Marko VASILJEVIĆ

1. jun 2020.

Rečenica tipa „auto nije auto ako ga nije napravio Švabo” klasičan je stereotip u stavu prosečnog balkanoida o auto-industriji. Međutim, kao i u svakom stereotipu, ima tu često i (barem malo) istine. Stereotipi ne zaobilaze ni naše drage informaciono-komunikacione tehnologije: „Intel je bolji za gejming”, „AMD grafike se mnogo greju”, „4K televizori su nepotrebni”, „Chrome jede RAM”... lista ide u nedogled. Jedan od stereotipa je duboko ukorenjen već dugi niz godina, a glasi da su Appleovi računari preskupi, namenjeni fenserima i ljudima koji ne mogu da razumeju da ih neko „šiša kao ovce”.

Doduše, teško je uopšte i pokušati da ubedite nekog da to možda i nije baš tako, posebno u trenutku kada Apple objavi set točkića za kućište, po ceni od 700 dolara! Da, sadrže u nazivu „Pro”, i ne, nisu ništa više od točkića. Za kućište. Da li može da se koristi njihova „rende” desktop perjanica bez njih? Naravno. Ali, ono što Apple radi savršeno jeste da povremeno razdrma tržište tako što se samo pojavi, lupajući u grudi i urlajući se popne na vrh Empajera, te krene da proždire aeroplane. Mora da se zna ko je turbo dvosed sa motorom od pet hiljada kubika, a ko je hečbek sa plinom, da iskoristimo analogiju sa početka teksta.

Na stranu cela ta marketinška, money-making, kerefeka, ima li tu i nečega više? Pa, zavisi koga pitate. Gejmeri će vas pogledati zbunjeno, a možda i donekle zabrinuto za vaše zdravlje. Programeri u stilu: if laptop=macbook then print(’super je’). Fotografi će čak ponekad reći da možda i nema alternativu i poslati vam ozbiljnu umetničku fotografiju lale ispred zamućene pozadine. Tu će biti i brojnih ljudi suprotnih mišljenja koji će vam reći da za te pare PC daje više. Ali, pitate li ljude iz sveta muzike, njihov odgovor će, skoro horski (jer: muzičari), da glasi: „Apple, i samo Apple!”. Tako da, stavite vaše zaštitne naočare i kombinezone, vreme je da razbijemo mit (ili ga potvrdimo) da je „jabuka” bolja za muziku.

LOGIC-an izbor

Udarna pesnica kojom Apple lupa o muzičke stolove jeste njihov Logic Pro X. U pitanju je DAW (digital audio workstation) koji nudi sve što vam je potrebno da svoje hit-ideje pretvorite u slušljivu formu. Zapravo, kada kažemo „njihov”, mislimo na period od 2002, pa nadalje. Naime, Logic se prvi put pojavio daleke 1990. godine, a u „Svetu kompjutera” smo pisali o njegovim Windows verzijama u par navrata: SK 8/1998 (i.sk.rs/290), SK 3/2000 (i.sk.rs/1034). Nakon akvizicije firme Emagic, ovaj, zaista moćan, alat dobija svoju „jabukoliku” košuljicu i postaje jedan od najznačajnijih razloga zašto muzički profesionalci polako prelaze na novu platformu.

Šta to Logic nudi? Bolje pitanje je: šta ne? Podrška za sve moguće i nemoguće uređaje je tu. Višekanalno snimanje analognih instrumenta – tu. Virtuelni instrumenti – tu. Kad smo kod toga, ovde stvari kreću da budu baš zanimljive. Logic je aplikacija koja se distribuira preko App Storea kao download od svega jednog gigabajta, ali, nakon instalacije i pokretanja diskretno će vam ponuditi da dodatno preuzme sadržaje koje želite, a želećete ih sve. To znači da ako, recimo, nemate nameru da snimate analogni signal iz vaše gitare ili nekog mikrofona, a želite, na primer, nekakav klavir – može. U panelu za odabir virtuelnih instrumenata postoji lista klavira koje vam Logic nudi i ukoliko nije već preuzet, bez ikakvih dodatnih egzibicija samo će preuzeti instrument i podesiti sve da radi. Da ne postoji diskretni loading bar pri vrhu radne površine, ne biste ni bili svesni da se to uopšte desilo. Nakon toga putem (poželjno MIDI) klavijature, tastature računara ili upisom nota, možete da čujete zvuk virtuelnog instrumenta i zabeležite ga.

Ako vam je palo na pamet da ovo zvuči kao melodija sa Nokie 3310, varate se. To zvuči baš kako i treba. Virtuelni instrumenti za Logic donose izvanredno kvalitetne semplove, odnosno, audio zapise koje reprodukuje u skladu sa tonovima koje mu zadajete i, zapravo, veliko je pitanje da li iko može da napravi razliku između vašeg ovako „snimljenog” zapisa u odnosu na opciju da ste stavili mikrofon i zabeležili neki (fizički) klavir.

Ali dobro, klavir k’o klavir. Zabeležili ste te tonove i shvatili da ste u stvari hteli boju nekog synth instrumenta 80-ih. Pa, može. Klik na taj instrument i to je to. Za dve sekunde sve što je bilo odsvirano na klaviru sada će biti odsvirano na tom virtuelnom instrumentu. Ili na bilo kom od više stotina različitih. Gudački i žičani instrumenti svi mogući i nemogući, duvačke varijante, basovi, tradicionalni azijski instrumenti... lista deluje da ide u beskraj. I sve to na jedan klik od vas.

Ni tu, zapravo, nije kraj. Ono što je izuzetno interesantna opcija, a što je od verzije 10 dosta lakše izvodljivo, jeste mogućnost pravljenja višeslojnih instrumenata. To znači da možete da napravite kombinaciju od, recimo, klavira i gudačkog kvarteta i da faktički „svirate” oba kompleta zvukova simultano. Dodajte u miks još neki arpeđator, synth, perkusije ili šta god vam padne na pamet, jer suštinski ne postoji opcija koja ne može da se izvede.

Dakle, imate celu bazu svih instrumenata u virtuelnoj formi i sve to zvuči besprekorno uverljivo i kvalitetno. Naravno, to je samo prvi korak. Dalja obrada tek predstoji, a Logic i tu ima keca u rukavu. Osim virtuelizacijom instrumenata, pozabavili su se i uređajima za procesiranje signala. U pitanju su alatke bez kojih se u studijskom okruženju (a i uživo) ne može. Ekvilajzeri, kompresori, reverbi, dilejevi, deeseri, overdrajvovi, distorzije, emulatori legendarnih analognih uređaja... Pa, nema svrhe nabrajati sve, ali pomenućemo recimo šest različitih stilova kompresora (LA-2A, 1176, SSL Bus Comp – takozvani „Lepak”, DBX 165, Focusrite Red) i ekvilajzera (vintage kolekcija) modelovanih po legendarnim hardverskim jedinicama (console EQ Neve1073, graphic EQ Api560, tube EQ Pultec EQP-1A, MEQ-5) od kojih svaki ima svoj prepoznatljivi „analogni” karakter za taj bogatiji, „topao” zvuk. Postoji i neki autotune, koga to zanima. Dakle, uz more instrumenata dobija se i još brdo audio-opreme za dalju obradu, miks i mastering vašeg audio remek-dela, doduše, u virtuelnoj formi.

Posebnu pažnju zaslužuje nešto veoma unikatno za Logic – bubnjar. Svako ko je pokušavao da u kućnim uslovima snimi neki demo ili šta god, uspevao je nekako da reši instrumente, sem bubnja. Bubanj je (po pravilu) akustični instrument sastavljen od mnoštva pojedinačnih komponenata, od kojih je svaku potrebno zasebno ozvučiti, višekanalno snimiti i nadati se da ne dolazi do „hvatanja” zvuka činele na, recimo, dobošu. Naravno, to se upravo desi, jer niste u nekom studiju u koji je uloženo desetine hiljada neke strane valute u opremu, pa vaš zapis ne možete ni da snimite, a da rezultat ne zvuči kao krš. „Oh, kada bih mogao da to izvedem nekako bez te muke”, rekoše brojni entuzijasti. Molbe je uslišio Logic. Jedan od virtuelnih instrumenata je i bubnjar. Ne bubanj, ima i toga, naravno, nego bubnjar. Dakle, u pitanju je simulacija živog bubnjara, koji ima svoju „biografiju” (opisanu u okviru odabira instrumenta), svoj stil i unikatni pečat. Od vas se traži da izaberete matorog rokera, mladog pankera, ljutog hip-hopera ili ko god vam je po volji, iz ne baš male liste izvođača, te da ga pustite da svira. Logic kreira audio-zapis bubnja za vas. Hoćete drugačiji gruv, više udaraca, slabije udarce? Pogađate, sve na klik, sve preko intuitivnih, kliznih kontrola. Prosto i jednostavno i nenormalno ubedljivo. Dok generiše ovakvu svirku, Logic „svesno” pravi male greške i oscilacije u jačini udaraca da vas prevari i da poverujete da zaista slušate živo biće, koje, doduše, ne ispada iz ritma, poput vašeg uobičajenog bubnjara koji je popio neko pivo više. Iako takav zapis izgleda kao wave-form, zapravo, možete da ga razložite u notni zapis i vrlo lako njime dodatno manipulišete ručno, za još uverljiviji krajnji rezultat.

Cena? Prava sitnica. Ne šalimo se, jeste prava sitnica. Sve ovo, i mnogo toga još, dobijate prilikom kupovine osnovnog programa. Nema nikakvih neprijatnih trikova u smislu skrivenih troškova za nekakve DLC pakete i dodatke. Dobijete sve za dvesta dolara, što je zaista... pa, ekstremno povoljno. Malo više od jednog točkića za kućište.

Naravno, Logic podržava third-party plug-in alatke. One, mahom, imaju neku svoju dodatnu cenu, ali ako vam ne treba nešto ekstremno, sva je prilika da ono što dolazi uz „klot” Logic može da završi posao jednako dobro. S’ druge strane, ako ste baš ogrezli profesionalac i pravite toliko para da vam sva ova priča o parama nije jasna, to je sve kusur.

Prethodni mesec doneo je i novi apdejt. Sredinom maja stigla je nova verzija koja donosi i brojne novine u Logic priču (tekst dole). Ljudi koji su navikli na Logic zadovoljno trljaju ruke, jer su dobili brojne nove alatke i izmene koje omogućavaju još brži i intuitivniji rad. Logic i inače važi za relativno jednostavan i udoban program koji ne „ujeda” korisnike. Kriva učenja nije blaga, jer sama oblast ima veliki broj svojih specifičnosti koje traže predznanje i razumevanje, ali to nije krivica samog softvera. Naprotiv, Logic kao da za cilj ima upravo to da vam pomogne da razumete šta čemu služi ili, još pre, da ako je ikako moguće uradi stvari umesto vas.

Mora li ta Jabuka?

Ne mora. Nije Logic jedini DAW. Postoji niz rešenja koja mogu da rade sve to isto ili malo drugačije, nešto verovatno i lakše, nešto komplikovanije. To je, ipak, relativna stvar, jer mnogo zavisi i od toga koliko ste vremena uložili u savladavanje platforme koja vam je bila dostupna. Svakako da je u pitanju jedan od najvećih igrača koga mnogi drugi uspešno i oponašaju. Studio One moćnog PreSonusa važi za DAW koji bez naročitog stida donosi neke od Logicovih opcija i u Windows okruženje. Prilikom prvog pokretanja vas i uredno pita da li da ostane sa svojim prečicama za rad ili da prebaci sve na Logicov raspored. Takođe, ni Logic nije imun da oslušne i doda stvari koje konkurencija radi bolje. Da je Logic u novoj verziji moćniji nego ikad, to je sigurno tačno. Mnogo pažnje je posvećeno njegovoj primeni u okolnostima kada se nalazite ispred publike i nemate mogućnost da se previše bavite tehnikalijama, već vam treba pouzdan partner koji vas neće izblamirati.

Apple svoje čedo drži ljubomorno pod skutima svog operativnog sistema. Windows/Linux kompatibilnost ne postoji. Ako želite da se bavite muzikom, a nemate nameru da uzmete i njihov (precenjen) hardver, ništa od Logica. Ono što je nas iznenadilo jeste da zapravo to i nije baš tako sporno, kada pitate ljude koji se ozbiljno bave muzikom i žive od nje. Iako se neki od njih uopšte i ne obaziru na Logic, skoro da su jedinstveni kada biraju hardver, koji je po pravilu najčešće baš neki Mac. Ma šta ko rekao o njima, ovi računari ipak važe za veoma pouzdane mašine koje ne traže da se mnogo razumete i petljate. Zahvaljujući, pre svega, specifičnom operativnom sistemu pod kojim rade, nemaju problem sa čudnim apdejtovima, nemaju situacije sa nepouzdanim drajverima. Jednostavno rade. To je njima i najvažnije.

Šta da kažemo vezano za mit da je Apple bolji za muziku? Pa, skloni smo da kažemo „confirmed” i to, paradoksalno, više zbog hardverske/OS strane čitave platforme. No, to nije ni bitno. Kada je u pitanju muzika, dobra pesma je dobra pesma, na koji god način da je nastala.