Kakav stav imate prema serijalu Monster Hunter? Ova Capcomova franšiza možda nije najpoznatija na našim prostorima, ali je od samog začetka serijala 2004. godine imala veoma izolovanu (ali ekstremno vernu) publiku. Sve do januara prošle godine, kada se igra Monster Hunter: World pojavila globalno na svim aktuelnim igračkim platformama, ljubitelji Monster Hunter naslova bili su gotovo isključivo konzolni igrači sa Dalekog istoka. Specifična mehanika borbe koja je proslavila ovaj serijal je, za mnoge igrače, mnogo značajnija kao original čijom evolucijom je nastao borbeni sistem koji je proslavio soulsborne naslove. Ipak, zbog brojnih specifičnosti u koje ćemo se upustiti malo kasnije, sam Monster Hunter nije nešto što će da se svidi svakom igraču na prvi pogled, a od vašeg stava prema tom slavnom serijalu direktno zavisi koliko ćete uživati u Dauntlessu, prvencu studija Phoenix Labs. Zašto? Zato što je Dauntless, najjednostavnije rečeno, koncentrovana esencija Monster Huntera.

Pre nego što se upustimo u detaljniju analizu samog Dauntlessa, treba naglasiti da iako se radi o prvencu jednog mladog studija, autori ove igre nisu novajlije, nego iskusni veterani. Osnivači studija Phoenix Labs su dizajneri iz Riot Gamesa (League of Legends), dok skoro pedeset zaposlenih mogu da se pohvale višegodišnjim karijerama u studijima kao što su Blizzard Entertainment, BioWare i Capcom. Kada ljudi sa takvim renomeom zasuču rukave u želji da naprave nešto što kombinuje, po njihovom mišljenju, najbolje komponente Monster Huntera, Dark Soulsa i World of Warcrafta, ignorisanje takvog projekta bilo bi ravno apsurdu.

Tako se, krajem maja, Dauntless pojavio potpuno besplatno u verzijama za aktuelne konzole i PC, a odluka da se igra pusti u javnost kao Epic Store ekskluziva, opravdana je time što saradnja sa Epicom omogućava bolje cross-play iskustvo, zahvaljujući Epicovom iskustvu sa igranjem između različitih platformi kod Fortnitea. U praksi, upravo cross-play zna da napravi poprilične probleme Phoenix Labsovim serverima.

Okruženje same igre je jedna od onih stavki sa kojom su u Phoenix Labsu rešili da se kockaju sa svojom potencijalnom publikom. Okvirna priča i podaci koje dobijate o svetu u kom se nalazite ni u kasnijim delovima igre ne prevazilaze okvire rudimentarnog. Fantastični svet (sa blagim primesama steampunka) je kataklizmičnim događajem razoren na obilje manjih i većih plutajućih ostrva. Dok preživeli ljudi pokušavaju da se okupe i spase ostatke civilizacije, pojavljuje se nova pretnja - behemothi, ogromna stvorenja različitog izgleda i oblika kojima su dve najbitnije zajedničke karakteristike da su preke naravi i da vole da jedu ljude. U pokušaju da se umanji ova pretnja, osnovan je red Slayera, odvažnih lovaca koji svakodnevno kreću u opasnu potragu za behemothima ne bi li učinili svet malo bezbednijim mestom. Jedan od tih Slayera ste i vi.

Dauntless na veoma jasan i direktan način uči igrača svojim osnovnim mehanikama, a to su borba i kraftovanje opreme. Potpuno u duhu serijala Monster Hunter, sve je podređeno prepoznatljivom ciklusu - idete u lov na čudovišta, od komponenata stečenih tokom bitaka pravite bolju opremu i zatim idete u lov na nove, sve jače monstrume i tako, čini se, u nedogled.

Po brojnim sitnim detaljima i generalno raznolikosti pristupa u okviru mehanike borbe se vidi posvećenost autora ovom specifičnom žanru. Iako možete da izgubite sate lickajući detalje izgleda vašeg avatara u igri, u Dauntlessu likovi nemaju klase, već skup napada i veština kojima raspolažete tokom svake borbe zavisi od vaše opreme, pre svega od oružja koje ste opremili. To znači da svakom promenom oružja (promena je moguća isključivo pre pokretanja „lova”) efektivno menjate svoju klasu i način na koji se vaš lik bori. U igri je ukupno šest klasa oružja: mačevi, sekire, maljevi, koplja, pištolji i chainbladeovi (par jednoručnih sečiva sa lancem na drškama). Svako oružje ima drugačiji brzi i spori napad kao i specijalne poteze koji se aktiviraju specifičnom kombinacijom tastera, slično borilačkim igrama. Sem toga, svako oružje ima specifične bonuse od verovatnoće da na kratko ošamutite behemotha do povećane šanse da vaš napad otkine neki od dragocenih materijala sa tela čudovišta. Zapravo, svaka komponenta „pada” sa specifičnog dela stvorenja sa kojima se borite tako da, ukoliko želite neki specifičan materijal, morate tokom bitke da napadate tačno onaj deo tela kom ta komponenta pripada (kljun je na glavi, kandže su na nogama, krljušt na leđima i tako dalje). Sve u svemu, kada uđete u fazon sa nekoliko tipova oružja, postajete svesni koliko je kvalitetno osmišljena borbena mehanika i koliko može da dođe do izražaja veština igrača, pogotovo kod sporijih oružja kod kojih je neophodan laserski precizan tajming.

Akciona borba sa pogledom iz trećeg lica, zasnovana na potezima oružja, kao i meta koja nema liniju zdravlja već samo ožiljke po telu i faze encountera, nije jedini potencijalni problem ove igre. Naime, Dauntless je freemium igra sa morem opcionih mikrotransakcija, od VIP pretplate kojom dobijate bolje nagrade iz borbi i generalno brži i lakši napredak kroz igru, do paketa skinova i opreme. Sve ovo previše bazdi na najpohlepnije igre na koje nailazimo u mobilnom segmentu. Pošto većina predmeta u igri postoji u velikom broju varijanti (sa naknadnim unapređivanjem kroz veliki broj stepena), dolazimo do toga da je Dauntless veliki festival farmovanja. Ipak, ako vam se svidi mehanika borbe, a nemate problem sa naizgled beskrajnim grindom komponenata za brojne komade opreme, ovo može da bude odlična zabava koja može da se konzumira na brzaka (jedan uspešan lov može da traje manje od deset minuta), a opet na duge staze (jer farm nikad ne prestaje). Pošto tim iz Phoenix Labsa neprestano radi na usavršavanju igračkog iskustva, u dogledno vreme igra može da dobije još mnogo dodatnog sadržaja i postane samo još bolja. Nažalost, ako specifičnosti ovog naslova nisu po vašem ukusu, pogotovo kod borbe i monetizacije, bolje da ga zaobiđete u širokom luku.