baterije, koja je ovoga puta smeštena ispod sedišta i nakon otključavanja brave moguće ju je izvući unapred. Nažalost, kabl kojim je povezana sa mopedom i dalje se nalazi sa spoljne strane i ničim nije obezbeđen, pa se njegovim izvlačenjem iz konektora baterije lako prekida napajanje alarmnog sistema. Ovo je ozbiljan bezbednosni propust, koji moped čini relativno lakom metom za lopove. Zaključavanje upravljača u krajnjem levom položaju uz pomoć bravice, takođe, nije naročito srećno rešeno, jer metalni jezičak blokira plastičnu masku prednje viljuške, koju je lako deformisati ili polomiti i tako osloboditi upravljač. Dakle, na polju bezbednosti od krađe ovaj moped ne briljira i vlasnik će morati da osmisli alternativni način obezbeđenja svog ljubimca, a za tu namenu već odavno postoji širok izbor komercijalnih rešenja.

Autonomija je sasvim solidna za vozilo namenjeno gradskoj vožnji i sa jednom osobom gotovo da ne može biti manja od 30 kilometara, bez obzira na vrstu terena i način vožnje, dok je realno za očekivati da uz malo nežnije ophođenje prema ručici gasa i nižoj maksimalnoj brzini ona u proseku bude i preko 40 kilometara.

Instrument tabla sada je potpuno digitalna i pruža pregled trenutne brzine, ukupnog broja pređenih kilometara, kao i indikaciju stepena napunjenosti baterije i aktiviranih pokazivača pravca. Navedenim nismo naročito zadovoljni, jer je aktiviranje prekidača žmigavaca previše lako, a tome ne pomaže i nepostojanje zvučne indikacije da su aktivirani. Takođe, indikator nivoa napunjenosti baterije nije baš precizan, jer pod većim opterećenjem (uzbrdo) brzo prikaže da je baterija na izmaku, a onda volšebno vrati „kockice”, tako da je praćenje broja pređenih kilometara jedini pouzdan način da ne biste neplanirano koristili sopstveni pogon. Brzinomer, takođe, ne može da se pohvali naročitom preciznošću, što je najlakše uočljivo prilikom „promene brzina”. Naravno, električna vozila nemaju menjač brzina, ali ovaj model ima ugrađen prekidač sa tri položaja kojima se određuje maksimalna brzina i ubrzanje mopeda (prva brzina oko 14, druga oko 28 i treća maksimalnih 40 kilometara na čas). Svrha ovog prekidača je da omogući mekši start iz mesta i tako doprinese uštedi baterije, ali kada se pri maksimalnom gasu brzo „prešalta” iz prve u neku od druge dve „brzine”, brzinomer momentalno prikaže maksimalnu brzinu za navedeni položaj prekidača, bez obzira što je stvarna brzina niža od navedene. Pretpostavljamo da se ovo događa zbog toga što se za merenje brzine ne koristi klasična sajla, već se na osnovu položaja ručice gasa njena vrednost aproksimativno prikazuje na displeju. Ovo može da bude od značaja na nizbrdicama, kada brzinomer prikazuje maksimalnu brzinu od 42-43 kilometra na čas, a evidentno je (i uz pomoć GPS-a potvrđeno) da se moped kreće znatno brže, tako da bi o tome valjalo povesti računa ukoliko ne želite da plaćate kazne za prekoračenje brzine na mestima gde je ona ograničena na manje od 50 kilometara na čas. S druge strane, za pohvalu je to što kada je spuštena bočna stopa (popularno – „ćopava”), ručica gasa se deaktivira, tako da nije moguće nehotično pokretanje vozila dok je parkirano. Takođe, pritiskom na neku od ručica kočnica, automatski se isključuje napajanje elektromotora. Simpatičan i koristan detalj predstavlja i vrlo robusan nosač mobilnog telefona, koji raspolaže USB portom, pa je telefon moguće i puniti tokom vožnje.

Da biste uživali u vožnji ovog mopeda, neophodno je da posedujete vozačku dozvolu minimalno „Am” kategorije, kao i da moped registrujete. Cena ovog modela na domaćem tržištu iznosi oko 190 hiljada dinara.

MILG HYX

I ovo vozilo je proizvod random kineskog proizvođača, koji čak nema ni sopstveni sajt, ali to nikako ne znači da zbog toga što je čistokrvni „kinez” nema upotrebnu vrednost, naprotiv. Ovoga puta nije u pitanju moped, već bicikl sa dodatnim (električnim) pogonom. Po važećem zakonu, ovakva vozila se ne registruju, jer se smatraju biciklima, iako se na prvi pogled to nikada ne bi reklo. Detaljnijim zagledanjem biće već sasvim jasno da je ovo vozilo opremljeno pedalama i da ga je moguće (iako ne naročito udobno) voziti i isključivo manuelnim pogonom.

Snaga elektromotora je već u sivoj zoni, jer elektro-bicikli ne bi smeli da budu opremljeni motorima snage veće od 250 vati, a ovaj je deklarisan na čitavih 400, što nam se čak čini nerealnim, jer su mu performanse znatno iznad toga, ako ih uporedimo sa, recimo, trotinetima sa motorima jednake deklarisane snage. Ipak, tokom višednevnog testa, nijedna patrola saobraćajne policije nije nas zaustavila sa pitanjima poput „gde je tablica” i „šta tražite na biciklističkoj stazi”, iako je bilo upitnih pogleda čika u plavim uniformama.

Kao što smo već pomenuli, snagom motora smo više nego prijatno iznenađeni. Sa lakoćom i istom brzinom je savladavao uspone kao i prethodno pomenuti model, uprkos deklarativno višestruko slabijem motoru, ali i masi većoj za nekoliko kilograma. Ono u čemu je ipak inferiorniji jeste baterija i domet. Ovde je upotrebljena klasična olovna baterija, koja se sastoji od četiri manje baterije, svaka kapaciteta 12 amper-časova i napona od 12 volti, koje su serijski povezane kako bi se dobio radni napon od 48 volti. Time je maksimalni teoretski domet deklarisan na 40 kilometara, ali u praksi je on otprilike upola kraći ako se vozi „punim gasom” i na terenu prepunom uspona, kakve su beogradske ulice. To i dalje nije malo, ali treba povesti računa i o broju predviđenih ciklusa punjenja i pražnjenja baterije, koji je deklarisan na oko 400 punih ciklusa. Naravno, olovna baterija je osetljivija na pravilno punjenje i ne prija joj da dugo stoji ispražnjena, pa bi to valjalo uzeti u obzir. Srećom, zamenska baterija nije skupa poput litijum-jonske, te košta oko 15 hiljada dinara, a očekivani vek trajanja joj je barem tri godine, pre nego što ozbiljnije izgubi na kapacitetu.

Bateriju je moguće puniti dok je instalirana na samom biciklu (topla preporuka, jer je vrlo teška) ili ju je moguće ukloniti i tako puniti. I kod ovog modela javlja se problem deaktiviranja alarmnog sistema kada je baterija uklonjena. Doduše, ovde joj nije moguće pristupiti bez upotrebe ključa ili nasilnog lomljenja bravice sedišta ispod koga je smeštena. Dok je ona instalirana, alarmni sistem, pored zvučnog upozorenja, čak koristi motor za blokadu zadnjeg točka, što je prilično efikasno rešenje u sprečavanju krađe, a senzori za detekciju pokreta aktiviraće izuzetno glasnu sirenu na najmanji pokret kada je bicikl zaključan. Takođe, sirena je smeštena negde unutar plastičnih oklopa bicikla i nije joj moguće pristupiti i eventualno je onemogućiti bez prethodnog aktiviranja, tako da za alarmni sistem imamo samo reči hvale.

Instrument tabla, pored osnovnih informacija, prikazuje i trenutnu ambijentalnu temperaturu, ali pati od istih boljki kao i ona kod prethodno pomenutog modela. I ovde je prisutan prekidač sa tri položaja kojim se reguliše maksimalna brzina i obrtni moment motora, a čijom upotrebom je moguće prištedeti bateriju. Tome u dobroj meri može da pomogne i „pedalanje” prilikom kretanja iz mesta ili na većim usponima. Prijatno nas je iznenadio i prekidač pokazivača pravca, koji se sam vraća u neutralni položaj, dok se deaktivira pritiskom na prednju stranu, baš kao i kod pravih motocikala. S druge strane, retrovizorima smo prilično razočarani. Iako su vrlo dobrog oblika i više nego dovoljno pregledni, njihovi nosači su toliko slabašni da ćete posle par minuta vožnje i nekoliko neravnina na putu, u retrovizorima videti sve, sem šta se dešava iza vas. Toliko brzo se razdese da su gotovo neupotrebljivi, a ne postoji fabrički predviđen način da se bolje učvrste.

Zgodan detalj predstavlja i koferčić na zadnjoj strani bicikla koji se zaključava i u koji je moguće odložiti manju kacigu ili punjač i još poneku, manju i lakšu stvar. Cena ovog bicikla nešto je niža od 80 hiljadarki.

• • •

Iako im je cena eksploatacije toliko niska da je maltene neosetna (manje od 10 dinara na 100 kilometara), početno ulaganje nije zanemarivo, naročito u slučaju mopeda koji je neophodno registrovati svake godine, što uz cenu neophodnog tehničkog pregleda i nije baš nebitna stavka u ukupnim troškovima. Bicikl je tu u prednosti, ali treba imati u vidu manji operativni radijus i potrebu za češćim punjenjem baterije (uglavnom posle svake vožnje), kako ne bi izgubila na kapacitetu.

I ovoga puta moramo da napomenemo da posebnu opasnost za buduće vozače predstavlja odsustvo buke tokom upotrebe ovih vozila, jer su im motori potpuno bešumni i sem tihog zvuka koji proizvode pneumatici, ova vozila gotovo da su sasvim nečujna. Zbog toga je neophodna dodatna pažnja u saobraćaju i gotovo neprekidno držanje prsta na tasteru sirene. Takođe, njihova maksimalna brzina, ali i ubrzanje, prilično su skromni, zbog čega su uglavnom najsporija vozila na putu, a što potencijalno može da predstavlja opasnost u (beo)gradskom krkljancu od saobraćaja.