Ako vas na sam pomen randomizacije, generičnosti, rogule like igara i proceduralno generisanih nivoa spopadne jeza, Void Bastards je nalik slici Frensisa Bejkona u Bartonovom Betmenu, koju je Džek Nikolson u sceni urnisanja muzeja prokomentarisao sa: „Hold it. I kinda like this one, Bob. Leave it”. Kao mešavina System Shocka, Bioshocka, Dark Soulsa i FTL-a, uz prstohvat luckaste SF atmosfere „Doctora Who” iz ere Toma Bejkera (onog iz druge polovine 70ih godina), Void Bastards je sjajan primer kako jedna igra-zezalica može da sadrži u sebi više šarma, zaraznosti i umešne izbalansiranosti nego gomile izvikanih, visokoprofilnih ostvarenja u poslednje vreme.

Postavka igre je kristalno jasna: zatvorenički brod Void Ark morate, kako znate i umete, da izvučete iz opasne Sargaso magline, prepune napuštenih svemirskih olupina, opasnih piratskih raid grupa, kosmičkih kitova koji će vas smazati u jednom zalogaju i nebrojenih drugih opasnosti. Ovo ćete izvesti taktičkim obijanjem i pretraživanjem pomenutih napuštenih brodova, skupljanjem resursa, municije i specifičnih predmeta kojim kraftujete buljuke različitih unapređenja, kao i specijalne module koji vas vode dalje kroz priču i korak bliže spasonosnoj warp kapiji iz baksuzne nebule.

U igri vodite prvog slobodnog zatvorenika iz Arke kojeg će brodski AI prisilno regrutovati, opremiti ga osnovnim paketom za preživljavanje na kratke staze, i zatim šutnuti u mini spejs-šatl kojim ćete krenuti u opisane aktivnosti. Dark Souls momenat igre počiva na činjenici da ćete ginuti mnogo i često, pri čemu se iz nepresušnog poola zatvorenika bira novi srećković (srećnica?) da nastavi tamo gde je prethodnik stao. Kvaka je u tome što dotadašnji progres biva resetovan, uz nasumično generisane objekte u svemiru za novog kandidata, ali i sačuvane sve dotadašnje upgradeove i pojedine resurse za krafting (dok će određena municija, kao i komplet hrane i goriva biti nepovratno izgubljeni).

Druga kvaka leži u činjenici da svaki novi pitomac dolazi sa sopstvenim, takođe nasumičnim, karakteristikama koje su nekada dobrodošle, a nekada vuku sa sobom otežavajuće penale. Jednom kada se ukrcate na brod koji želite da „očistite” od viška preko potrebnih predmeta i resura, igra prelazi u perspektivu pucačine iz prvog lica. Taktički momenat odnosi se na sam odabir olupine (u skladu sa nagradama, ali i opasnostima u vidu neprijatelja koje donose, što možete videti pre ukrcavanja), kao i na vaš stil i ciljeve koje želite da obavite jednom kada se nađete na „palubi”.

Kao i u slučaju FTL-a, brodovi predstavljaju manje ili više složene kvazilavirinte hodnika, prolaza i mase brodskih sistema različitih funkcija. U startu je uvek preporučljivo što pre stići do kokpita (čiji brodski kompjuter otkriva lokacije svih nagrada na tekućem nivou), sve vreme vodeći računa gde se nalazi generator kiseonika kojim obnavljate sopstvene rezerve koje se troše od momenta ulaska. Tu je i sijaset drugih sistema koje možete ili ne aktivirati i upregnuti, po želji: dekontaminaciona kapsula koja uklanja efekte radijacije ili uprljanosti uljem (koje otežava kretanje), aparat za kafu koji pojačava ubojitost oružja i daje brže kretanje, genetska kapsula kojom uklanjate ili zamenjujete neželjene atribute trenutnog zatvorenika, komora za obnovu zdravlja, generator za pokretanje brodskih sistema i ostalo. Većinu ovoga aktivirate prvi put besplatno, dok se svako naredno njihovo uključivanje (ili resetovanje) papreno naplaćuje novčanom valutom koju nalazite po ormarićima, fiokama i ostalom (koja se takođe oduzima po pogibiji). Otežavajuću okolnost tokom igranja predstavljaju pomenute zalihe hrane i goriva, koje se troše prilikom svakog skoka između čvorova na mapi svemira, dok je konzumiranje hrane u ovim slučajevima jedini način da obnavljate zdravlje (pored pomenutih komora, koje su retke po brodovima).

Glavni hajlajt igre odnosi se kako na pomenute atribute vaših pulena, tako i na druge nasumične okolnosti prilikom upada na brodove. Likovi su profilisani kroz masu različitih osobina koje mogu da otežavaju igranje (kašalj kod strastvenih pušača, što vas lakše otkriva protivnicima; procentualna šansa da vam šaržer municije ispadne iz ruke prilikom novog punjenja; maleni rast što otežava kretanje po nivoima i sl.), ili da ih sa druge strane olakšaju (veća šansa za nanošenjem kritičnog oštećenja, dodatni health i slično). Isto se odnosi i na pomenute „mutatore” koje donose same olupine: mrkli mrak koji otežava stvari i vama i neprijateljima, nemogućnost korišćenja mini-mape, besplatno aktiviranje brodskih sistema, nemogućnost blindiranja vrata radi odsecanja potera i slično).

Neprijatelji nisu preterano raznovrsni, ali svaki donosi neku svoju caku koju možete izbeći pažljivim igranjem, ili neutralisati odgovarajućim oružjem (vrećasti Turisti koji detoniraju kada im priđete, Pacijenti u vidu rojeva lebdećih glava koje je teško nanišaniti, Spookovi koji faziraju po terenu, Zekovi sa neprobojnim barijerama ispred sebe kojima morate priđi s leđa i dr.). Otežavajuću okolnost čine i brodski sigurnosni sistemi, bilo da su u pitanju turreti koji polivaju vatrom ili raketama, bilo da su alarmirani sek-botovi koji će vas proganjati jer u svakom trenutku znaju gde se nalazite (i jedne i druge možete uništiti, odnosno overajdovati i načiniti saveznicima, pod uslovom da imate odgovarajući skill za to i dovoljno novca).

Sve ovo uvijeno je u simpatično-poremećenu atmosferu sa zdravom dozom humora u raznoraznim opisima ili interakcijama brodske inteligencije sa vama, činjenicom da vam svi protivnici prete ili vam se obraćaju reskim britanskim akcentom, kao i dopadljivim i savršeno pogođenim stripskim izgledom cele stvari.

Zbog galimatijasa svega pomenutog i činjenice da je igraču ostavljen izbor stila koji će forsirati (revnosno čišćenje svega i svačega po brodovima, ili hirurški upad na tačno određen brod, mažnjavanje tačno određene nagrade/predmeta i momentalna bežanija nakon toga), igranje konstantno deluje sveže i zanimljivo, što je više nego što jedna igra bazirana na besomučnoj repeticiji postupaka sebi može da dozvoli.