U moru punom svetlucavih indie bisera, ultrasimpatični Unepic, španskog autora Franciska Teleza, blista naročitim sjajem. Unepic je jednostavna i efektna platformska igra uparena sa intenzivnim RPG elementima, inspirisana i nastala tragom starog hita sa NES konzola (Knightmare 2: The Maze of Gladious). Unepic inače datira još iz 2011. godine, ali je ponovo dospeo u žižu interesovanja zbog nedavnog portovanja na Wii U.

Glavni junak igre, Danijel, standardni je predstavnik geekovske kulture, ljubitelj svega u vezi video igara i amaterski poklonik sesija Dungeon Mastera. Nakon pauze u jednoj od partija, tokom posete zabačenom toaletu, Danijel biva teleportovan u srednjevekovni zamak nastanjen standardnim fantazijskim živuljkama. Da zlo bude veće, nevoljni junak će momentalno zapatiti zlokobnog duha Zeru, koji će od tog trenutka postati njegov iritantni saputnik. Da bi se sam oslobodio kletve, Zera se uporno trudi da Danijela namami u sigurnu smrt.

Ono što sledi neodoljivi je podsetnik na neka dobra, stara 16-bitna platformska vremena sa Amige i konzola, uz besprekornu fuziju jednostavnog akcionog gameplaya i dominantnih RPG momenata. Danijel u svom arsenalu vitla sa osam tipova oružja. Tu su mačevi, sekire, koplja, lukovi i strele, bodeži i slično. Svo oružje krase različite statistike: jačina udaranja, brzina, bonusi protiv određenih protivnika itd. Arsenal dopunjuje i nekoliko škola razornih magija, a tu je i čitava gomila skrolova, spisa, recepata i napitaka različitog dejstva koji bi trebalo da olakšaju tumaranje po džinovskom lavirintskom kompleksu (brže kretanje, protivotrovi, detektovanje zamki i dr.). Standardno sticanje iskustva dovodi do napredovanja po nivoima (uz ograničenje prilikom dodeljivanja skill poena borbenim granama, u skladu sa trenutnim iskustvenim nivoom).

Sve ovo odenuto je u laku, pitku i duhovitu oblandu čestih prepucavanja između Danijela i Zere, kao i mnogobrojnih referenci na čitave pasaže moderne (geekovske) subkulutre, od video-igara, preko filmova, knjiga, muzike itd. Ovo ipak ne znači da je Unepic lagana šetnja kroz park sunčanog nedeljnog jutra. Igra od početka zahteva pažljivo igranje, odnosno planiranje i pripremanje opreme i naoružanja jer protivnici ne znaju za milost i za čas kažnjavaju svako zaletanje brzim tamburanjem do poslednjeg checkpointa, odnosno centralnog haba u igri gde možete da snimite poziciju, jer do ostalih lokacija dolazite razgranatom mrežom tunela.

Jedina zamerka odnosi se na preveliku monotonost lokacija koje posećujete, ali ovo brzo bledi pred znalački tempiranim momentima po nivoima (questovi, razbacane prodavnice sa opremom, boss susreti i slično), koji stalno teraju na dalje igranje i istraživanje.