Treći deo vampirsko-mystolike sage koja dolazi iz Kheopsovog studija u velikoj meri predstavlja prijatno i originalno iznenađenje, koje rasrkšćuje sa svojim predhodnicima efektno tvoreći igru koja se u potpunosti može posmatrati, nalik raznim filmskim mnogologijama, i van konteksta svojih prethodnika, koji su međusobno bili neraskidivo povezani.

Najoriginalniji segment trećeg Dracule predstavlja sama priča i zaplet, koji u velikoj meri odudaraju od dosadašnjih obrada Drakulinog lorea u avanturističkoj formi. U ulozi ste Arna Morijanija, katoličkog sveštenika koga Vatikan šalje put Transilvanije, u seoce Vladovište, kako bi na licu mesta procenio glasine o navodnim isceliteljskim moćima koje emituje grob Marte Kalugarul, brižne lokalne doktorke, koja je nastradala pod nerazjašnjenim okolnostima. Katolička crkva Martu vidi kao idelanog kandidata za kanonizaciju i njeno uzdizanje u status sveca, što bi donelo preko potrebno ojačanje katoličkog uticaja u inače dominantno pravoslavno okruženje. Na Arnovo zaprepašćenje, Marta je poslednje dane svog života posvetila istraživanju vampirizma i legendi o lokalnom vlastelinu Vladu Cepešu, ubeđena da su nečastive sile umešane u smrt nekoliko njenih pacijenata, koji su svi bolovali od nepoznatog poremećaja krvi. Ostatak priče će (sve skeptičnijeg) vatikanskog emisara provesti kroz mračne ulice Vladovišta, lokalno groblje i razrušeni grofov zamak, uz posetu Budimpešti i pećinskom zatvorskom kompleksu u Turskoj, u kom je grof bio zatočen tokom svojih pohoda na Istok. Konačno, Arno će u potrazi za (ne)slavnim konteom krenuti Putem Zmaja iz podnaslova igre, kriptičnog obreda inicijacije članova vampirskog reda, sve u cilju razrešenja misterije da li vampiri zaista postoje. Pored ovoga, i ostali elementi priče samo doprinose prilično originalnom i realističnom pristupu obrade mita o Drakuli. Kako se cela igra odvija nedugo nakon završetka Prvog svetkog rata, ruševine zgrada i drugi ostaci razaranja tvore specifičnu atmosferu, koja inače nije karakteristična za priče o vampirima (ruine Drakulinog zamka su, recimo, žrtva detonacije municije koju je vojska u njemu čuvala). Naročito je interesantno racionalno i demistifikovano viđenje vampirizma iz ugla jednog od likova, strogo metodičnog profesora Heinriha von Krügera, uz njegovu originalnu kritiku literarnog epa Brema Stokera - objašnjenje zašto je najekranizovanija priča u istoriji zapravo traljavo pisanije jednog diletantskog pisca...

Najšokantniji sastojak novog Drakule tiče se (bizarnog) truda autora da u igru implementiraju, verovali ili ne, dve kompletne knjige koje se nalaze u odeljku sa različitim spisima, skicama i drugim bitnijim dokumentima, i koje će igrač konsultovati tokom igranja. Kao i svaki sveštenik koji drži do sebe, Arno sa sobom nosi Bibliju, koju ćete imati priliku da ovde pročitate kompletnu, i to na izvornom latinskom jeziku! Raspamećujeći trud da se skenira i u igru ubaci tri hiljade i kusur strana svete knjige u integralnom obliku treba dodati i podatak da je na identičan način u igri prisutan i kompletan Stokerov roman, ubačen od korica do korica, naravno na engleskom jeziku.

Princip samog igranja praktično je identičan ostalim node-based igrama, koje Kheops forsira godinama unazad (red istraživanja lokacija, red razgovora sa likovima, gomila zagonetki i mehanizama koje pri tom treba rešiti). Pored pomenutog senzacionalnog featurea, novine u igračkom interfejsu tiču se već pomenutog odeljka sa dokumentima (ekran sa svim pratećim opcijama poziva se desnim klikom miša), u kojem je moguće sortirati masu najrazličitije papirologije po nekoliko kriterijuma (recimo, po redosledu akvizicije ili lokalitetu gde je preuzeta). Tu je i spisak svih tekućih zadataka koje treba obaviti, što u velikoj meri olakšava igranje i anulira nepotrebno tumaranje terenom, a igru karakteriše i bizarna težina i kompleksnost nekoliko glavolomki u kasnijem toku igranja (nakon što gotovo pola igre slistite bez većih problema, u biblioteci u Budimpešti naletećete na pravu sačekušu u obliku provaljivanja kriptičnog kataloškog sistema za organizaciju knjiga). Manja zamerka ide pojedinim problemima kod kojih je rešenje na nekom drugom jeziku (nemačkom ili latinskom), kao i situacije u kojima Arno treba da navede pojmove koji mu ne znače ništa (što ne važi i za igrača koji ga vodi), jer će biti relevantni tek kroz nekoliko decenija. Doduše, ove stvari su, po pravilu, opcionog karaktera i prisutne su da bi dodatno produbile ionako kompleksnu i znalački ispričanu priču.

U grafičkom smislu, nema mnogo ni pozitivnih ni negativnih iznenađenja u odnosu na Kheopsov standard. Grafika je lepa i detaljna, ali blago zamućena i standardno ukočena, sa minimalnim animacionim elementima (magla, titranje plamena ili neispravih sijalica, promicanje oblaka), koji relativno dobro dočaravaju sablasno-turobnu atmosferu kakva bi se očekivala od igre koja za temu ima vampire. Animacija likova i njihov izgled poslovično su zastareli i stiče se utisak da bi grafički dizajneri mogli da porade na povećanju atraktivnosti svojih naslova (koji međusobno liče kao jaje jajetu), bez obzira na to što se radi o „običnim” avanturama (uostalom, tako nešto je pošlo za rukom autorima četvrtog Mysta pre pune četiri godine!). S druge strane, stvar vade korektno odrađeni glasovi glumaca, kao i odgovarajuća muzika.

Avanturistički eksperiment zvani Dracula 3 svakako neće leći nekim avanturistima koji su očekivali još jednu pitku poteru za prvim vampirom, ali ako ste raspoloženi za daleko uverljiviji i studiozniji pristup temi (dve gratis knjige pride da i ne pominjemo), Path of the Dragon i te kako zasužuje preporuku.