Retki su naslovi koji nas ostave tako duboko zamišljenima kao što je slučaj sa Child of Light. Kao da bukvalno sve u vezi s ovom igrom može da se tumači na više načina, posmatra u jednom ili u nekom sasvim drugačijem svetlu... Na kraju, zapravo, sve ponajviše zavisi od stanja vašeg uma dok je budete igrali: ukoliko se od početka postavite negativno, verovatno će vas bukvalno sve u njoj nervirati, a ako joj priđete opušteno, otvorena uma, čeka vas prava uživancija.

Prvi element koji postavlja takvo dvojstvo jeste sama osnova igre - priča o devojčici Aurori, mladoj kneginjici, koja iznenada umire, ali se budi u gotovo košmarnom svetu fantazije. Uz pomoć male svetlosti lutalice i raznih drugih likova koje će usput sresti, ona pokušava da se vrati kući, starom i bolesnom ocu, a pritom i da pronađe i porazi zlu kraljicu noći koja je ukrala sunce, mesec i zvezde. Dakle, s jedne strane, barem na prvi pogled, sve deluje kao klasična bajka za devojčice, ali je s druge strane obojeno izuzetno mračnim tonovima, pa na momente prerasta čak u skoro bizarnu fantazmagoriju. Uopšte, kompletna atmosfera igre je melanholična, spora, lirska... što se mnogima verovatno neće dopasti, pogotovo ako su navikli na dinamičnije naslove. Tome doprinose i grafika - stilizovan i bajkovit umetnički crtež u pastelnim tonovima, najviše nalik pomalo mračnom akvarelu - spora i melodična klavirska muzika, ali i dijalozi pisani potpuno u stihu. Sve to igri daje donekle težak ton, a tome doprinosi i osećaj klaustrofobičnosti. Naime, igra funkcioniše kao platforma u kojoj se isprva krećete isključivo sleva nadesno po vrlo ograničenoj stazi, uz tek poneko (nekad i skriveno) skretanje. Kasnije će Aurora steći sposobnost da leti pa vam to daje nešto više slobode, ali je prostor i dalje prilično skučen, ograničen raznim ambijentalnim elementima (drvećem, stenjem, trnjem...), a pride i prepun neprijateljski raspoloženih stvorova. Međutim, sve to što smo dosad naveli ni izbliza ne može da vam predstavi ono što zapravo čini Aurorine avanture jedinstvenim i predivnim iskustvom.

Naime, potpuno neuobičajeno za jedan ovakav naslov, Child of Light ima apsolutno savršen sistem kako borbe tako i napredovanja i usavršavanja likova. Na prvi pogled ćete verovatno pomisliti da igrate pomalo neklasičnu platformicu, uz jednostavne bitke i malo dijaloga, međutim, kako se igra razvija, sve to prerasta u nešto daleko, daleko složenije i ozbiljnije. Kompletan taj sistem veoma podseća na japanske RPG-ove (nama ponajviše liči na Final Fantasy i slične naslove), ali i u ovom okruženju funkcioniše jednostavno savršeno. Borbe započinju susretom s raznim monstrumima koji špartaju po ekranu i vrlo često se mogu i izbeći ako sačekate da čudovište ode na drugu stranu, uz izuzetak nekih koja baš čuvaju neki bitan put i, naravno, bossova. Sve se odvija potezno, uz svojevrsan bar koji se puni određenom brzinom i određuje kada možete da započnete akciju. Tada možete putem jednostavnog, polukružnog interfejsa izabrati određeni fizički napad ili neku magiju, korišćenje raznih potiona i slično. Pored toga, treba voditi računa o tome da li će se neprijateljski napad možda odigrati pre vašeg, jer će vas to prekinuti u akciji, što možete izbeći izborom opcije defend umesto napada. I ni to nije sve. Naime, Igniculus, mala svetlost lutalica koja vas svuda prati, ima svoju ulogu i u borbi: kad ga postavite i držite iznad protivnika, on ga usporava, a kasnije dobija i sposobnost da leči. Igniculus ima vlastiti energy bar koji se s upotrebom prazni, pa sve to nikako nije neogračeno, ali može poprilično da pomogne, pogotovo u težim boss fightovima. Nešto malo te energije, kao i HP-a i MP-a, možete obnoviti prelaskom miša preko čarobnih biljaka koje rastu u uglovima ekrana.

Sve se ovo dodatno usložnjava kad posle nekog vremena počnete da dobijate i saborce, usputne prijatelje koji vam se pridružuju, obično imaju nekakvu svoju priču ili quest, a i učestvuju u borbama s vama. Sve u svemu, iako borba nije napeta u smislu da zahteva dobre reflekse i brzinu, već zahteva visok nivo taktike i razmišljanja.

Child of Light nudi i zanimljiv sistem napretka. Tokom igre nalazite različite dragulje (oculi) koje možete da ugradite u oružje ili štit da biste dobili bonuse kao što su otpornost na vatru, odnosno vatrene udarce, veću brzinu i slično. Ti dragulji se mogu i da se kombinuju i spajaju da bi se dobile jače varijante. Ceo taj sistem dosta podseća na materije iz Final Fantasyja VII, mada je to ovde ipak mnogo, mnogo pojednostavljenije. Naravno, i sami likovi napreduju s nivoima i Aurora, ali i svi njeni pratioci, imaju veoma razgranato stablo veština koje mogu da izučavaju. Uglavnom posle svakog prelaska nivoa dobijate po jedan skill poen i zatim birate u šta ćete ga uložiti: povećanje snage, izdržljivosti, magija ili pak neke nove sposobnosti.

Pomenusmo da je svet uglavnom ograničen terenom. Ipak, mogućnost letenja, gotovo neograničeno pomeranje Igniculusa, kao i postojanje dosta secreta doprinose utisku da je svet ogroman i mnogo otvoreniji. Ima tu skrivenih prolaza, mini-bossova, sanduka s blagom, jednostavnih puzzleova za otvaranje daljeg puta... praktično svega onog neophodnog da učini svet igre zanimljivim i uzbudljivim.

Veoma je teško doneti konačni sud o ovoj igri. S jedne strane su čudna, melanholična priča, spori dijalozi u stihu, neobično crtana grafika koja će neke odbiti, a neke oduševiti, osećaj da igrate nešto bizarno, a s druge sjajan sistem borbi, napretka likova, ali i fenomenalno osmišljen okolni svet. Naš savet je da probate - ukoliko mu date priliku, Child of Light definitivno ume da nagradi igrača.