Potpisnik ovih redova mora priznati da mu gitara nikad nije bila omiljeni instrument. Jeste da su lokalne cicamace kao munjom pokošene padale na kosmate soliste koji su se sa bine, u onim utegnutim kožnim pantalonama i/ili izbledelim farmerkama, kezili ka publici, ali nekako je lakše bilo zauzdati klavijaturu nego prokletu žičanu beštiju. Napredak u sferi informacionih tehnologija, pogotovu u odeljku igara, doprineo je tome da autor teksta konačno ispuni svoje snove – da postane onaj čupavac sa početka priče (valjda lepša polovina neće pročitati ovo). „Griva” na glavi ionako mu je odavno zaštitni znak, a zahvaljujući igri Guitar Hero III dobio je šansu da se sa uspehom pretvara da poseduje zavidno znanje o prebiranju po gitarskim akordima. Zvučnici su pojačani do kraja, šalukatre podignute, a svetlo u sobi upaljeno – rok zvezda na ovaj način postaje se preko noći!

Guitar Hero III u verzijama za konzole i PC pojavio se odavno, ali nismo imali prilike da ga prikažemo. Povezivanje prave gitare i računara kojim smo se bavili u ovom broju, o čemu više možete da pročitate na stranicama rubrike „Test Drive”, dalo nam je podstrek da se konačno ozbiljnije pozabavimo i igrom Guitar Hero III.

Guitar Hero III sa uspehom nastavlja tradiciju koju su ustanovili njegovi prethodnici. U pitanju je igra koja je doživela veoma malo promena, što je kad se podvuče crta sasvim logično – tim koji dobija ne treba menjati. Da podsetimo, cilj igrača je (naizgled) jednostavan. Bojama prateći označene „note” koje padaju sa vrha ekrana, u pravom momentu potrebno je pritisnuti odgovarajuće tastere na upravljaču kako bi se proizveo zvuk. Uspešno „overavanje” sekvence tastera ima za rezultat fluidnu reprodukciju numere, dok vas u suprotnom iz zvučnika očekuje tišina ili neprijatno krčanje (naravno, bend nezavisno od vašeg performansa nastavlja svoj nastup). E, sad dolazimo do najzanimljivijeg dela. Ukoliko se odlučite za kupovinu igre u bundle varijanti, u paketu ćete dobiti i gitaru! Nije u pitanju nikakva jeftina plastična igračkica za decu, već redimenzionirana i naročito prilagođena replika modela Gibson Les Paul (osetljiva na pokret, dodaćemo)! Masivne dimenzije i visok nivo završne obrade nešto je što se primećuje već po otvaranju kutije. Vrat gitare ukrašen je tasterima u boji (ukupno ih je pet), dok se na telu nalaze „elektronska trzalica”, tremolo ručica, ali i PlayStation taster, D-Pad i dugmići Start/Select (na taj način za krstarenje kroz meni XMB i menije u igri ne morate koristiti podrazumevani upravljač). Za razliku od igranja na upravljaču, gde je za sviranje nota dovoljno izvršiti pritiskanje naznačenih dugmića, kod gitare stvari su malo komplikovanije. Leganje na tastere u boji nije dovoljno jer tek istovremenim čvrkanjem „trzalice” programska rutina registruje ton. Jeste teže, ali je realnije i samim tim daje osećaj sviranja prave električne gitare. Još je bitno napomenuti da se telo gitare može menjati (vizuelno drugačijim naplacima), te da se u kompletu dobija i gomila nalepnica kojima možete izvršiti ukrašavanje instrumenta. Inače, gitara se sa konzolom povezuje bežično, putem naročitog repetitora koji se kači na slobodan USB port (nije nam jasno zašto nije iskorišćen ugrađen bluetooth uređaj). Napajanje se obavlja dvema AA baterijama (dolaze u kompletu).

Igra je prilično teška i namenjena je iskusnim vukovima naviklim na surovo okruženje (oštra hand to eye koordinacija je od presudnog značaja). Naravno, u kampanji se kreće od jednostavnijih pesama, da bi pred kraj bilo poželjno da se transformišete u oktopoda. Na težinu ne utiče samo broj nota koje je potrebno odsvirati, već i njihov raspored, odnosno broj tastera koji se koristi. Težinski nivo Easy podrazumeva upotrebu tri tastera, Medium u vatru ubacuje i četvrti, dok se na nivou Hard koriste svih pet tastera (mašala!). To nije sve, jer postoji i Expert nivo težine, a u njemu vas očekuje još veći broj nota i njihovo brže „silaženje”. Rezervisano samo za manijake!

Zahvaljujući brojnim igračkim modovima, Guitar Hero III držaće vas ispred ekrana mesecima. Prvo, tu je solo kampanja, zatim vas očekuje kooperativno igranje kod kojeg je jedan igrač solo gitarista, a drugi je zadužen za ritam ili bas sekciju (u zavisnosti od pesme). Nakon toga očekuju vas multiplayer okršaji u lokalu (idealno bi bilo kupiti još jednu gitaru, mada će poslužiti i Sixasis), ali i na Internetu. Guitar Hero je konačno izašao u etar i sada svima možete pokazati svoj raskošni talenat. Ako vam sve ovo dosadi, možete se baciti na Quick Play i do padanja u nesvest pokušavati da oborite sopstveni rekord u bodovima.

Prirodno, uspeh igre ovakvog tipa umnogome zavisi od uključenih muzičkih numera i načina na koji su one sinhronizovane sa dešavanjima na ekranu. Ovde zaista nemamo prevelikih zamerki, ali stoji zapažanje da su neke pesme više „u ritmu” od ostalih. Što se izbora numera tiče, ukuse je zaista teško zadovoljiti, međutim, Guitar Hero III donosi najkvalitetniji roster do sada. Nabrojaćemo samo neke numere, tek da shvatite šta vas očekuje. Tu su: Sabotage (Beastie Boys), School’s Out (Alice Cooper), Barracuda (Heart), The Seeker (The Who), Paint It Black (The Rolling Stones), Paranoid (Black Sabbath), Anarchy in the U.K. (The Sex Pistols), Even Flow (Pearl Jam), Rock You Like a Hurricane (The Scorpions), La Grange (ZZ Top), Welcome to the Jungle (Guns N’ Roses), Black Magic Woman (Santana), One (Metallica)... Sve u svemu, znamo da će se naći oni koji će zakukati što na spisku nema te i te pesme, da bi ta i ta bila bolja itd. Budite zadovoljni, na repertoaru su 74 pažljivo upakovane numere, a dodatne je moguće, za određenu svotu novca, preuzeti sa Interneta.

Guitar Hero III: Legends of Rock je igra koju, ako imate dovoljno novca, bez ikakvog razmišljanja morate nabaviti (naravno, sa gitarom). U društvu je kudikamo zanimljivija, ali i u solo režimu igra ima šta da ponudi. Na kraju samo jedno upozorenje: redovno pravite pauze tokom igranja! Usled gledanja u jednu tačku i ekran koji je bogato animiran može doći do pojave blage vrtoglavice i mučnine.

Vladimir PISODOROV