| Na Guitar Hero: Aerosmith treba gledati kao na svojevrsni expansion pack u standalone odelu. U Activisionu očigledno žele do kraja da ućare na originalnoj temi, pa je saradnja sa čuvenim bendom Aerosmith došla kao poručena. Ideja je jasna - igra se pod oblandom novog mora uvaliti što većem broju ljubitelja „drndanja” po plastičnoj gitarici, dok nove mušterije valja privući na osnovu magične svetlosti koju Stiven Tajler i kompanija zrače. Sve bi to bilo u redu samo da se igra ne naplaćuje kao „odraslo” izdanje prepuno sadržaja i novina, što zapravo nije... Guitar Hero: Aerosmith može se kupiti u dve varijante. Prvo, tu je „gola” igra za one koji odranije poseduju kompatibilnu gitaru (ili planiraju da se do zvezda penju putem Sixaxis kontrolera), ali i prepoznatljivo bundle pakovanje. U njemu se nalazi bežična gitara Gibson Les Paul , gotovo identična onoj iz Legends of Rock, s tom razlikom što joj je „prilepljen” odgovarajući Aerosmith faceplate (zbog toga su izostale nalepnice). Na primerku koji smo imali prilike da testiramo uočili smo nešto mekšu trzalicu (što nam se dopalo) i nešto kruću vibrato ručicu (što nam se baš i nije dopalo). Sve ostalo je identično, a u paketu ćete dobiti i par odgovarajućih AA baterija, tako da svirka može da počne čim se sadržaj „ekstrahuje” iz kutije. Po startovanju igre dočekaće vas prepoznatljiv meni i očekivani izbor radnih režima - o ovome zaista nema šta puno da se priča. S obzirom na to da je opus grupe Aerosmith glavna tema, njihovih pesama ima u izobilju, ali ne u onom broju u kome ste to očekivali - ima ih samo 29. O izboru ne vredi diskutovati, mada smo, prema razrezanoj ceni, očekivali da broj pesama bude znatno veći (suludo bi bilo očekivati sve numere, ali se nekoliko velikih hitova ne nalazi na listi). Ipak, zarad razbijanja monotonije, autori su implementirali i 12 numera drugih izvođača. Tako vas očekuju Joan Jet, The Clash, Run-D.M.C., Stone Temple Pilots, Lenny Kravitz, The Black Crowes... Imamo, dakle, naizgled impresivan spisak, mada je prilično diskutabilno to koliko se uspelo u postizanju željenog cilja. Zanimljivo je da ćete tokom igranja kampanje (očekivano) biti zasuti pravom lavinom informacija o istorijatu Aerosmitha - gde su prvi put svirali, šta su jeli, gde su spavali... Rekli bismo da je reč o uobičajenom fan materijalu koji je delimično prezentovan u tekstualnoj, a delimično u video formi (prisutna je neka vrsta kratkih intervjua).Ako ste se družili sa Guitar Hero III: Legends of Rock, primetićete da je Aerosmith nešto lakša igra za obuzdavanje. Ovde je načinjen ustupak „običnim” igračima koji jednostavno nisu mogli da se nose sa izazovom pritiskanja tastera u multitasking/Brzi Gonzales režimu. Tako, na primer, „note” vidno sporije promiču u Easy nivou težine, a retko ćete imati prilike da pritiskate po dve odjednom. Ipak, već prelaskom na nivo Medium, suočićete se sa četvrtom notom i njihovim znatno bržim „silaženjem”. Mislimo da bi sve bilo znatno privlačnije kada bi korisnik mogao da zadrži laganiji tempo promicanja, a po želji odredi da li će numere svirati uz pomoć tri ili svih pet tastera. Na taj način početnici bi bili podmireni kao kvočka na jajima, a ovako ostaje da se čeka neko sledeće izdanje. Pored navedenog, nismo primetili bitnije izmene na polju gameplaya, pa bez razmišljanja možemo reći da je Aerosmith u ovom segmentu identičan prethodniku. Ovo izdanje Guitar Heroa možemo preporučiti samo okorelim ljubiteljima franšize, kao i poštovaocima lika i dela grupe potpisane u naslovu. Svi ostali neće imati baš previše razloga da se maše novčanika i pojure u najbližu prodavnicu softvera. S obzirom na to kakva gungula vlada kada su naslovi iz serijala u pitanju, ne sumnjamo da će se Aerosmith odlično prodavati (uprkos ceni koja prevazilazi i pohlepu Baje Patka). Autori su toliko puni sampouzdanja da su za blisku budućnost već najavili Guitar Hero: Metallica. Da vidimo i to čudo... Možda se neko pita zašto još nismo pisali o konkurentskom ostvarenju kompanije Harmonix - Rock Band. Naravno, ne držimo stranu kompaniji RedOctane, koja je sa Harmonixom blisko sarađivala na prethodnim projektima i zbog čije je inertnosti došlo do raspada „tima iz snova”. Harmonix je zahtevao uvođenje dodatnih instrumenata još u Guitar Hero III, ali su nadležni mislisli da kupce treba musti dok ne presuše buđelari. Epilog znate - Harmonix je napravio sjajni Rock Band, a RedOctane kao da je izmislio toplu vodu - to isto najavljuje godinu dana kasnije za novi Guitar Hero. Elem, verovali ili ne, igra (Rock Band) tek se nedavno, gotovo sa godinu dana zakašnjenja u odnosu na svetsku premijeru, pojavila u verziji za Evropu. U pitanju je Xbox 360 izvedba (sa instrumentima koji se sa konzolom povezuju putem kablova), dok od PlayStation 3 „kopije” još nema ni traga ni glasa. Neverovatno! Ako se zna da se Rock Band 2 uveliko reklamira, baš kao i Guitar Hero: World Tour, situacija se može porediti sa dešavanjima u zoni sumraka. Još nešto, izgleda da su u dve zavađene kompanije konačno popušili lulu mira, pa će nove iteracije igara doneti bazičnu kompatibilnost instrumenata. To nam je trebalo! |
