DaVinci Resolve 15.2.2

Da li je Adobeovom programu Premiere Pro odzvonilo? Pa ne bismo baš rekli da mu je odzvonilo, ali svakako je naišao na dostojnog protivnika! DaVinci Resolve može da se instalira kako pod Windowsom i macOS-om, tako i pod Linuxom, a neki od holivudskih blockbustera za svoj finalni izgled mogu da zahvale upravo ovom programu.

Dostupan u dve verzije

DaVinci Resolve ima dve verzije: jedna je potpuno besplatna, a druga – Studio, može se kupiti za 300 dolara. Eto i prve prednosti u odnosu na Premiere Pro koji traži bilo mesečnu bilo godišnju pretplatu. Iako verzija za koju treba izdvojiti novac ipak ima neke prednosti i dodatne opcije (naročito kada je u pitanju kolaboracija i deljenje posla), ona nije neophodna da biste naučili da radite u ovom programu, a još je manje potrebna da biste se odlučili da li želite da potpuno pređete na ovaj program ili ne. Primetili smo da profesionalci koji se bave video-editingom sve više koriste ovaj program, pa čak i potpuno ostavljaju Premiere Pro u korist DaVinci Resolvea i to uglavnom iz dva razloga: prvi je finansijske prirode, a drugi ima više veze sa izneverenim očekivanjima. Da obrazložimo...

S finansijske strane gledišta, DaVinci Resolve je u osnovnoj verziji, koja je vrlo bogata mogućnostima, potpuno besplatan i bez potrošenog centa vam pruža moćno oruđe za video-editing i specijalne efekte, dok su svi Adobeovi programi dostupni samo uz nadoknadu, u paketima, a jedino što možete da birate je da li ćete plaćati mesečno ili godišnje. S druge strane, tu su očekivanja od updatea i novih verzija. Svaka nova verzija Resolvea koju su ljudi iz kompanije BlackMagic izbacili na tržište imala je vrlo krupna i vidljiva poboljšanja, a mimo krupnih novih verzija imaju često sitnije updateove koji donose manje korekcije, poboljšanja ili bolji workflow. Svedoci smo da Adobe svake godine izbacuje celu garnituru updateovanih programa i u svoj paket programe uključuje ili isključuje, ali kada je konkretno video-editing u pitanju, odavno nismo videli neku baš krupnu promenu i poboljšanje. Naravno, to ne znači da će Adobe ostati bez korisnika, ali hajde da pogledamo zašto je DaVinci Resolve postao ozbiljna konkurencija.

Suprotno od šetnje u parku

Pre svega, moramo da ukažemo na to da ovo nije nimalo jednostavan već vrlo kompleksan program koji zahteva i nešto bolje mašine za rad i dosta prostora. Istaknućemo i to da je u pitanju profesionalan program sa mnoštvom opcija, koje mogu zadovoljiti i najprobirljivije korisnike. Ako ste početnik, preporučujemo da se pripremite na mnogo učenja, a ukoliko ste iskusni u radu sa sličnim programima trebaće vam opet malo prilagođavanja jer je interfejs prilično drugačiji od Adobeovog parnjaka. To „drugačije” u ovom slučaju znači i bolje i intuitivnije. DaVinci Resolve ima pregledniji interfejs i omogućeno je vrlo lako dodavanje efekata. Dodavanje i povezivanje nodova, koje ukazuju na dodate efekte i njihovo mesto, slično je sklapanju Lego kockica, a svaka dodata stvar ima svoj set podešavanja i prilagođavanja.

Ukoliko ste potpuni početnik, svakako bismo vam preporučili da počnete učenje u ovom programu, jer je interfejs mnogo intuitivniji od onog u Premiereu. Neke osnovne operacije ćete savladati vrlo lako: trimovanje, spajanje, dodavanje prelaza i već ste opremljeni za osnovno editovanje. S druge strane, ako želite da postanete ekspert u video-editingu trebaće vam ipak poprilično vremena da naučite kao da iskoristite sve što Resolve ima u ponudi.

Osobenjak

Prva sjajna stvar koju ćete primetiti po instalaciji programa je takozvani workflow. Interfejs nije natrpan opcijama, već je podeljen na nekoliko delova, organizovanih tako da prikazuju alatke i opcije u zavisnosti od toga koji deo editinga radite u tom trenutku. Da pojasnimo, interfejs je podeljen na šest glavnih celina, a tasteri za prebacivanje između njih uvek su smešteni u dnu ekrana.

Prva celina je Media, koja korisnicima pruža mogućnost da odaberu, importuju i organizuju sav video i audio (pa i fotografije) sadržaj koji će im biti potreban za konkretan projekat. Druga celina je Edit, koja sadrži opcije za editovanje video-materijala. Treća, ujedno i nova celina, nosi naziv Fusion i predviđena je za dodavanje efekata, koji su opet podeljeni na 2D i 3D efekte. Color sadrži opcije vezane za prilagođavanje boje, svetla i kontrasta, dok Fairlight raspolaže opcijama za editovanje zvuka i zvučnih fajlova. Na kraju, Deliver je deo u kome odlučujete šta ćete sa krajnjim rezultatom svog rada. Sadrži opcije za eksport i čuvanje fajlova i projekata. Kao što možete primetiti, celine su podeljene u skladu sa fazama u radu kada editujete video-materijal i sklapate sve u jednu celinu.

Da počnemo sa prvom celinom. Kao što smo napomenuli, ovde je ključna reč organizacija. Interfejs je podeljen na nekoliko polja, gde je na levoj strani default folder iz koga Resolve „vuče” materijal. Korisnik odatle može da „šeta” kroz foldere na svom kompjuteru, ali će se taj folder uvek pojavljivati kao prvi. Kako biste to izmenili, možete u podešavanjima izabrati bilo koji drugi folder za podrazumevani, ali ne morate se ograničiti samo na jedan folder, ukoliko vam je potrebno više njih. S desne strane smešten je prozor koji dopušta da vidite šta ste odabrali. Bez razlike, Resolve će vam priuštiti pogled na video-materijal, fotografije, ali i audio-materijal, koji možete poslušati, ako vam sam naziv fajla ne pruža dovoljno informacija. Najveći deo ovog prozora čini svojevrsna biblioteka, gde imate pregled na sve već unete fajlove.

Uvek se možete vratiti da dodate još fajlova, ali ako ste zadovoljni izborom bacite se na editing. Za ovu fazu rada DaVinci Resolve obezbeđuje u gornjem levom uglu pogled na sve fajlove koje ste odabrali u Media prozoru, tako da ih možete dodavati i ređati u Timeframe. Program ih odmah razloži na video i audio trake, tako da sa njima možete zajedno, ali i potpuno nezavisno manipulisati. Od alatki u ovom delu ekrana pronaći ćete one za sečenje, ubacivanje, zamenu i slične kojima manipulišete osnovnim video-fajlovima ili alatke koje vam pomažu da radni prostor prilagodite sebi. Gornji deo ekrana rezervisan je za preview, odnosno podeljen je na „pre i posle”, mada možete i uživo videti efekte svake promene koju ste uneli, kao i razliku u odnosu na pređašnju verziju.

Po našem mišljenju se najzanimljivije opcije ove celine nalaze na levoj strani ekrana, a sadrže efekte koje možete dodavati direktno u video ili audio klip. Ta svojevrsna biblioteka naziva se Toolbox i podeljena je na nekoliko delova, odnosno svi efekti su podeljeni po grupama na audio i video tranzicije, generatore, naslove i slično. Od ovih efekata stvarno je teško odabrati najzanimljivije ili najbolje, ali hajde da izdvojimo sjajne tekstualne 3D efekte, koji se opet dele na one koji mogu poslužiti za vizuelno atraktivne naslove ili vrlo upečatljive poruke koje mogu ići uporedo sa slikom. Zatim bismo još pomenuli i generatore, koji se kombinuju sa slikom za dodatne efekte, a svaki od njih ima set svojih prilagođavanja koji se otvaraju duplim klikom miša. Da ne zaboravimo, tu je i pregršt kako audio-tranzicija, tako i FX efekata, koji vam dozvoljavaju da dodajete promenu (u dužini koju možete prilagoditi) u audio-zapisu u vidu bržeg ili sporijeg zvuka ili, recimo, vrlo korisne redukcije šuma.

Za profesionalce – Fuzija

Ukoliko niste imali nameru da se bavite editovanjem „u sitna crevca”, već samo da izbacite nepotrebne delove, spojite nekoliko klipova u jedan, dodate im naslove, tekstualne prevode i nekoliko jednostavnijih efekata i prelaza – to je to, završili ste. Međutim, ukoliko tražite nešto novo i želite da editovanje podignete na napredan i profesionalan nivo, kliknućete na Fusion. To je celina koja je potpuno nova u ovoj verziji programa. Osobenost su joj nodovi, odnosno čitav sistem koji pomoću nodova opisuje ulazne i izlazne efekata koje ste dodali. Ovaj prozor u sebi sadrži preko 250 alatki za stvaranje kompozicije, crtanje, animiranje 3D naslova, rad sa „česticama” i tako dalje.

Kada odaberete vremensku tačku u video-klipu na kome radite, treba da kliknete na Fusion ikonicu i videćete dva početna noda. U vrhu dijaloga postavljene su ikonice sa najčešćim efektima koje možete dodati, a vaše je da kliknete na neki od njih (recimo blur) i prevučete dole na liniju između početnog i završnog noda. Sem osnovnih efekata koje vidite iznad noda, ako kliknete na Effects library moći ćete da vidite sve dostupne efekte, nazvane tako da odmah znate i čemu služe – MediaIn i MediaOut – pa birate i ubacujete između dva početna noda. U gornjem delu ekrana nalaze se dva uvida u video-materijal na kome radite – dakle, pre i posle ubacivanja efekata. Tako možete dodavati više efekata i svaki od njih pozicionirati gde vam odgovara, račvati tačke, kombinovati, a uvek imati detaljan pregled svega urađenog. Svaki dodati efekat može se dodatno doterivati u svom panelu kako bi odgovarao trenutnim potrebama.

Boje su u nama

Sledeći prozor, Color, posvećen je podešavanju boja. Na prvi pogled deluje malo pretrpano, ali nije teško snaći se. U principu, podešavanje boje, senki, izloženosti i kontrasta poprilično liče na one kada radite sa fotografijama, samo što se ovde promene odnose na čitav klip, i mogu se menjati od scene do scene (ili kadra). Efekat koji unesete ne mora biti primenjen na čitavu sliku, već pomoću maski i alatke Select efekte možete ograničiti samo na željeno područje, a program je dovoljno pametan da te pozicije zapamti i isprati efektom njihovo pomeranje. Efekti i promene se mogu kombinovati, možete koristiti krivu, alatke koje su specijalizovane samo za senke ili samo za midtones and undertones, izabrati da neke promene imaju efekta samo na određene tonove (recimo, samo na boju kože)i sve to kombinovati, preklapati dok ne dobijete upravo ono što projekat zahteva.

Fairlight prozor je potpuno posvećen obradi zvuka. U levom uglu možete pronaći fajlove koje želite da obrađujete, svi audio-efekti koje smo pominjali u Edit prozoru se nalaze i ovde, a moguće je praviti i sopstvenu biblioteku audio-uzoraka i efekata koje kasnije možete koristiti u drugim projektima.

Na kraju vam ostaje da sačuvate i eksportujete gotov klip. Postoje već gotova rešenja u vidu direktnog eksportovanja na YouTube ili Vimeo, pojedine programe kao na primer Final Cut ili Premier Pro, ali svakako možete i sami da birate sva podešavanja za eksport. Prvo birate da li želite da eksportujete video ili samo audio. Za video je tu veći broj formata, uključujući poznatije kakvi su MPV, MP4 i, naravno, AVI. Od rezolucija, najniža koja je ponuđena je 720 × 480 piksela, a najviša 3840 × 2160 piksela. U ponudi nema 4K rezolucije ili veće jer je ta opcija rezervisana za verziju koja nije besplatna. Takođe, framerate može biti samo 24 ili 30 sličica u sekundi. Opet, druge vrednosti možete naći ako platite.

Komercijala vs džabana vs „najbolji”

Kad smo već kod poređenja, lista razlika, odnosno opcija koje nisu dostupne u besplatnoj verziji, nažalost je poduža. Srećom, one su vezane isključivo za profesionalan rad. Od onih koje bi mogle biti interesantne pomenućemo opet rad sa visokim rezolucijama i „širim” framerateom, kao i mogućnost kolaboracije na istom projektu. Tu je, na primer, i VR Toolset kojeg nema u besplatnoj verziji, zatim Lens distortion correction i Temporal, ali i Spatial noise reduction.

DaVinci Resolve moramo još jednom da uporedimo sa Premiereom. U poređenju sa Adobeovim softverom radi brže i uživo vidite sve promene koje unesete, ali kada je rendering u pitanju, Adobeov program je nešto brži. Izgleda da je Adobe svoj program ipak optimizovao da bolje koristi resurse koji su mu na raspolaganju u tom poslednjem koraku.

• • •

Toplo preporučujemo da isprobate ovaj odličan program. Ne košta vas ništa, a besplatna verzija profesionalcima pruža dovoljno prostora da vide da li žele da kupe komercijalnu, Studio verziju. Naši utisci, ali i sve koje smo pronašli na internetu, vrlo su pozitivni, pa ostaje da vidimo šta će Adobe učiniti po tom pitanju.

Gordana RADOVIĆ